Страсти су, кажу свети Оци, пренаглашене природне потребе. Када се оне сједине са нашом надменошћу и сујетом, постају саме себи циљ, а тиме и господари нашег живота ако им допустимо да овладају нама. Ни један жив човек није лишен страсти међу које се, као најопаснија, појављује блудна страст. Она не оставља ни монахе на миру а борба са њом немогућа је без помоћи с више. Ево једног сведочанства.
Често коришћена изрека да снага на уста улази у пракси се показује као сасвим супротна. Људи који неумерено једу и пију пате од тешких болести и врло често умиру млади...
Суд Христов, по речима Светих, биће једно велико изненађење за све оне који су навикли да својим људским мерама мере своје ближње…
Упркос свим лошим примерима око тебе, угледај се на Исуса Христа и не подражавај примере незнабожачког живота…
Наша лични планови постали су наша лична светиња. Њој прилагођавамо и све наше активности, па чак и благослове духовника…
Већина народа би да на пречац и без муке и труда реши своје проблеме, па чак и у Рај пречим путем. А тамо без поштовања заповести Божијих није могуће…
Покушајте да се, у тренутку кад псовка надолази, издигнете изнад ситуације и кратком молитвом сузбијете демонску ерупцију…
Празновање у Цркви је духовни догађај без изузетка. У њему наше су мисли, речи и чињења усмерени ка Богу, светима и догађајима које Црква празнује. Али, Празник је и дан у који се не ради никакав други посао. Макар тако мисли огромна већина, те је зато склона да у празнику препозна само и једино нерад.
Вера, Црква, Света Литургија, Истина, Живот хришћански не „чувају се“ ничим другим осим само живим животом у Вечноживоме Христу...
Морити себе бригом показује да се човек, ослањајући се у свему само на себе, у потпуности одбацио Бога. То је опасна греховна болест...
Све грехе, све болести, све туге, све бриге предај Богу. И бићеш лаган, ослободићеш се…
Ако се будемо трудили свом силом и снагом да грешне мисли које нам ђаво убацује одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто…
Може се без икаквог преувеличавања рећи да је савремени свет болестан и отрован „празним речима“.
Све што наилази да се отрпи примај као из руке Божије, тврдо се сећајући да без Његове воље ништа не бива…
Једно од основних начела духовног живота јесте познање самога себе. А тога нема без самопосматрања, јеванђелског преиспитивања себе…
Предати себе светој вољи Божијој значи заштити себе од беспотребних брига. Гледати у будућност а не видети садашњост је погубно по човека...
Покајање није тренутак или догађај; покајање је стање које би требало човека да прати до краја живота…
Можда бисмо простор између последњег дана старе и првог дана нове године (ако такав простор уопште може постојати) могли да назовемо простором у којем се сударају туга због неоствареног са апстрактним очекивањем. Старо зло и ново добро просто се намећу као нешто ниоткуд док је наше само да се забавимо, запијемо и преједемо. Али, може ли и у Новој години заиста ишта постати ново?
Родитељи морају да крсте своје дете по могућству 40 дана после рођења…
Таман толико колико грех загађује човеково биће узрокујући болест тако и исповест, чистећи га, враћа га у здравље...