Срце људско оупија у себе сваку нечистоту, зато га треба цедити од те нечистоте…
Колика је само склоности човека да око себе види непријатеље, да због тога ускраћује љубав према ближњем…
Свако поређење своје са ситуацијама у којима су други људи потенцијално јако опасно. Поготово ако гледамо на оне који су у бољој ситуацији од нас...
Ко воли да врши своју вољу тај уопште није мудар, а ко је послушан томе је успех осигуран…
Црква наша, говоре Оци, сазидана је на костима и крви мученика који су за Њу страдали и животе своје давали. Али, мало ко међу нама поглед свој упире ка онима који немаше храбрости за подвиг приношења живота, али, чији удео у црквоградитељству није ништа мањи. На њиховој страни је мудрост идења за Христом који не подразумева улудо бацање живота.
Кад бих се ја плашио крста, не бих га проповедао - речи су Апостола Андреја као најдивније сведочанство љубави према Христу…
Скоро да нема теме која у духовном и црквеном животу у нашем народу не отвара толико полемике као питање наше недостојности пред Богом. Ова тема посебан тон добија у разговорима о светом Причешћу. Највећи број људи своје неприступање светој Чаши правда управо недостојношћу. Иако у томе има истине, постоји и оно што се на први поглед не види – гордост и сујета.
Болест чува наш дух од духовног труљења и пропадања, и не допушта страстима да овладају…
Колико је оних злих постало хришћанима због тога што су хришћани показивали реч Христову кроз своја дела…
Господе, премила тајно душе моје, како је лак овај свет, када га мерим на кантару с Тобом! На једној страни кантара језеро растопљеног злата а на другој облак дима...
На сваком кораку говоримо и слушамо само о лошем. Зато смо све мање у стању да чинимо добро…
Бог пројављује Своје човекољубље према нама не само онда када чинимо добро, него и онда када Га жалостимо…
Извор свих неразумевања, сукоба, мржње и свакојаког зла међу људима је само један – егоизам. Егоизам чини да је у сваком спору крив онај други а не ми, да је за сваки лош исход крив и одговоран неко други а не ми сами... Инсистирање на туђој кривици назива се осуђивање а осуђивањем засејавамо немир који оставља трагичне последице како на друге тако још и више на нас. Зато је борба против егоизма једини начин да имамо мир и са собом и са другима.
Свако од нас има неку „своју истину“, своје виђење истине, свој рат за њу… А Истина је – само једна…
Демократија за данашњег човека представља право божанство. Ради тог божанства људи су у стању да воде ратове. Ипак, у основи демократије налазе се висока духовна начела као што је жртвовање сопствене воље, које није лако испунити ни уз помоћ благодати. Та духовна начела многи готово и да не примећују. Па, пошто су тако неприметна и неразумљива, нико не покушава ни да их испуни. Све се претворило у пусте фразе, позирање и манипулацију јавним мњењем.
Током покајања чудо нашег раста у Богу стално ће се појачавати, а нама ће почети да се открива дивни облик Исуса…
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Ко год буде спасио своју душу и буде подстицао друге да се спасу, биће назван великим у Царству Небеском...
Празник Дјетињаца почетак је тронедјељног циклуса, који се наставља наредне недјеље кроз празник Материца, а завршава у недјељу посљедњу пред Божић празником Отаца. Видимо у свему овоме још једну особеност Божића, а то је да је он више од свих других - породични празник.
Светови се роје око Тебе, Господе, као пчеле око цветале трешње. Један свет потискује други; један другом оспорава очевину; један гледа на другог као на уљеза у свој дом. Сви полажу веће право на Тебе од Тебе самог...