ОВИМ светим мученицима у Мелитини размрскаше кости и голенице; и тако они за Христа пострадаше.
ПРЕПОДОБНА Мавра девојка подвизавала се у Цариграду у време Св. патријарха Нектарија (4. век), где основала манастир, у коме се и упокојила у петом столећу (око 436. године). У Цариград је она дошла из Картагене заједно са Светом Домником (која се слави 8. јануара).
ОВЕ свете мученице скончале обешене у ходнику са стубовима.
ОВИ свети мученици беху супрузи; пострадали мачем посечени; мироточиви.
Овај Св. Јаков би учесник Првог Васељенског Сабора у Никеји 325. године. Спомен му 13. Јануара, где видети опширније о њему.
О њему говори Блажени Теодорит Кирски у својој "Црквеној Историји" да је живео и исповеднички се подвизавао у време цара Јулијана Отступника.
Стефан, Варнава, Трофим, Доримедонт, Козма, Дамјан, Сава, Васа, Аврамије и остали са њима
Монаси и просфорници у Печерском манастиру. Спиридон некњижан но знао цео Псалтир наизуст и чинио чудеса и за живота. Упокојио се 1148. године.
Побожан младић и велики ревнитељ вере Христове. Рођен у селу Кириаху на острву Хиосу, где би од Турака мучен и посечен 1754. године, и где предаде Богу душу своју праведну.
Родом из Мисира, у Мисиру се подвизавао, у Мисиру и мученички скончао земни живот. Подражавајући светом Јовану Крститељу удаљи се још као младић у пустињу. Због велике љубави његове према Богу, Дух Божји га настави на сваку истину, и без другог учитеља научи га, како се треба подвизавати. Но сазна Епимах, како неверници муче и убијају хришћане у Александрији Христа ради. Па сав распаљен ревношћу према вери, оде у град и сруши идоле. Када га незнабошци почеше за то мучити, он узвикну: „Удрите ме, пљујте ме, ставите ми трнов венац на главу, дајте ми трску у руке, напојте ме жучју, на крст ме распните и копљем прободите - то претрпи Господ мој, то и ја хоћу да претрпим”. У гомили народа, која посматраше мучење Епимаха светога, беше и нека жена са једним оком слепим. Она плакаше горко од жалости гледајући бездушно мучење угодника Божјег. И када мучитељи стругаху тело светог мученика Христовог, прсну крв од њега, и једна кап крви паде на слепо око оне жене. Наједанпут жена прогледа, и постаде јој слепо око здраво као и друго. Тада жена узвикну: „Велики је Бог, кога верује овај страдалник!” Потом одсекоше главу светом Епимаху и душа му се пресели у вечиту радост около 250. године.
Од Седамдесеторице. Свети Стахије би помоћник светом Андреју Првозваном. Свети Андреј га постави за епископа у Византији. Созда цркву у Аргиропољу, и управљаше паством својом верно и ревносно. После шеснаест година епископовања упокоји се мирно у Господу. Амплије и Урван такође сарађиваху светом Андреју, и од овога бише постављени за епископе, и то Амплије у Лиди, или Диоспољу Јудејском а Урван у Македонији. Обојица мученички скончаше за Христа Господа. Наркис би постављен од апостола Филипа за епископа у Атини. Апелије свети би епископ у Ираклији Тракијској. Аристовул, брат апостола Варнаве, проповедао веру Христову у Британији, и тамо мирно скончао.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 13.11.2020. Зачало 58.
Недуго након осамостаљења Српске Православне Цркве 1219. године, краљ Урош Први Немањић на подручју старог рударског насеља подиже задужбину - манастир Сасе. Ово је један од најстаријих српских манастира који ће заједно са својом Митрополијом сребреничком убрзо постати и колијевка православља у Босни. Иако Сребреница доживљава потпуни процват за вријеме деспота Стефана Лазаревића, отоманским освајањима Босне манастир бива прекривен земљом и заборавом. Проћи ће четири неславна вијека до новог пламена свијеће који пале сашки рудари 1858. године откопавањем темеља старог храма. Своје трагове на овом подручју оставило је и Римско царство.
Манастир Тврдош данас је познат по маслиновом уљу, меду, сиру из Манастира Дужи и вину које попуњава трпезе од Америке до Аустралије. Мање је познато да међу зидовима храма одише велико православно светилиште. Сачуване су честице Часног Крста Христовог распећа, честице моштију Свете Анастасије мајке Светога Саве, Светог Германа Аљаског, Светог Јоасафа Српског Немањића, као и рука Свете Јелене Анжујске мајке српских краљева Милутина и Драгутина Немањића. Духовни мир међу анђелима у молитви пронашле су и честице моштију јасеновачких новомученика, али и фреска Милице Ракић, дјевојчице страдале у НАТО бомбардовању. Свој небески пут над темељима старе цркве из четвртог вијека градио је, поред Цара Константина и светог краља Милутина, и Свети Василије Острошки, родом из села Мркоњићи у Поповом пољу.
Био најпре игуман манастира на Галисиотској гори, и духовник цара Михаила VIII Палеолога; потом Цариградски патријарх (1267-75 и 1282-3. године). Борио се против цареве уније са Латинима и због тога био збациван од цара и латиномислећег патријарха Јована Века. Био прост по нарави и неук, али ревновао за Православље. Упокојио се у миру и погребен у манастиру Св. Василија у Цариграду (1283. или 1284. године).
ЈЕДАН џелат поверова у Христа. Зато би бачен у мрачну тамницу где и сконча.