Од искони је верујућим људима позната сила молитве која се показала у свим животним приликама. У болестима и радостима, страдањима и торжествима. Међутим, управо због тог својства молитва је постала и предмет научних истраживања. Ево једног примера.
Живот хришћанина никада у историји Цркве није био лак и једноставан и та тескоба у овом свету постоји и данас, можда више него икада у досадашњој историји. Томе у данашњем времену, свакако, доприносе и медији који дају једно ново светло свеукупној стварности. Колико је релативизован систем вредности, ко се данас може назвати хришћанином, како помирити стварност спољашњег света са унутрашњим животом, какве поруке шаљу медији данас, шта подразумева успешност и популарност... само су нека од питања које смо поставили свештенику Владимиру Левићанину, старешини храма св. Георгија у старој Бежанији.
Хришћани имају призив, сходно заповестима Божијим, да буду свети и савршени…
Наш однос према Богу је у већини механички. Тако човек лични на рам који је остао без слике…
He тражимо хришћанско савршенство у људским добрим делима: њега ту нема; оно се тајанствено чува у Крсту Христовом...
На све начине треба да настојимо да испунимо реч Божију: "Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив"…
Љубимо Христа само Њега ради! Никада нас ради. Нека нас постави тамо где Он хоће…
Страшне су родитељске клетве које чине да човек не угледа светлост ни овога ни онога живота...
Бога не треба волети за оно што Он даје. Бога треба волети као Бога, а не као спонзора. Богопознање је познавање Бога, сећање на Њега које тежи ка томе да постане непрестано, учење Његових речи и испуњавање заповести. Послушност млађих старијима, милосрђе, праведност у судовима, верност у браку – само су плодови богопознања. Не можемо тражити плодове ако нисмо окопавали и заливали корен.
Срце које је способно да воли, њега треба узвисити од природне љубави до љубави духовне…
Иако је много тога до сада речено о посту, иако да скоро нема више ничега новог, надахнутост саговорника увек и изнова може бити инспиративна и ову тему учинити интересантном. Оно што увек може бити од користи јесу практични савети свештеника упућени онима који су још неутврђени у вери и хришћанском животу. Тако је и у овој прилици у којој је саговорник емисије „Реч пастира“ био протојереј-ставрофор Вајо Јовић, старешина храма св. Александра Невског на Дорћолу.
Богоугодна породица треба да буде пуна љубави, племенитости, кротости, смирења, побожна и молитвена…
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
Човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан…
Уврежена је навика да људе који греше окушавамо да исправимо, али то чинимо неопрезно и сами правећи грешку…
Ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље…
Љубав, једнодушност и слога међу родитељима јесте управо оно што је деци потребно...
Када дајеш милостињу, дај великодушно, с љубављу, дај више него што ти траже...
Смрт члана породице или блиске особе представља једно од најтрагичнихих искушења свакога човека. Значај овог догађаја саобразан је значају промишљања о њему и сазнања како се носити са њим, као и која је то „мера“ туговања и после колико времена се наставља са „нормалним“ животом. Ништа мање није зналајно ни то шта се дешава са душом умрлог након смрти, зашто су важна прва три дана по упокојењу, шта је молитва трећег, деветог и четрдесетог дана..., као и које су наше обавезе према упокојенима? О овој необично важној теми гофори свештеник Борислав Петрић из храма св. пророка Илије у насељу Миријево у Београду.
Бог није способан за лажи и насиље. Он не спасава онога који то неће својом вољом…