Света мученица Јулија, девица
Родом из Картагине, од знаменита рода. Када Персијанци покорише Картагеину, многи народ би одвучен у ропство. И света Јулија би ухваћена и заробљена и допаде у руке неком трговцу у Сирији. Тај трговац беше незнабожац. Видевши Јулију као хришћанку, он је саветоваше више пута да се одрекне Христа и постане једноверна с њим, али Јулија никако на то не пристајаше. Па како Јулија беше верна и поуздана у служби, то је трговац остави на миру и не говораше јој више о вери. Једном трговац натовари лађу робом, узе Јулију собом, и крете морем у далеке стране ради трговине. Када стигоше на Корзику, беше неки празник незнабожачки, и трговац се придружи скверном жртвоприношењу, а Јулија оста у лађи плачући што толико људи живе у глупој заблуди и не познају истину. Но некако незнабошци сазнаду за њу, извуку је из лађе, иако се њен господар томе противио, и почну је страшно мучити. Одсекоше јој груди и бацише на неки камен, а потом распеше је на крст, на коме света Јулија предаде дух свој Богу. Њена смрт буде објављена ангелом Божјим монасима на оближњем острву Маргарити (или Горгони), и они пређу и чесно сахране тело мученице. Многа чудеса пројављивала су се на гробу свете Јулије кроз векове и векове, а и она се сама некима јављала из онога света. Чесно пострада у VI веку. После много година хтедоше верни сазидати нову цркву, на једном другом месту, у част свете Јулије, пошто стара црква беше и тесна и оронула. Сабраше, дакле материјал: камен, циглу, песак и остало што треба на том новом месту. Али се догоди да ноћу уочи оног дана, када су намеравали темељ положити, сав онај материјал беше невидљивом руком пренет до оне старе црквице. У недоумици, људи опет пренеше материјал на оно ново место, но опет се догоди исто: материјал се обре на старом месту поред старе цркве. И видеше ноћни стражари неку пресветлу девојку како на белим воловима превози материјал ка старој цркви. Из овога разумеше сви, да света Јулија не жели да јој се црква зида на другом месту, те порушише стару цркву, и на том истом месту подигоше нову.
Свети свештеномученик Атиноген, епископ севастијски, у Јерменији
Живљаше у једном манастиру близу града са десет својих ученика. У време Диоклецијаново дође у Севастију неки љути мучитељ хришћана Филомарх. И многе хришћане у граду похвата и поби. Кад виде Атиногена и његове ученике, он рече старцу, да принесе жртву идолима, да не погине као што су и други хришћани погинули. Одговори му Атиноген: „О мучитељу, они које ти именујеш погинулим, нису погинули, него су на небесима и ликују с ангелима”. Дирљив је призор био када је једна кошута, коју је милостиви Атиноген својом руком хранио, притекла к њему и видећи га у беди, сузе проливала. И зверови су горски имали више сажаљења према мученицима Христовим него незнабошци! После тешких мучења, при којима ангел Божји ублажаваше мученике, сви бише мачем посечени, најпре свештеници и сатрудници Атиногенови, а потом и сам Атиноген, и преселише се у небесну домовину 311. године.
Паклено богатство
Богати одлазе из овога света исто као и сиромашни: богаташ из Јеванђеља је умро исто као и сиромашни Лазар, који није имао ништа, ни комад одеће ни парче хлеба. Према томе и богати и сиромашни умиру, о чему пророк Давид пева: „Богатство пролази и зато му не предај срце своје“. Ако богатство пролази као што протиче река, немој му предавати срце своје, јер неће остати. Богатство, дакле, не доноси никакву срећу човеку.
Стари Брод - зелена гробница
Кањон Дрине дом је за више од 320 српских девојака које бежећи од мучења загрљене скочише у хладне дубине. Стари Брод и Милошевићи су места страдања више од шест хиљада Срба који у пролеће 1942. године нису успели да пређу набујалу Дрину и преласком у Србију спасу се од усташких јединица.На месту страдања старобродских мученика изграђени су спомен-музеј и капела, као и 27 скулптура где свака носи име и презиме српских предака и њихове трагичне судбине.
Свети новомученици велички и горњеполимски
Велика, као најстрадалније село у Горњем Полимљу, постала је местом саборног помињања свих горњеполимских жртава пострадалих од наци-фашиста током Другог светског рата. Дан спомена Светих новомученика величких и горњеполимских биће, као и до сада, 28. јул - на дан Светих Кирика и Јулите.
Спомен налаза чесне главе преподобне Матроне, Хиополитисе
Спомен ове преподобне матере наше Матроне врши се 20 октобра, где се налази и њено опширније житије. А данас се слави чесно обретење њене свете главе, која би нађена доста времена после њеног светог престављења, и то приликом проширивања њеног храма на острву Хиосу. Том приликом исцелише се многи болесници и паралисани, а једна нема жена проговори. Њене свете мошти и данас су чудотворне.
Свети блажени Јустин II Нови, цар Грчки
Благочестиви цар Византијски Јустинијан II Ринотмит (685-695 г.) поживе побожно и би погребен у храму Светих Апостола у Цариграду.
Свети мученик Авудим
Свети мученик Авудим пострада 299 године, за време цара Диоклецијана. Примораван као хришћанин да принесе жртву идолима, он не пристаде. Зато га повалише на земљу, везаше за четири коца и девет га војника тукоше. Затим, пошто не хтеде да окуси од идолских жртава, стругоше му тело гвозденим ноктима; па му напослетку одсекоше главу. И тако овај победоносац узиђе на небо.
Свети Владимир, велики кнез руски
На крштењу назван Василије. Син кнеза Свјатослава, а унук Игора и Олге, Владимир најпре беше сав незнабожац, и по веровању и по животу. Сазнавши да постоје друге вере, он поче брижљиво испитивати, која је од њих најбоља. Зато посла и једно изасланство у Цариград. Када се изасланици вратише, саопштише кнезу, да су били на служби у православној цркви, Светој Софији и да су били „ван себе не знајући да ли су на земљи или на небу”. То побуди Владимира, да се крсти и да крсти народ свој. Главни идол Перун би свучен с брда Кијевског и бачен у реку Дњепар. Примивши веру хришћанску, Владимир савршено измени свој живот, и улагаше свој труд, да тачно испуњава све прописе ове вере. Нареди да се свуда по држави његовој зидају цркве наместо порушених идола, а сам сазида красну цркву Пресветој Богородици у Кијеву. Ова црква беше подигнута на оном истом месту, где раније мученички пострадаше за Христа свети Теодор и син му Јован (в. 12. јули). С оним истим неодољивим напором, с којим раније Владимир штићаше идолопоклонство, распростираше он сада хришћанство. Упокоји се у Господу 1015. године.
Свети мученици Кирик и Јулита
Ова светитељка беше од рода племићког. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком. Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити. Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу. Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године. Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне. Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице Болничке.
Отишли су на небо
Кад год говоримо о чудима која се збивају вољом Божијом и Његовим благословом и дејством Његових енергија, прва мисао нам се усмерава ка исцељењима од тешких болести или изненадном спасу из неке небивале ситуације са ивице живота и смрти. Али, “репертоар” чудеса Божијих је тако велики и богат да међу њима има и, уистину, невероватних догађаја који више личе на научну фантастику него на истинити догађај.
Јеванђеље дана за 27.07.2020.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 27.07.2020. Зачало 65.
Свети мученик Петар
За веру у Христа светом мученику Петру бише одсечене обе ноге, и он тако сконча. У неким Синаксарима он се спомиње као епископ Критски.
Свети мученик Ираклије
Премлаћен тојагама због вере у Христа, овај свети мученик заврши свој живот на земљи.
Свети преподобни Стефан махришчски
Родом из Кијева; спочетка се подвизавао као монах у Печерском манастиру. Жељан усамљености, преподобни Стефан се удаљи у месташце Махришче, на 30 врста од Сергијеве лавре. Ту он, после дугих усамљеничких подвига, основа манастир Свете Тројице. Но мржња неких суседних бојара примора га да се одатле склони на реку Авнежу, на којој он са учеником својим преподобним Григоријем Авнежским основа други манастир Свете Тројице. Велики кнез Димитрије Јоанович поново позва преподобног Стефана у Махришчски манастир, где се он подвизавао све до своје смрти, 1406 године. Свете мошти преподобног Стефана бише 1550 године обретене нетљене, и почивају у његовој обитељи. Оне се прославише многим чудесима.
Света мученица Миропија
Света девојка Миропија родила се у граду Ефесу од хришћанских родитеља. По смрти оца она би препорођена светим крштењем. Васпитавана од своје мајке у страху Божјем, она с љубављу и усрђем одлажаше на гроб свете мученице Ермионије, једне од кћери светог апостола Филипа (Д. А. 21, 8-9). Она узимаше целебно миро које истицаше из гроба свете Ермионије, даваше га болесницима и исцељиваше их...
Свети Јосиф исповедник, архиепископ солунски
Свети Јосиф, брат светог Теодора Студита, из младости се заједно са својим братом Теодором подвизавао под руководством свог ујака преподобног Платона, оснивача манастира у Сакудиону. Због славног подвижничког живота свог преподобни Јосиф би једногласно изабран за архиепископа великог града Солуна. Заједно са братом својим свети Јосиф је изобличавао незаконити брак цара Константина. Доведен у Цариград по наређењу царевом, он би мучен глађу и, најзад, послат у заточење на пусто острво, и тамо бачен у тамницу...
Свети преподобни Онисим чудотворац
Преподобни Онисим беше родом из Кесарије Палестинске, из села Карине, и живљаше у време цара Диоклецијана. Постоји предање да његови родитељи примише свето крштење од анђела Божјег, који им објави радосну вест да ће родити сина коме ће бити име Онисим. Још у младим годинама Онисим остави своје родитеље и отиде у један манастир близу Ефеса, у коме бејаху осам стотина монаха. Родитељи Онисимови много кукаху и плакаху због одласка његовог, и од многих суза ослепеше. Но пошто се за време Диоклецијанова гоњења монаси Онисимова манастира склонише, склони се и преподобни Онисим, и оде кући својих родитеља. Али га родитељи не познаше. Онда он написа писмо, у коме укратко описа свој живот, остави га на прозор родитељске куће, па оде. Прешавши у Магнезију, он тамо основа манастир, и доведе ту своје родитеље, и исцели им очи повративши им вид. Пошто проведе живот у богоугодним подвизима, преподобни Онисим отпутова ка Господу.