Свети мученици Клавдије, Астерије и Неон и сестра им Неонила
Три рођена брата и сестра. Пострадаше за Христа при цару Диоклецијану и игемону Лисију. После смрти њиховог оца, њихова маћеха незнабошкиња, да би се дочепала њиховог огромног имања што им остаде после оца, оптужи их игемону Лисију као хришћане. Изведени на суд пред Лисија, они неустрашиво исповедише Господа Христа. Због тога бише много и страховито мучени. Најзад три брата бише изведени ван града и на крсту распети. А Неонила би главачке обешена и љуто бијена; затим је распрострше и на четири стране растегоше, па јој од коже на леђима кајише направише; онда јој живо угљевље на груди и стомак ставише, и тако ова јунакиња Христова предаде дух свој у руке љубљеног Господа свог. Свето тело њено мучитељи у врећу стрпаше, па у море бацише. Пострадаше ови свети мученици 23 августа 285 године у Киликијском граду Егеју, a пре светих мученика Зиновија и Зиновије (који се такође данас славе).
Света мученица Евтропија
Света мученица Евтропија би оптужена игемону Апелијану у Александрији што је хришћанка и што посећује и соколи по тамницама хришћане, затворене због вере хришћанске. Она неустрашиво исповеди пред игемоном Христа истинитог Бога. Зато је обесише, па тело буктињама палише. Но она огањ осећаше као прохладну воду. И сви присутни, па и сами војници који је мучаху, јасно видеше једног страшног човека, који расхлађиваше огањ и росом кропљаше свету мученицу. После тога је ставише на још страшније муке, па у тамницу вргоше. А кад је сутрадан поново изведоше пред игемона, она исмеја и њега и његове идоле. Зато јој језик одсекоше, па јој онда свету главу одрубише. И тако блажена страдалница предаде душу своју у руке Божије, и доби венац мучеништва.
Свети свештеномученик Маркијан, епископ Сиракуски
Свети епископ Маркијан, ученик светог апостола Петра, би послан од апостола Петра у град Сиракузу на острву Сицилији. Својим чудесима и знамењима он обрати ка Христу многе незнабошце. Својом молитвом он разори идолишта и идоле, и светлошћу богопознања и светог крштења он многе начини синовима светлости. Стога тамошњи Јевреји, обузети завишћу, љутом смрћу уморише светог епископа; и тако блажени страдалник доби неувенљиви венац мучеништва. Свете мошти његове почивају у Гаети у Италији.
Света Јелена, краљица Српска
Супруга благоверног краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.), пореклом Францускиња. Постала света мајка светих синова: краља Драгутина и краља Милутина. Живот свој провела као узорна и богомудра хришћанка. Била је паметна и оштроумна, у речима строга, али у срцу добра, побожна и изобилно дарежљива. После смрти свога супруга блажена Јелена се сва предала подвизима побожности: сиротињу је збрињавала и издржавала; манастире и цркве зидала и помагала; о љубави и слози синова својих се старала; о заштити и васпитању народа свога се бринула; о страху Божјем се свагда старала...
Свети Драгутин, краљ Српски
Старији син благочестивог краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.) и Свете краљице Јелене, а брат Светог краља Милутина. Према животописцу краљева и архиепископа Српских, Светом архиепископу Данилу II, Драгутин је измољен од Бога молитвама својих побожних родитеља, и одгајен и васпитан од њих у науци Господњој и вери Православној...
Свети Милутин, краљ Српски
Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе балканске и монахе атонске - да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана, цара бугарског и Ногаја, цара татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко четрдесет цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, Свети Ђорђе у Нагоричу, Света Богородица у Скопљу, Бањска итд., он је зидао цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Светој Гори. Упокојио се у Господу 19. октобра 1320. године. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви Светога краља.
Јеванђеље дана за 12.11.2020.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 12.11.2020. Зачало 57.
Свети свештеномученик Атанасије
Родом из Спарте Аталијске; пострадао за Христа од Турака у граду Мунтану 1653. годиле. Канон му написао Мелетије Сиригос, патријарх.
Свети Сава Стратилат
ОВАЈ свети мученик пострада прободен и с десне и с леве стране копљем.
Света мученица Мелитина
СBETA Мелитина, пошто беше хришћанка, би изведена пред обласног кнеза. Најпре је тукоше по лицу; затим је потпуно скидоше нагу, и тако исмевана ради Христа она стајаше као победница усред суднице много часова. Тако стојећи нага, она се наруга кнезу и свима идолима његовим, јер блажена мученица бешчешће које примаше ради Христа, сматраше за част. Затим би стављена на разноврсне муке, али благодаћу Божјом остаде неповређена. Најзад би избодена мачевима, и тако предаде душу своју у руке Божије.
Света преподобна Ана
Преподобна Ана роди се у Византији; отац јој беше благочестиви ђакон Влахернске цркве Пресвете Богородице, Оставши рано без родитеља, њу сироче одгаји њена баба. Када Ана одрасте, баба се постара и удаде је, премда Ана то желела није. У то време са горе Олимпа дође рођак њенога оца монах, врло велики испосник и прозорљивац, коме Лав Иконоборац беше одрезао језик, али без обзира на то овај говораше слободно и без сметње. A кад угледа своју рођаку Ану, он зажали што је удата и рече: Зашто сте удали Ану која је одређена за испосничке подвиге и трудове? - И рекавши то он је благослови, и отпутова.
Свети преподобни Аврамије Ростовски Чудотворац
Преподобни отац Аврамије беше син благочестивих родитеља. У младости својој он остави своје родитеље и сав светски метеж, узе крст свој и последова Христу кога од свег срца заволе. Поставши монах, он начини од себе чисто обиталиште Светога Духа: јер тело своје он потчини духу, и умртвивши га многим трудовима савлада страсти, и будући у телу он вођаше живот сличан животу бестелесних ангела. Због тога он постаде старешина монасима и светлост свету који обогати својим чудесима, јер благодаћу Христовом он исцељаваше телесне и душевне неисцељиве болести и страсти.
Свети преподобни мученик Тимотеј Есфигменски
Из Кисани, села тракијскога. Био жењен и имао две кћери. Жену му зграбе Турци и потурче. Да би избавио жену из харема, и он се привидно потурчи. Избавивши жену, он је да у женски манастир, а он оде у Свету Гору, најпре у Лавру, а после у Есфигмен. Пожелео мучеништва за Христа, попут Агатангела Есфигменског, и посечен био у Једрену 29. октобра 1820. године. Тело му бачено у реку, а хаљина пренета старцем Херманом, духовником, у манастир Есфигмен.
Свети преподобни Аврамије Затворник и синовица му Марија
Присиљен од родитеља, он се венча, но на сам дан венчања остави и невесту и родитеље и дом и све, и удаљи се у самоћу на велики подвиг. Подвизавао се педесет година. Само два пута изашао из своје келије за све то време. Први пут изашао по заповести дотичног епископа, да преведе у веру Христову неко село незнабожачко. Други пут изашао, да спасе своју заблуделу синовицу Марију. Упокојио се мирно 360. године у седамдесетој години живота на земљи.
Јеванђеље дана за 11.11.2020.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 11.11.2020. Зачало 56.
Свети Сава и Доситеј Обрадовић
Борба за идентитетско, историјско, духовно и културно наслеђе српског народа не престаје. Ту борбу коју су вековима уназад инспирисали освајачи и окупатори од пре два века инспиришу два егзистенцијално супротна погледа. Иако и данас битишу један поред другога они су суштински непомирљиви. Јер, један води ка Царству вечних вредности док други (за)води ка идентитетском изумирању свега онога што је српски народ кроз своје многовековно стваралаштво сабрао.
Свети новомученици Ангел, Мануил, Георгије и Николај
Сва четворица родом из села Мелампес, епархије Лампске на Криту. Ангел и Мануил беху рођена браћа а Георгије и Николај њихови рођаци. У оно време на Криту се многи хришћани притворно показиваху као муслимани, због страха и насиља турског, па тако чињаху и ова четворица младића. Међутим у души они беху истински хришћани. Беху сељаци и беху ожењени по муслимански, али се они и тајно венчаше у цркви...
Свети свештеномученик Неофит, епископ урбински
До свога обраћења Христу Неофит је био персијски војеначалник и звао се Омар. У време похода на Грузију њега посла његов султан у обитељ св. Шио са молбом да се помоли за њега Богу. Приближавајући се обитељи св. Шио, Омар угледа безбројно мноштво Небеских Сила где лете у ваздуху и усред њих дивнога старца са дугом седом брадом. Ово виђење, и ближе упознавање са животом монаха, одушеви Омара, те он кроз неко време дође у манастир са две верне слуге и прими свето крштење, при чему он доби име Неофит а слуге: Христодул и Христофор. Неофит ускоро би пострижен у монаштво. Својим целомудреним животом, постом и молитвом он се тако прослави да постаде украс обитељи. Доцније он би због светог живота свог постављен за епископа, и као епископ убијен од незнабожаца због проповедања Христа.
Свети преподобни Јов почајевски
Преподобни Јов, син благочестивих родитеља, родио се у Галицији, у месту Покућа. Још измалена Јован показиваше љубав и ревност за свако добро. Као врло мален он се научи читати. У својој десетој години он тајно остави родитељски дом и оде у Угорњицки Преображенски манастир, у Карпатским горама, да се замонаши. У манастиру мали Јован са великом смиреношћу и огњеном ревношћу обављаше сва налагана му послушања. Строгим постом, он изнураваше тело своје...