Пастир крај постеље болесника
Један од кључних задатака свештеника је да учини болесника пријемчивим за Свету тајну. Света тајна није нешто што ће на магијски начин исцелити или очистити човека. Света тајна поседује објективну силу, објективну стварност, али човек може да је прими или да је закопа. Тако и болесник не мора увек бити отворен. Често се и затвара из страха да ће, ако му предложиш да се причести, то разумети да ће умрети.
Свети Tихон патријарх московски
Када је Китај постао "црвеним", Руси су се расејали по целом свету. Нешто мало њих нашло се у Швајцарској, а међу њима и аутор иконе. Сада су све избеглице из Китаја, већ отишле у вечност, изузев једне, р. Б. Олге, која је и уручила ову икону православном свештенику из Страсбурга, о. Владимиру Шибајеву. А он, са своје стране, предао нам је њену тачну копију...
Светих пет девојака мученица Текла, Маријамна, Марта, Марија и Ената
У време персијског цара Сапора, у четвртом веку, живљаше у близини места Адза неки богат свештеник Павле. Са њим беху и пет монахиња девица, које беху украшене сјајем врлина. Он је служио, оне су читале и певале. Но добромрзац ђаво, не могући да гледа напредовање ових монахиња у Господу, које су се сваким даном све више и више пружале ка савршенству, шта свезли измисли? Он преко неког Персијанца Нирсе дотури царевом архимагу овакво обавештење: постоји један богат свештеник хришћански, и ако хоћеш да присвојиш његово богатство, ти га, господару, изведи преда се на суд са пет девица које има; и пошто се оне неће одрећи своје вере, ти ћеш се докопати целокупног богатства њиховог.
Свети праведни Гедеон
Судија Израиљског народа. Родом из племена Манаоијина; био судија после Деворе пророчице. Избавио Израиљце од напада Мадијана и затим управљао Израиљцима четрдесет година. Преставио се 1307 године пре Христа. Од Бога удостојен чудесног догађаја са руном и росом, чиме се прасликовало Христово натприродно рођење од Свете Дјеве Богородице.
Свети преподобни Нил Калабријски
Велики подвижник међу Грцима у Калабрији, оснивач неколиких манастира, чудотворац и бранитељ чистоте вере православне. Предузимао дуга путовања само да спасе некога човека какве тешке казне. Имао је, дакле, жарку љубав према својим ближњим. Упокојио се 1005. године. Оставио многе ученике, достојне себе, међу којима се нарочито истакао свети Вартоломеј († 1044.), писац неколиких канона.
Свети Јован Богослов, апостол и јеванђелист
Син рибара Заведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника свете Богородице. Позван Господом Исусом Јован одмах остави свога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом. И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја. Са Петром и Јаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа. На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви други били оставили распетога Господа, Јован је са светом Богомајком остао под Крстом. По наређењу Господа он је после био као син светој Деви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног. По успенију Пресвете Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у Хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци, озлојеђени, везаше га и послаше у Рим цару Дометијану. Пред царем беше мучен и бијен; но како не нашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло, у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним, посла га у изгнанство на острво Патмос. На том острву свети Јован преведе многе у Хришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју. Ту написа Јеванђеље своје и Откровење. У време цара Нерве, који даде слободу свима сужњима, Јован се упути поново у Ефес, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело. Беше му преко сто година када се представи Господу. Када му ученици после отворише гроб, не нађоше тела његовог, али сваке године 8. маја исходио је из његовог гроба неки ситан прах, мирисан и лековит. После дугог, многотрудног и многоплодног живота на земљи пресели се овај љубљени ученик Христов и стуб Цркве у радост Господа свога, у мирну и бесмртну радост.
Јеванђеље дана за 09.10.2020.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 09.10.2020. Зачало 78.
Непријатељи молитве
Човек тражи срећу, али је нигде не налази. Философија не даје ни срећу, ни истину - то је лавиринт: отворивши једна врата човек види десет других затворених, притом не зна да ли се приближава излазу или не. Једини бљесак светлости у људском животу је осећај близине Бога, то су капљице духовне радости које је човек осетио у молитви. Оне личе на капљице воде за онога ко у пустињи умире од жеђи...
Вековне везе Срба и Јермена
1218. када је Св. Сава Србски обилазећи источне хришћанске земље, посетио киликијску Јерменију, баш ону где се 700 година касније десио геноцид, задивљен јерменским црквеним градитељством и умећем њихових неимара, позива јерменске градитеље у Србију. Неимари су дошли и саградили манастир Витовницу, поред реке Витовнице у близини Петровца на Млави у источној Србији. О томе сведоче и натписи у камену на србском и јерменском језику.
Јерменски стил оставио је велики утицај на Моравску школу сакралног србског градитељства тако да су и Студеница и Жича уградиле у себе наслеђе овог далеког, нама духовно јако блиског народа...
Други судбински сусрет Срба и Јермена био је на Косовом Пољу 1389. Као вазали Османлија, јерменски војни одреди дошли су на Косово Поље. Видевши у даљини србске цркве јако сличне њиховим јерменским, схватили су да су обманути и да ће се борити против хришћана (као вазалима обећано им је да се неће борити против хришћана). Тада јерменски одреди прелазе на србску страну и боре под србском заставом против Турака.
Преживели војници остају у Србији и насељавају се на планини Озрен у близини Соко Бање. Иначе Јермени кажу да тај део највише подсећа на њихову отаџбину. Ови ратници са Косова на планини Озрен граде јерменски манастир Св. Архангела -данас познат као Јерменчић.
У каснијим вековима јерменски монашки ред бежећи на запад, ту су се заустављали неки и остајали и данас је међу тамошњим Србима опстала прича да на пољима око манастира расте кавкаски шавран, чије су семе јерменски монаси донели из отаџбине.
Трећи судбински сусрет десио се у Бечу. Јерменски монашки ред Мехитариста - прешавши из атеста у Беч, добио је дозволу од царице Марије Терезије да оснују штампарију и она се оснива 1818. а прво што се у њој штампа била су дела Вука Стефановића Караџића, за кога је штампарија излила србска ћирилична слова по његовој замисли. Захваљујући јерменским монасима штампани су Вуков Рјечник, Збирка србских народних песама (Пјесмарица) и Вуков превод Новог Завета. У истој штампарији 1847. штампан је први примерак "Горског Вијенца" под Његошевим надзором.
И надаље кад год би смо долазили у сусрет са Јерменима, ако нисмо имали добра, лошег нисмо сретали. Савремена србска државна политика ни најмање не поштује историјску Јерменску наклоност. У августу прошле године, једна прометна улица у Београду свечано је и уз присуство Азерског (Азербејџанског) амбасадора названа по Бахтијару Махмут оглу Вахабзадеу истакнутом песнику, а 2011. Азери су финансирали реконструкцију главног градског парка Ташмајдана и ту је подигнут споменик првом председнику независног Азербејџана, Хајдара Алијева.
Где су споменици Јерменима?
После свега, патриотизам и родољубље је знати и ко су ти браћа, и ко те не плаћа нити реновира да би то знао или се правио да не знаш. Није свеједно коме седлаш коња и под чијом сабљом твоја мисао живи, испод нечије сабље Милош губи главу, а под неком другом Његош штампа "Горски Вијенац".
[caption id="attachment_37233" align="alignnone" width="826"]
Ово су слике страдалог јерменског народа и геноцида извршеног над њима. Не тако давно.[/caption]
Да би боље дочарао испричаћу једну причу.
Млади пар свако вече састајао у колиби на дну острва, девојка би упалила фењер, а момак би са друге стране пливао пратећи светло. То сазнаје њен отац и једне олујне вечери он се спусти до плаже упали фењер, без обзира на олују. Момак заплива према својој драгој а он крете да помера фењер преко целог острва. Момак на крају изгуби снагу и док је нестајао под таласима узвикну "Ах Тамара " и језеро од тада понесе име Ахтамар. Острво се налази на језеру Ван и на њему ће у 10 веку бити изграђена црква Сурпхаћ или Свети Крст. Црква је саграђена да би се у њој чувао део Светог Крста који је из Јерусалима преко Ирана у 7. веку донесен у Ван. Иконама на зидинама ове цркве Турци су ископали очи. Попут наше Грачанице, где се налази једна од најлепших фресака србске историје и црквеног иконописања „Симонида“. Лик наше краљице, пете жене краља Милутина, којој је арбанашки нож исто ископао очи.
Много сличности имамо ми Срби са Арменима који су попут нас доживели крваву историју.
Арменско Косово је западна Арменија која је још увек под Турском влашћу. Да би данас дошли у посету овој цркви у пасош би вам био ударен турски печат и острво су преименовали па се данас зове Акдамар. Исто као што су мачку са острва Ван која има различите очи и једина мачка на свету која изврсно плива, преименовали у турску мачку.
У време прављења цркве Светог Крста, живео је имењак Гргура Бранковића, велики арменски песник Гргур Нерекачи који је написао књигу "Тужбалица" а у Арменији ово дело пореде са Његошевим "Горским Вијенцем". Арменски песник Бабкен Симоњан 2016. Горски Вијенац преводи на арменски и он се чита у свакој кући јер говори о турским зулумима. Планина Арарат где се насукала Нојева барка, највиши врх у данашњој Турској. Армени вековима сањају своја јутра на Арарату, баш као што Срби знају да ће кад тад изаћи на Јуник, Кошаре, Паштрик...
Са друге стране земље се налази Нагорно-Карабах, још једна вековна армејска територија са арменским становништвом, који овај пут својата вештачки Азербејџан. Територија Карабаха је још од 4. века била под разним освајачима, преко Персије, Источне Римске Империје, Турака, Монгола, Османске Империје.
Азербејџанци до 1936. нису постојали као нација и били су декларисани као Кавкаски Татари. Азербејџан је држава створена као пион Ватикана и Запада, преко које се води борба са Ираном. Иза рата, који је ових дана почео, стоји Израел, земља на коју је Азербејџан у потпуности наслоњен. Наравно ту је и Турска која своје оружје исто производи по лиценци Израела. За Армене је највећа увреда да их називате Јерменима, то је погрдан назив који користе Турци.
Најстрашнији геноцид над Арменима се десио 1915. када је зверски убијено милион и по Армена. Шест година после геноцида момак по имену Согхомон је у Берлину извршио атентат на министра унутрашњих послова Турске,Талат Пашу. Берлински суд га је ослободио после сведочења оних који су преживели Турски покољ након атентата и он се преселио са породицом у Ваљево и по деди Маркару узео презиме Марковић.
12. децембра 1988. пола сата после поноћи на обали реке Камах у Јеревану срушио се авион са седам чланова посаде који су из Београда преносили хуманитарну помоћ земљотресом разореној Арменији. У Јеревану је подигнут велики споменик на ком ћирилицом пише:
„Бесмртност србским пилотима“.
Тренутно се води рат најстарије хришћанске земље на свету, још пре Миланског едикта.
Извор:threadreaderapp.com
Зашто се некрштени не помињу?
Први и најнеопходнији услов да би човек могао постати уд Цркве и живети духовним животом у заједници са Христом и осталим члановима Цркве користећи се Светим Тајнама, јесте да буде крштен. Некрштени не припада Цркви те тако не може учествовати у Њеном животу.
Свети Теофил исповедник, архиепископ ефески
Светитељ Христов Теофил живљаше побожно и богоугодно у време јереси иконоборачке (8-9. век), мудро управљајући црквом Ефеском и смело изобличавајући безумне иконоборце, који Христову икону ругаху и одбациваху Зато се удостоји исповедништва и венца бесмртности. Упокоји се мирно у Господу своме. Службу му написао преподобни Теофан Начертани. У неким Синаксарима се не спомиње, али га спомиње Синодик Православља (који се чита у Недељу Православља).
Свети Византије
Спомиње се у Јерусалимском Канонарију (а у осталим Синаксарима га не спомињу).
Свети мученици Павле и Татија и четворо деце њихове
Свети мученици ови, супрузи Павле и Татија и четворо деце њихове, беху из Дамаска. Оптужени као хришћани, они бише гвозденим ланцима везани о мучилишно дрво и страховито бијени и мучени. Затим им неверници поломише удове, те тако свети мученици предадоше душе своје у руке Божје, и примише од Господа венце мученишва.
Свети мученици Дионисије и Каламах, Евстрогије и Ермиона супруга и Стефана кћер, старешина Јевсевије и 40 војника, 80 рибара, 40 чиновника и 16 децеученика
О свима њима видети под данашњим даном: Спомен св. преподобномученика Пафнутија.
Спомен великог земљотреса у Цариграду
У време цара грчког Теодосија Млађег (408-450. г.) догоди се у Цариграду на овај дан велики и страшан земљотрес, који потраја неколико месеци. Било је то у време цариградског патријарха светог Прокла (434-447. г.). О томе овако пише историчар Теофан: У време свјатјејшег патријарха Прокла настадоше велики земљотреси у Цариграду, који потрајаше четири месеца. Грађани Византинци (тј. Цариграђани) од тога се уплашише и побегоше изван града на поље звано "Седмо Поље". Тамо они остадоше дуже времена, свакодневно чинећи литаније и молећи се Богу заједно са својим епископом (тј. патријархом) и са царем Теодосијем...
Свети преподобни Пафнутије
Преподобни Пафнутије, отац преподобне Ефросиније, подвизавао се после престављења своје кћери у истом манастиру, и скончао у миру.