Оче праведни, свијет тебе не позна, а ја те познах (Јов. 17, 25). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Већина људи носи у себи слику Бога као строгог Судије, а духовни живот доживљава као терет. Али истинско откриће вере није у страху, већ у разумевању да је једина Божија жеља – наша радост и мир. Истинска побожност није у самоосуди, већ у коначном одустајању од терета бриге и препуштању животу у наручје бескрајне Љубави. Јер тајна хришћанства није у страху, већ у највећој слободи: „Не бој се, само веруј!“
Када се младенци заруче, да се исповеде, да се причесте, да се венчају у цркви и после три дана да се споје. То се онда, браћо моја, зове благословеним браком. Тада, браћо, да вам хиљаде, милијарде препрека и чини баце, ништа се не лепи.
Малахија новомученик, беше родом са Родоса, син једног побожног свештеника. Дошавши једном у Јерусалим, он би оклеветан од неког Турчина да је вређао Мухамеда. Изведен због тога пред турске власти, би најпре убеђиван да прими ислам, но када то он непоколебљиво одби, би одмах стављен на мучење: везан коњу за реп и вучен по земљи, пребијени му лактови и колена и најзад набијен на ражањ и печен на ватри. У таквим мукама свети мученик предаде душу своју Господу, 29. септембра 1500. године. (Његов живот и страдање налазе се описани у рукопису бр. 78 манастира Ватопеда, лист 232-5).
Преподобни Кипријан беше земљоделац из Устјужског среза га и замонаши се. Године 1212 он основа недалеко од града Устјуга манастир Ваведења Пресвете Богородице, и поклони манастиру сво своје имање. Примивши управу манастира преподобни непрестано рађаше на духовном усавршавању братије, не дајући себи одмора. Сваког дана се неуморно трудио и подвизавао, као да му је то први и у исто време последњи дан живота на земљи. Притом он никако није излазио ван манастирске ограде. И у таквим подвизима он пређе ка Господу 1276 године. Свете мошти његове почивају у његовом манастиру.
Пошто многе Персијанце обрати из незнабоштва у веру Христову, блажена Гуделија (или Говделија) би стављана на страшне муке од цара Персијског Сапора и приморавана да принесе жртву огњу, персијском божанству. Али она не хте то учинити, и зато би бачена у тамницу, у којој проведе много година. мучена глађу и жеђу Затим она би изведена из тамнице, и поново приморавана да се одрекне Христа. Но пошто она остаде непоколебљива у својој вери, они јој прво кожу на глави одераше, па је онда на дрво клинцима приковаше; и тако блажена предаде душу своју Господу и доби од Њега венац мучеништва.
Мученици Византијски, њих осамдесет, спаљено на морској лађи у време цара Валента због њихове непоколебљиве оданости Православљу.
У Синаксару Цариградске Цркве њен спомен заједно са данашњом св. мученицом Петронијом.
Била најпре чтец Псалтира при цркви Васкрсења у Јерусалиму. Па како беше красна лица, то су се многи гледајући је саблажњавали греховним помислима. Да не би била повод греха других људи, Марија се удаљи у пустињу Сукијску, са једном котарицом боба и једном тестијом воде. Проживе света Марија осамнаест година у пустињи, и силом Божјом нити јој неста боба ни воде. Затекли су је још живу, а потом и сахранили ученици светог Кириака.
Богат грађанин из Газе. Толико беше милостив, да раздајући своје имање сиромашним и сам осиромаши. Пред конац живота нападе га водена болест, и он у тој болести издахну. Но из његовог тела потече целебно миро, којим се болни исцељиваху.
Дада - великаш персијски и сродник цара Сапора, а Говделај, син истога цара. Када свети Дада јавно исповеди веру своју у Христа, нареди цар Сапор, те га мучише љутим мукама. Но при тим мукама Дада сотвори именом Христовим чудеса велика, која тако силно утицаше на сина царева Говделаја, да и он поверова у Христа. Незнабожни цар не поштеди ни сина свога, него и њега удари на тешке муке. И Дада и Говделај прославише Бога истрајним трпљењем и многим чудесима, и у мукама предадоше Богу душе своје. Пострадаше у IV веку. Са њима пострадаше - јер повероваше у Христа - и сестра Говделајева Каздоја и главни жрец Гаргал.
Рођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Отац му Јован беше презвитер, а месни епископ Петар сродник његов. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Свето Писмо млади Кириак дивљаше се Промислу Божјем, како прослави све истините слуге Бога живога, и како устроји спасење рода људског. У 18. години својој одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. У Јерусалиму ступи у манастир некога Божјег човека Евсторгија, који му даде почетна упутства у монашком животу. Потом оде светом Јевтимију, који га прозре као будућег великана духовног, обуче га у схиму и посла на Јордан светом Герасиму, где Кириак проведе девет година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир светог Јевтимија, где оста на безмолвију десет година. После тога мењаше место за местом бежећи од славе људске. Подвизаваше се и у обитељи светог Харитона, где најзад и сконча свој земни пут навршивши сто девет година живота. Прослављени подвижник и чудотворац свети Кириак је био крупан и снажан телом, и такав остао до дубоке старости, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Ревновао је много за веру православну изобличавајући јереси, нарочито јерес Оригенову. За себе је говорио, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу светог Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико, стуб Православља, дика монасима, моћни исцелитељ болних, и благи утешитељ тужних. Поживевши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. године.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 12.10.2025. Зачало 17.
Велики оци Цркве и духовни учитељи кроз сву историју Цркве откривали су своје духовне доживљаје и сведочили откривења којима их је Господ даривао. Ово су чинили из чисте љубави према својој духовној деци, али и свима осталима, не желевши да премудрост Божија остане неоткривена људима. Јер, све што је Бог открио човеку, учинио је из љубави и спасења његовог ради.
Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја (Јов. 17, 24). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Опијање и пушење дувана спадају у веома лоше по тело и по душу погубне навике...
„Веру може имати сваки човек, само ако хоће“, каже авва Јустин. Али како је то могуће? Како добра воља може да роди веру, ако се она не може наметнути ни разумом, ни доказима? Зашто једно срце отвара врата Богу, док друго – ма колико жудело – остаје затворено? Одговор не лежи у памети, већ у дубини воље која не тражи доказ, него истину.
Био ученик преподобног Корнилија Комељског. После смрти свога наставника удаљио се на Ило-озеро, у Новгородској губернији, и тамо основао манастир, назван Озадски-Ило језерски. Упокојио се преподобни као схимник 1541. године. Свете мошти му почивају У његовом манастиру.