Пострадали мачем у Виглетији близу Бакарних врата.
Живео свето и богоугодно, еписковао у време цара Јустинијана Великог у 6 веку.[17] Многе нечовечне нарави и страсти своје пастве исправио својом кротошћу и светошћу. Молитвом својом исцелио бесомучну кћер цареву. Царица Теодора мати подигла му зато по престављењу храм, где су му и свете мошти положене.
Главу му запалили огњем; и тако свети Елеазар пострадао за Госпда.
Њихова су имена Леонтије, Атије, Александар, Киндеј, Минситеј, Кириак, Минеон, Катун и Евклеј. Први беше дрводеља, а остали земљорадници. Због дерзновеног исповедања вере Христове и због разрушења храма Артемидина, беху љуто истјазавани и обезглављени у време Диоклецијаново у Пергији Памфилијској, и посташе наследници Царства Христова.
Овај празник установљен би договорно од Грка и Руса, у време цара грчког Мануила и књаза руског Андреја за спомен истовремене победе и то: Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. У обе те војне ношени су с војскама крстови, из којих су засветлиле луче небеске. Зато се установи, да се 1. августа износи крст из цркве Свете Софије, најпре у средину цркве а потом и на улице, ради поклоњења народа и ради спомена чудотворне помоћи крста у бившим ратовима. Но ово није био обичан крст, но прави Часни Крст, који се чувао у храму царског двора. Часни Крст је преношен из царског двора у Свету Софију 31. јула, а одатле после ношен по улицама ради освећења земље и ваздуха. Најзад 14. августа поново је враћан у храм царске палате.
Пострадаше сви за чистоту вере израиљске од цара Антиоха, званог од једних Епифанос (просветљени), а од других Епиманис (безумни). Због великих греха у Јерусалиму, а нарочито због отимања око власти архијерејске, и злочина, учињених приликом тог отимања, попусти Бог велику беду на свети град. Антиох хтеде пошто-пото да наметне Јеврејима идолопоклонство јелинско на место вере у једнога живога Бога, и чињаше све у томе правцу. Помагаху ту његову мисао и неки вероломни архијереји и друге старешине јерусалимске. Једном дође сам цар у Јерусалим и нареди, да сви Јевреји једу свињско месо, противно закону Мојсијеву. Јер једење свињског меса беше очигледан знак, да се неко одрекао вере израиљске. Старац Елеазар, свештеник и један од седамдесет преводилаца Старог Завета на грчки језик, не хте јести свињског меса. За то би мучен и у огњу спаљен. Враћајући се у Антиохију, цар узе собом седам синова, званих Макавеји, и мајку њихову Соломонију. Седам браће Макавеја зваху се: Авим, Антонин, Елеазар, Гурије, Евсевон, Алим и Маркел. На очи мајке опаки цар мучаше једног по једног сина, дерући свакоме кожу с лица и бацајући их потом у огањ. Они сви храбро претрпеше муке и смрт, но вере се своје не одрекоше. Најзад и мајка, када виде и свог последњег трогодишњег сина у огњу, и сама скочи у огањ и изгори, предавши душу Богу. Сви чесно пострадаше за веру у једног живога Бога око 180. године пре Христа.
Седам Макавеја, Соломонија, матер њихова и Елеазар, свештеник
Госпојински пост, који сутра почиње, представља време дубоког духовног преображаја и уједињења душе и тела кроз молитву и уздржање. Он није само уздржавање од хране, већ позив на искрено покајање и трајну промену срца. У срцу поста налази се радост Успења Пресвете Богородице, која нас учи смирењу, љубави и предању Божијој вољи.
Не гледај на женска лица (а жена на мушка), избегавај сећање на њих - одгони и одсецај одмах сваку нечисту помисао...
Зато, љубазни, чекајући ово старајте се да вас он нађе чисте и праве у миру (II Пет. 3, 14). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 13.08.2025. Зачало 86.
Мачем посечени пострадали за веру своју у Господа Христа.
Свети славни и свехвални Апостол Христов Филип, из Дванаесторице Апостола, слави се 14 новембра, где се налази опширно изложено његово житије и страдање. Данас се слави пренос његових светих моштију из Јерапоља, где пострада, на острво Кипар, у село Арсиној близу Пафа, где му је подигнуг свети храм, где и данас те свете мошти почивају.
Знаменити свештеник и богослов бугарски из времена цара Симеона (892-927). Превео на словенски језик Шестоднев Василијев и Богословље Дамаскиново. Упокојио се мирно у Господу.
Благообразни Јосиф, богати човек, члан Синедриона јеврејског и потајни следбеник Христов (Мт 27, 57; Јн 19, 38). Он је скинуо тело Христово с крста, заједно с Никодимом, и положио га у своју гробницу. Због овога је био окован од Јевреја и бачен у тамницу. Но васкрсли Господ јави му се и увери га у Своје васкрсење. Потом Јевреји га пусте из тамнице и протерају из отаџбине. Он пође по свету да проповеда Јеванђеље Христово, и ту благовест донесе и у Енглеску, где се и упокоји у Господу.
Из Кесарије Кападокијске. Имађаше са својим суседом спор око имања. Овај оде суду и објави да је Јулита хришћанка, што је у то време значило исто што и бити ван законске заштите. Света Јулита радије се отказа свога имања него своје вере. Но злобни незнабошци не оставише је на миру ни после тога, него је мучише и најзад у огњу сагореше 303. године. И тако ова следбеница Христова жртвова и имање и тело своје ради вечног спасења душе.