Најпре био сенатор па познавши светлост Христову, остави почасти, раздаде имање сиромасима и предаде се подвижничком животу у близини свога града Зевгмата на Еуфрату. Основао две обитељи и упокојио се у Господу 380. године.
Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста распра око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола”. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Упокојио се у Господу 390. године (в. 30. јануар).
Да ли и у којој мјери, истински, учествујемо у Светој Литургији путем радија, телевизије и друштвених мрежа? Наша Црква о овом питању још увијек није заузела став, тако да је свештеницима остављено на вољу да сами одлуче, да ли ће или не свету Литургију преносити. Да ли је, заиста, могуће бити дио литургијског сабрања посредством праћења Литургије преко друштвених мрежа?
Онај који жели спасење не сме да има страстан однос не само према храни и пићу, одећи… чак ни према свом животу…
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 06.02.2021. Зачало 81.
Свети мученик Јован пострада за Христа у граду Казану 24 јануара 1529 године. За кнезовања великог књаза Василија Јовановича, Татари нападоше на Нижњи Новгород и многе одведоше као робље у Казан; међу њима беше и богобојажљиви Јован. Примораван од Татара да се одрекне Христа и поклони Мухамеду, Јован смело исповеди да је Исус Христос његов Бог и Господ. Разјарени тиме, Татари му одрубише главу.
Овај преподобни би рођен на Кипру 1134 г. од побожних родитеља Атанасија и Евдоксије, који хтедоше на силу да га ожене. Тајно напустивши невесту, преподобни се сакри у манастир св. Јована Златоуста звани Куцувенти, где постаде монах. Посетивши затим Света Места врати се на Кипар, којим тада владаху Латини, и настани се у стеновитом месту које сам назва Енклистра (= затвор), где затим основа и манастир. Манастир снабде типиком, који сам написа око 1183 г., и другим корисним правилима и књигама. Живљаше дуго као затворник у стеновитој пећини изнад манастира, и престави се у миру.