Свети мученик Филумен живљаше у време цара Аврелијана у Ликаонији. Он се бављаше продајом жита у Галатији, у граду Анкири. Оптужен игемону Феликсу и изведен преда њ, он изјави да је хришћанин. Због тога би обешен и струган. Затим у ужарену пећ бачен, али благодаћу Христовом остаде неповређен. После тога укуцаше му клинце у главу, и у руке, и у ноге, и тако га водише тридесет потркалишта, и он изнемогао паде, и свету душу своју предаде у руке Богу, од кога и доби неувенљиви венац мучеништва.
БИО епископ Некрески у Кахетији; ученик преподобног Јована Зедазнијског. Много се потрудио проповедајући Еванђеље огњепоклоницима, и искорењујући код своје пастве грубе заблуде и сујеверја. Зато што Персијанцима угасио идолопоклоничке свештене огњеве, био најпре мучен, па онда камењем затрпан у насељу Рехи, близу Мцхета, за царовања Бакура III (541-545 године). Мошти светог Авива сада почивају у граду Мцхету.
Сенатор римски. Оптужен за веру у Христа, он исповеди своју веру пред целим Сенатом, због чега би посечен мачем у Риму 186. године.
Савременик Диоклецијанов. Најпре грозно гонио хришћане. Но стиже га казна Божја, и он полуди и постане подобан скоту, као негда Навуходоносор. Од лудила га исцели чудесно свети Григорије (в. 30. септембар). Од тада па до смрти Тиридат проведе у покајању и благочешћу. Скончао мирно у IV веку.
Знаменит пастир и учитељ. Посечен за Христа 182. године.
У својој славној књизи „Лествица” саопштава свети Јован Лествичник житије овога светитеља. Млади Акакије био је искушеник код некога злога старца у Синајском манастиру. Гневљиви старац посведневно је корео и грдио Акакија, а често и тукао, и на све начине мучио и злостављао. Но, Акакије се није жалио, него је све то подносио стрпљиво, с уверењем да је то корисно за његово спасење. Кад год га је неко питао, како живи, он је одговарао: „Добро као пред Господом Богом!” После девет година послушања и мучења умре Акакије. Старац га сахрани, па оде и пожали се другом неком светом старцу говорећи: „Акакије, ученик мој, умре”. Тада обојица одоше на гроб умрлога, и онај свети старац викну: „Брате Акакије, јеси ли умро?” А послушни Акакије, и по смрти послушан, одговори: „Нисам умро, оче, немогуће је умрети послушноме”. Тада се онај зли старац раскаја, и затвори се у једну келију близу гроба Акакијева, где у кајању и молитви проведе остатак живота.
У Витинији Азијској неки кнез Аквилин ужасно гоњаше хришћане. Једном ухвати он три стотине седамдесет хришћана и поведе их собом везане на неко место, где беше храм идолског бога Посејдона. Ту их опаки кнез примораваше, да се поклоне идолу и принесу жртву. Мада кнез прећаше смртном казном ономе, ко не послуша његову заповест, ниједан хришћанин не покори се заповести његовој. У том часу пролажаше путем покрај храма неки честан муж, по имену Парамон. Он застаде код гомиле везаних људи и сазнаде о чему се ради, па сазнавши узвикну: „О колико невиних праведника хоће скверни кнез да закоље зато што се не клањају мртвим идолима његовим!” И продужи Парамон пут свој. Тада разјарени кнез посла слуге своје, да убију Парамона. Слуге стигоше Парамона, ухватише га, па му најпре језик прободоше трном, потом га обнажише, и тако му цело тело избодоше. Парамон свети с молитвом у срцу предаде душу своју Богу. Потом и оних три стотине седамдесет мученика, велики као синови Божји и невини као јагањци, бише мачем посечени, те пређоше у бесмртно Царство Христа Господа. Пострадаше 250. године.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 12.12.2020. Зачало 51.
Царство је Божије унутра у вама – опомиње Господ своје ученике. Али, ако је Његово Царство унутар човека, онда то значи да је и Он ту, унутар човека. Тим је трагика људска већа што за Њим трага ван себе и свог додира са Њим већ се, као какав инвалид, поштапа правилима или другим околностима за које је уверен да воде Њему.
Готово да и нема потребе да критикујемо човека од своје воље, једино ако он сам не да повод да му се каже истина…
Скончаше у огњу, натерана да трче по њему. (Њихов спомен и 13. октобра).
ОСТАВИО Христа ради жену, децу и рођаке и примио анђелски чин монаха. Проходио пустињу, градове и села. Нађен у Египту у једном храму мртав, опасан гвозденим појасом. Дивећи се његовом подвигу они који га нађоше, ставише га у дрвени сандук заједно са појасом од гвожђа.
ЗА њега се каже у Минејима да је родом из Дамаска. He зна се време његовог страдања у Персији.
ОВАЈ свети пастир стада Христова живео у време цара Маврикија (582-602). Епископовао у Јерменском граду Теодосиопољу.
СBETИ Иринарх беше из града Севастије. Као младић, он постаде џелат по занимању, који суделује у мучењу светих мученика по наређењу гонитеља хришћанске вере. Но када, за царовања Диоклецијанова, Севастијски кнез Максимијан стављаше на муке седам светих жена, Иринарх виде како оне, слабе жене, јуначки подносе мучења за Христа и посрамљују мучитеља, те и он, озарен благодаћу Божјом, неустрашиво исповеди Христа и објави громко да је хришћанин. Зато кнез нареди те га бацише у језеро; али он изађе жив из језера. Затим га вргоше у усијану пећ; али он чудом Божјим остаде неповређен. Најзад му главу одсекоше мачем, 303. године. И тако он доби венац мучеништва.
Његов спомен забележен у Париском Кодексу 1578. У другим Синаксарима се не помиње.
Спомен светих мученика епископа: ТИМОТЕЈА и ТЕОДОРА; свештеника: ПЕТРА, ЈОВАНА, СЕРГИЈА, ТЕОДОРА и НИКИФОРА; ђакона: ВАСИЛИЈА и TOME; монаха: ЈЕРОТЕЈА, ДАНИЛА, ХАРИТОНА, СОКРАТА, КОМАСИЈА, ЕВСЕВИЈА и ЕТИМАСИЈА
Свети Теодор беше братанац преподобног Сергија Радонежског, син његовог старијег брата Стефана. Световно име Теодорово беше Јован. Када Јован напуни седам година, његови побожни родитељи га дадоше да се учи књизи. Напредан у учењу, Јован беше напредан и у побожности. По смрти своје мајке, дечак Јован се нахођаше поред свога оца који се замонаши, и строго се подвизаваше монашким подвизима у своме манастиру...
ПРИ Константину Копрониму многи православни војници, оставивши војничко звање, примише монаштво. Многе од њих безакони цар подвргаваше страшним мукама, па онда убијаше. Једнога, по имену Василија, он најпре ослепи. А када свети Василије и после ослепљења продужи клањати се светим иконама, цар мучитељ сам зари мач у стомак Василију и овоме се просу утроба, и тако блажени страдалац предаде душу своју у руке Божије. У то време за свете иконе пострада у Цариграду и свети Стефан Нови. Осим њих бише послани у заточење два Григорија, са неким другима, где и скончаше. Исто тако за свете иконе пострадаше у тешким мукама Андреј и Петар, заједно са светим Стефаном. Најзад, свети Јован би прогнан у Дафну, где, по наређењу царевом, њега често бише, и тако убише. И тако сви они добише венце мучеништва.