Син кнеза Јарослава. Од малена срцем окренут к Богу. Правдољубив, жалостиван, истински побожан; презирао сујету света; од ране младости заволео Христа; увек жељан свете мудрости светих Отаца; најмилије му занимање било: свуноћна бдења и тајне молитве к Богу. Године 1236. постао кнезом Новгородским. Победио Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. године, због чега је и прозват Невским. Силан не толико војском колико вером у помоћ Божију; пред битку говорио војницима: "Бог је не у сили него у правди". Том приликом јавили се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећали своју помоћ великоме кнезу, сроднику своме.
Однос између духвног оца и његових чеда је веома сложен и ни из далека једноставан, како нам се може учинити. Колико год улога духовног оца била незаменљива у узрастању хришћанина, исто толико и сам хришћанин мора сносити одговорност и предузимати напоре на савладавању самога себе. О овоме, кроз своје лично искуство, говори свештеник Јован Бабић из храма св. Архангела Гаврила у Хумској улици у Београду.
Догађај посечења Светог Јована Крститеља представља како у историји човечанства тако и у историји спасења људског рода, збитије које нам открива сву суштину и начин злоупотребе људских слабости које, у крајњем степену, доводе до злочина. Уједно, овај догађај открива нам и пут којим човек преваљује од страсти до сопствене смрти.
Рођен у селу Миландри на Кипру, од родитеља Михаила и Ане. Школовао се у Цариграду, и по повратку на Кипар због подвижничког и врлинског живота изабран за епископа Арсинојског, после светог Никона. Пастирствујући богоугодно мирно се упокојио у Господу. Имао брата - светог Теосевија Арсинојског.
Младић из Радовишта, епархије Струмичке. Учио занат у Солуну. Турци га присиљавали да се потурчи, што он одлучно одбије, због чега буде мучен и најзад обешен 29. августа 1794. године.
Као жена имућна и благочестива човека живљаше на острву Егини. Но када Арапи угрозише Егину, они се преселише у Солун. Ту даду своју ћерку јединицу у манастир, која у монаштву доби име Теописта. Ускоро се муж Теодорин упокоји, те се и Теодора замонаши. Била великом подвижницом. Често чула ангелско појање и говорила сестрама: „Не чујете ли, како дивно ангели поју у небеском светилишту?” Упокојила се у седамдесет петој години својој, 879. године. Из њеног тела потекло целебно миро, којим су се многи исцелили.
Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке, Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром.V Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство, најпре у Галију а потом у Шпанију. Као изгнаници Ирод и Иродијада живљаху у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије (в. 7. јануар, 24. фебруар, 25. мај, 24. јун и29. август).
Отац Грегори Халам (Gregory Hallam) био је пастор Англиканске цркве, али се 1992. године разочарао у англиканство и прешао у Православље. После три године постао је свештеник Православне Цркве и већ 22 године служи у једном од највећих енглеских градова – Манчестеру. Налази се под јурисдикцијом Антиохијског Патријархата. Као православац на Западу који није из емигрантске средине он се превасходно занима питањем мисионарења и проношења истине Православног учења у већински протестантским и католичким срединама.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 10.09.2019. Зачало 13.
Игумановао од 1219 године. На његов предлог, монах Печерске обитељи свети Поликарп[10] описао живот неких преподобних подвижника Печерских. Преставио се 1235 године.
Игумановао од 1127 године. Његовим старањем кивот преподобног Теодосија би 1130 године обложен златом и сребром.
Први донео у Русију са Атона чин појања 12 псалмова и написао одговор на постављена му питања о животу Светогорских монаха.
Пре епископства био презвитер у цркви села Берестова. Био строг подвижник; тајно одлазио из свога села к Дњепру у малецну пећиницу ради молитве. У то време већ био познат као човек благ и књижеван, а усто и као испосник. Године 1551 свети Иларион би од стране сабора руских архипастира постављен за митрополита у Кијеву. У том чину свети Иларион се много трудио око уређења црквених училишта и око засађивања истинске побожности у својој пастви. Преставио се не пре 1066 године.
По казивању летописа он хиротонисан 1105 године, а преставио се 1122 године.
Привезани за платан, ова два света мученика бише стрелама прострељени, и тако скончаше. (Није познато одакле су, ни када и где скончаше).
Кћи Грузинског цара и супруга Грузинског кнеза Васкена. Када се кнез Васкен одрече Христа, света Шушаника не хте да му буде жена. Због тога би стављена на жестоке муке; а затим закључана у мрачну и тесну тамницу. Ту света мученица проведе пуних шест година, угађајући Богу непрестаном молитвом и постом, и достиже таку висину духовног живота да је чудеса творила. Изнурена суровим подвизима, она се мирно упокоји у тамници око 466 године. Свете мошти њене почивају у Тифлису, у Метехској цркви.