Унук Свете Лудмиле. И као краљ подвизавао се у вери слично великим подвижницима, и утврђивао веру православну у свом народу. Строго је пазио, да на судовима не пострада ко невин. По ревности према вери Христовој и по љубави према ближњим свети Вацлав је куповао незнабожачку децу, која су продавана као робље, и одмах их крштавао и као хришћане васпитавао. Превео Јованово Јеванђеље на чешки језик. Пренео мошти светог Вита и свете Лудмиле, бабе своје, у Праг. Брат његов Болеслав позвао га у госте и убио га у своме двору. Одмах потом Болеслав почео доводити Немце за свештенике и уводити службу на латинском језику. Вацлав свети пострада 935. године. Мошти му почивају у Прагу.
У време Диоклецијана неки Магн, хегемон антиохијски, пође у лов с војницима. Гонећи некаквог звера видеше војници, како звер прибеже Марку пастиру, који чуваше ту стадо своје. И стаде се звер умиљавати око Божјег човека Марка. Видећи то тридесет војника и поучени од светог Марка, повероваше у Христа, и одмах бише посечени. Хегемон веза Марка, доведе у град, и позва три брата ковача: Александра, Алфеја, и Зосима, и поручи им, да направе мучитељске справе за мучење Марка. Но они сва тројица, разговоривши се са светим Марком, примише веру Христову, и отказаше поруџбину Хегемонову. Хегемон их осуди на смрт, и нареди, те им се нали у уста растопљено олово. А светоме Марку потом би одсечена глава, и положена у храм Артемидин, од чега се тај храм Божјом силом сруши.
Ученик и верни пријатељ великога пророка Јеремије. Прорицао повратак Јудеја из ропства вавилонског, пропаст Вавилона и долазак Сина Божјег на земљу. Држи се, да је и он убијен био од Јевреја у Мисиру, као и пророк Јеремија, у VII веку пре Христа.
Угледан и благочестив грађанин града Иконије. Запојен духом своје земљакиње свете Текле, Харитон јавно исповедаше име Христово. Када поче љуто гоњење хришћана у време цара Аврелијана, Харитон одмах би изведен на суд пред хегемона. Рече му судија, да се поклони боговима (тј. идолима), на што му Харитон одговори: „Сви ваши богови су бесови, који су негде због гордости свргнути с неба у ад преисподњи”. И објави Харитон јасно веру своју у јединога живога Бога, Творца свега, и Господа Исуса Спаситеља људи. Тада нареди хегемон, те бише и истјазаваше тело Харитоново у толикој мери, да му цело тело беш покривено ранама, и све беше као једна рана. После зле смрти Аврелијанове, која злотвора постиже у то време, Харитон би ослобођен мука и тамнице. Он се упути у Јерусалим. На путу га ухвате разбојници, од којих се Промислом Божјим ослободи. И не хте се више враћати у Иконију, него се повуче у пустињу Фаранску, где основа једну обитељ и сабра монахе. Давши устав тој обитељи и хотећи избећи похвале од људи, он се удаљи у другу једну пустињу према Јерихону, где опет временом би основана друга обитељ, названа Харитонова. Најзад основа и трећу обитељ, Сукијску - грчки звану Стара Лавра. Скончао у дубокој старости и преселио се у славу Господа свога 28. септембра 350. године. Мошти његове почивају у првој његовој обитељи. Светом Харитону приписују састав чина пострижења монашког.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 11.10.2020. Зачало зац 17.
Није свако добро које учинимо – добро. У то се можемо уверити на сваком кораку, а примера је безброј. Да бисмо имали тачно поимање и разликовали истинско од лажног добра потребно је потрудити се и бити крајње искрен. Како према другима, тако још и више према себи.
Да ли знате за, муком изграђену, цркву стару скоро два вијека уз коју је расла и српска основна школа? Знате ли за ризницу са преко 20 вриједних икона старих и по шест вијекова? А да ли можда знате да и ту светињу неко отима? Отима је заборав кидајући сваког дана нове фрагменте фресака светитеља и бацајући их на под, гдје су годинама у тишини расуте биле, а расуле су се јер се пред њима одавно нико Богу није молио. Храм светог Прокопија у Високом, заборављени коријен српске историје, остављен на милост вјетровима, оронуо је као запуштена кућа поред које данас једино бор уздише. Доласком Високопреосвећеног митрополита господина Хризостома и залагањем за обнову бројних храмова и манастира покренуте су и прве обнове у Високом, али преостаје још много унутрашњих радова.
У оквиру уређења манастирског храма у Туману, откривена је гробница Св. Зосима Чудотворца, a приликом уређења заоставштине једне од старијих монахиња, мати Серафиме из Згодачице, пронађена је и фотографија Светог Јакова Туманског, што је хришћанском свету коначно донело сазнање о томе како је овај светитељ заиста изгледао.
Помен чудесног виђења у храму и онемљења светог Захарије, оца Претечиног (Лк. 1, 11-20) празнује се на данашњи дан[10] по Јерусалимском Канонарију (стр. 112). Опширније о Св. Захарији видети под 5. септембром.
Натоварени на избушену лађу, па лађу отиснули морем; и тако потонули за своју веру у Господа Христа.
Мученици Христови, пострадаше заједно за љубав и веру, Христову. (Фортунијан је вероватно био клирик св. епископа Филимона).
Овај преподобни живљаше у Кападакији за царовања Никифора Фоке и Јована Цимискије. Од раног детињства посвећен Богу од стране својих родитеља, као други Самуило, он оде у манастир, звани Дубоки Поток, и сво подвижништво од преподобног Василија, игумана и ктитора ове обитељи. Пошто постаде савршен у врлинама, он због тога би поступно произведен за чтеца, ипођакона, ђакона и презвитера. Затим би унапређен и за игумана истог манастира. Он много уради за своју обитељ: прошири је, украси је и обогати је, подиже у њој три цркве: светом Архангелу Михаилу, светом Боговидцу пророку Илији и светим апостолима. Осим тога сагради око своје обитељи јаке и лепе бедеме.
О њему видети под данашњим датумом: Страдање св. мученика Калистрата и дружине.
Христова мученица Епихарија живљаше у Риму за царовања Диоклецијанова. Епарх Кесарије нареди да је узму и доведу к њему на суд. Због чврстог исповедања имена Христова њу обесише и стругаше, па је после тога четири војника оловним чекићима бише; али на њене молитве Анђео их порази. Након свих мучења, када је доведоше на место погубљења и она стаде на један камен, из камена потече обилна вода. Пошто јој мачем одсекоше главу, она предаде свету душу своју у руке Богу, од кога доби венац мучеништва.
Спомиње се са светим Зосимом 17. априла. Упокојио се у Господу 27. септембра 1435. године.
Из села Закливери у епархији Једренској; осамнаестогодишња девојка. Отац јој се потурчи, па примораваше и ћерку да се потурчи. Но мајка је подржаваше у вери Христовој. После многих мучења, сва рањава и искрвављена, издахну на крилу своје мајке, и прими венац мучеништва 27. септембра 1764. године.
Од Седамдесеторице. Свети Марко, звани другачије и Јован. У кући његове мајке Марије у Јерусалиму сабираху се свети апостоли на молитву (Дап 12, 12). Проповедао Јеванђеље са апостолима Павлом и Варнавом (Дап 12, 25). Потом био епископ у граду Вивлосу. Свети Аристарх, сапутник апостола Павла (Дап 16, 29), био епископом у Апамеји Сиријској. Свети Зинон, или Зина назван од апостола Павла закоником (Тит 3, 13), био епископом у Лиду Палестинском. Као звезде блистали у тами незнабоштва и многе обратили вери Христовој. А сада блистају као звезде у царству Христа свог љубљеног.
Родом из Картагине. Хришћанин од рођења, јер му и отац и деда беху хришћани. Један од Калистратових предака, по имену Неокор, служио је као војник у Јерусалиму при Понтијском Пилату у време страдања Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Видевши многа чудеса при смрти Христовој, Неокор поверова у Њега и би научен вери и крштен од апостола. Вративши се дому, Неокор донесе својима веру Христову као драгоцени бисер. Тако по времену и свети Калистрат би рођен, крштен и васпитан као хришћанин. Када беше у војсци, у његовом пуку не беше ни једнога више хришћанина осим њега. Неки од његових другова видеше Калистрата светог како ноћу устаје и Богу се моли, и пријавише га војводи Персентину као хришћанина. А Персентин беше љути мучитељ хришћана. Да би се уверио, да ли је Калистрат, заиста, хришћанин, војвода му нареди, да принесе жртву идолима, што Калистрат одмах отказа. Тада Калистрат би много бијен, па онда бачен у море. Но Божја сила спасе га, и он изађе здрав из мора. Видећи трпљење Калистратово и чудеса његова, четрдесет девет војника повероваше у Христа Господа. И они беху бијени и с Калистратом у тамницу бачени. У тамници свети Калистрат научи вери другове своје и укрепи их. И они показаше велико мужество у страдању, а Господ показа велику силу на њима. Опаки мучитељ посла војнике у тамницу ноћу, те убише светог Калистрата и четрдесет девет његових другова. Пострадаше за истину 304. године. На њиховим моштима доцније подигнута црква.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 10.10.2020. Зачало Лк зац 15.