Беше римски официр у Мисиру, и притом потајни хришћанин. Када седам хришћанских учитеља беху бачени у тамницу, Вар их обилажаше у тамници, и снабдеваше их потребним, и служаше им усрдно. Он се дивљаше мученицима, и жаљаше што и он из бојазни не може да постане мученик за Христа. Охрабрише га они Божји људи, и Вар се реши и сам с њима на муке поћи. Један од тих Божјих људи издахну у тамници. Када нечастиви кнез изведе мученике преда се, виде их шест, и упита, где је седми. „Ја сам седми!” рече му Вар. Тада разјарени кнез прво намучи светог Вара. Нареди те га нага шибаху сувим штаповима; потом привезаше га за дрво, и ножевима одсецаху му комад по комад меса, докле свети Вар не предаде душу своју свету Богу. Тело његово би бачено на ђубриште. Жена нека Клеопатра, родом из Палестине и удова неког официра, деси се ту са својим сином Јованом. Она тајно узе свете мошти Варове са ђубришта и сахрани их у своме стану. Потом измоли у кнеза дозволу, да може пренети из Мисира у Палестину тело свога умрлог мужа. Као жени официрској кнез јој то одмах дозволи. Но блажена хришћанка Клеопатра не пренесе тело свога мужа него мошти светог мученика Вара. Донесе она, дакле, мошти мученикове у своје родно село Едру близу Тавора, и тамо их чесно сахрани. Потом и храм подиже светом Вару. И јављаше јој се свети Вар често из онога света светао као ангел Божји.
Други по реду из мањих пророка свети Јоил беше син Ватуилов, из колена Рувимова. Живео на осам стотина година пре Христа. Пророковао беду народа израиљског и ропство вавилонско за грехе које почини пред Господом. Позивао народ на пост и свештенике на покајне плачне молитве, да би се Бог умилостивио. „Наредите пост, огласите празник, скупите старјешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога својега, и вапијте ка Господу” (Јоил 1. 14). Прорекао је Јоил и силазак Духа Светога на апостоле, и изливање благодати Духа Божјега на све хришћане. Прорекао и описао Страшни Суд Божји. Прорекао и славу Цркве Божје свете.
Колико год се то чинило наивним и бесмисленим, ипак је истина да је веома потребно пазити какве предмете и ствари држимо у кући. Непримерена и опскурна литература, предмети са паганским представама и значењем, видео и фото материјали са ласцивним или окултним садржајем… све то навлачи зло и велику духовну штету ономе чији је дом стециште таквих ствари и предмета.
СВЕТИ Симеон и Теодор бише ктитори дивног манастира "Мега Спилеон" (= Велика Пећина) код места Калаврите на Пелопонезу. Преподобно поживевши, починуше у миру у ранијим вековима. Преподобна пак Ефросинија беше она која нађе икону Пресвете Богородице, која се до данас чува у манастиру Велике Пећине, а коју је иконописао Св. Апостол Лука. (Служба им штампана у Венецији 1706. године, и у Агини 1840. и 1911. године).
СВЕТИ Мнасон беше епископ Кипарски; пострада за Господа мачем посечен.
ОВИ свети мученици пострадаше за веру Христову у Египту, у време султана Сулејмана, 1522. године. Беху родом из Египта и обојица живљаху у побожности. Оклеветани од муслимана египатских да руже џамије, бише ухваћени и принуђавани да се одрекну своје хришћанске вере. Но они се ни мало не поколебаше и зато бише погубљени: Кермидол (или Кремидол) би мачем прободен у груди, ослепљен и каменом пресечен на двоје; Гаврилу пак прободоше мачем рамена и затим му одсекоше главу. (Страдање им написано опширније у "Неон Еклогион". Постоји им и Служба у Патријаршијској библиотеци у Александрији, рукопис бр. 379).
ОBA света деца пострадаше за Господа Христа мачем посечена.
УЧЕНИК преподобног Пафнутија Боровског, и оснивач Вознесенске Давидове пустиње, у Московској епархији. Преставио се 1520. године. Свете мошти његове почивају у његовом манастиру.
Старац Марин пострада за Христа у Аназарву Киликијском у време цара Диоклецијана. Он би немилосрдно мучен: моткама бијен, огњем паљен, у тамницу затваран, најзад мачем посечен.
Свети Јулијан, звани Пустињак, беше Персијанац и сељак без школовања, али због чистоте срца - сасуд благодати Духа Светога. Подвизавао се украј Еуфрата у Месопотамији. Имао дар видовитости. У сами час када погибе Јулијан Одступник, свети Јулијан то прозре духом и објави ученицима својим. Његов савременик, свети Дидим слепац у Александрији, такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу, када му дође глас с неба: „Данас је нестало цара Јулијана, извести о томе патријарха Атанасија”. Свети Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима, који је имао дух видовит, и свраћао је код њега, кад год је из пустиње долазио у Александрију, и заједно с њим Богу се молио. И свети Јулијан и свети Дидим, дивне слуге Божје, упокојили су се после 362. године.
Рођен 1. априла 1749. године у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој дванаестој години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, иако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.
Поред појмова: мир, љубав, срећа, демократија, права... појам слободе је један од најфреквентнијих појмова у речницима и појмовницима свих народа и цивилизација. У наше време, слобода представља скоро опсесевни појам. И сви и свако себи даје слободу да слободу тумачи по својој слободи! А, шта је, заправо, слобода?
Помоћни објекат средњовековног манастира Свете Варнаве у селу Лукоцреву надомак Новог Пазара нашао се поново на мети вандала, који су покушали да изазову пожар, али се он сам од себе угасио.
Син Тверских бојара. Најпре се подвизавао као отшелник у пустоши Рубљеви, на петнаестак километара од Новгорода. Затим је он на Леохнови, у близини језера Иљмења, основао манастир Преображења Господња. А кад Швеђани нападоше на тај крај, преподобног Антонија позва у Новгород Новгородски митрополит Исидор 1161. године, где преподобни Ангоније и оконча у својој 85. години у цркви светог евангелиста Луке. Свете мошти његове бише 1620. године пренесене у Леохновски манастир.
Главно му је празновање у Лазареву Суботу уз Часни Пост. Под данашњим датумом празнује се пренос његових моштију са острва Кипра у Цариград. Цар Лав Мудри сазида храм посвећен светом Лазару у Цариграду и пренесу му мошти у тај храм 890. године. Када после близу хиљаду година откопаше гроб Лазарев у граду Китији на Кипру, нађоше мермерну плочу, на којој је стајало написано: „Лазар Четвородневни пријатељ Христов”.
Крићанин по роду, и свештеник хришћански. У време гоњења икона показао се велики поборник иконопоштовања. Да би изобличио опаког цара Копронима због иконоборства, оде свети Андреј у Цариград. Беше цар једнога дана у цркви светог мученика Маманта. Андреј уђе у цркву, стаде пред цара, и јавно га пред свима укори. „Боље би ти било, царе, да гледаш војничке послове и да народом управљаш него да гониш Христа и слуге Његове”. Због тога би свети. Андреј много бијен и мучен и вучен по улицама. Неки јеретик удари га секиром и уби. Тако предаде Андреј своју свету душу Богу 767. године. Мошти његове даваху исцељење болним.
Имају троји свети врачи, по имену Козма и Дамјан. Једни се мирно упокојише 1. новембра, други беху каменовани у Риму 1. јула, а ови трећи беху из Арабије, и о овима је реч под данашњим датумом. Беху лекари по занимању; но када примише веру Христову, исцељиваху болеснике именом Господа Исуса Христа. И беху се прочули на све стране због свог чудотворног лечења. Злобни незнабошци ухватише их и одведоше пред кнеза Лисија у град Егас. Па пошто се ова света браћа не хтеше ни по какву цену одрећи Христа, беху најпре бачени у море, а потом у огањ. Но Бог Свемогући спасе их и од потопа и од огња. Ангел Господњи јави им се и спасе их. Кнез незнабожачки приписиваше то некој њиховој враџбини. А они му одговорише: „Никакву враџбину ми, нити знамо, нити потребујемо, него имамо силу Христову, која спасава и нас и свакога ко призива пресвето име Христово”. Тада их удараху камењем, но камење се одбијаше од њих; стрељаху их стрелама, но и стреле се одбијаху од њих. Најзад их мачем обезглавише. Са њима пострадаше и венац славе примише свети Леонтије, Антим и Евтропије. Пострадаше у време Диоклецијана и Максимијана. Чудеса многа јавише се и од њихових светих моштију, као и од њих живих.
Син Венријин из племена Исахарова. Живео и пророковао на преко осам стотина година пре Христова рођења. Речи његове богодухновене налазе се у књизи његовој, која садржи четрнаест глава. Укоравао је много Израиља и Јуду због идолопоклонства, прорицао казну Божју за грехе, пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва, али и милост Божју колену Јудину. Прорицао укидање и престанак старозаветне жртве, и долазак Господа, и богатство дарова, које ће Он донети Собом на земљу. Живео до у дубоку старост, и мирно се упокојио.