Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
Све што нас окружује, све што имамо, су дарови које нам је Бог дао, како би наш ум био усмерен на Бога сваки пут кад погледамо на њих. Када посматрамо Његове дарове, ми мислимо о Њему. Од Њега проистиче све што је добро на земљи и на небу: твоја супруга, твоја деца, дом, здравље, све што имаш ти је дато од Бога. Да ли ми то разумемо? Од раја и богатства, ми стварамо пакао својом неразумношћу и неблагодарношћу Њему!
Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини…
Јесте ли затражили од Бога опраштај? Готово је! Бог преко исповести све опрашта…
Не допустимо да се због животних брига и неспокојства будемо лишени будућег вечног живота…
О смрти није лако размишљати а још мање писати, али дође вријеме и за једно и за друго. Пред чињеницом нојевског забијања главе у песак појединих људи, када је смрт у питању, свештеник не сме и сам да се поведе њиховим примјером па да и сам, забивши главу у пијесак, не опомиње их на ту неизбежну чињеницу живота. У свештеничкој пракси има много примера мојих да су људи неприпремљени отишли Богу на суд и истину.
He тражимо хришћанско савршенство у људским добрим делима: њега ту нема; оно се тајанствено чува у Крсту Христовом...
Све то шта нам се догађа, догађа се по промислу, дешава се или као казна, или као поука…
Човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан…
Он потреса нашу душу виђењем нас самих таквих какви јесмо и призива нас Богу рађајући силну жељу да будемо с Њим …
Сваки настојатељ треба да живи - не угађајући себи него бивајући угодан потчињенима…
Оставите начин живота, обичаје, навике и прохтеве супротне духу Христовом…
Да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха, јер се Господ гнуша гордих…
...Гле, све баре под месечином личе на огледала. И сви дани, обасјани твојим лакоумом, личе на огледала. Но кад си корачао с једног дана на други, лажна огледала су се разбијала као танак лед, и ти си гацао по влази и блату...
Ако све што радимо, радимо из срца, онда је то као сами Бог. Тада ће цео човек имати успеха...
На све начине треба да настојимо да испунимо реч Божију: "Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив"…
Срце чисто саздај у мени Боже и дух прав обнови у утроби мојој, кличе псалмопевац Давид у чувеном покајном псалму. Тиме нас стално опомиње на потребу очишћења срца. Но, чистоте срца нема без благодати Божије али ни без наше воље и труда. Без тога је свака наша духовна делатност површна и суштински нас чини духовно беживотнима.
Уврежена је навика да људе који греше окушавамо да исправимо, али то чинимо неопрезно и сами правећи грешку…
Када имамо Христа у срцу то је велика корист не само за нас, него и за људе у нашој околини...
Виде праведници да су њихова страдања прошла, да су њихове патње биле привремене, бреме краткотрајно, као да никада нису осећали тугу…