Човеку је ћутање увек сигуран украс, а посебно када се не смућује док слуша другога…
Злословље је грех од кога је, вероватно, најтеже уздржати се. А и ми се не трудимо посебно на том плану: тамо смо некога осудили, ту смо нешто невероватно сазнали и испричали другима, оговарали власт... Међутим, злословље је озбиљан грех и ако се оно укорени, то може имати веома штетне последице. Зашто је опасно злословље за онога који злослови?
Није мало примера светих или, у крајњем случају, од Бога одабраних људи којима је Господ открио дан њихове кoнчине. Али, то су ванредно ретки примери. Човеку није дато да зна тренутак свога краја и то не из хира Оца небеског, већ, из крајње практичних разлога.
Оне који су себе посветили Богу, недаће подстичу да умноже молитве за наше грехе…
Људи, заузети старањем за тело и сматрајући га за своје власништво, чине себи велику неправду...
Постоје теме које су актуелне периодично: о празницима, годишњицама, које се тичу сећања на одређене догађаје из црквене или националне историје. Али, постоје и оне чија је актуелност ванвремена те стога увек и свевремена. То су теме које се односе на догађаје који, кад год да су се збили у прошлости, и не баве се спољашњим околностима догађаја већ оним што их је изнутра покретало и покреће.
Љубав, једнодушност и слога међу родитељима јесте управо оно што је деци потребно...
Ко љуби себе, не може да љуби Бога, а ко не љуби себе из љубави према Богу, тај љуби Бога.
Ко не приступи Господу и ко га не моли са несумњивом вером - неће добити исцељење…
Телу можемо посветити само неопходно време, док све остало време треба да посветимо души…
Људи знају понекад да буду јако непромишљени, чак досадни када говоре о својим гресима. Често запиткују да ли је нешто грех и тако свештенике стављају у ситуацију да се осећају да су адвокати а не духовници. То неразумевање природе и суштине греха прилично отежава и пастирима да усмеравају људе на прави пут.
Немој да храниш своју плот страстима, немој је неговати, угађати јој и тако је окретати против духа…
Љубав, служење Богу, радост, јединство са Христом и Црквом јесте рај на земљи…
Блудна страст је најбестиднија. Она може обузети човека у болесничкој или чак самртној постељи...
Непрекидно жаљење покојника је пример егоизма и гордости, плач због себе и своје усамљености...
Срце које је способно да воли, њега треба узвисити од природне љубави до љубави духовне…
Када дајеш милостињу, дај великодушно, с љубављу, дај више него што ти траже...
Живите у свему, у природи, у свему створеноме. Природа нас буди, али не може да нас одведе у Рај...
На Литургији Сам Христос моли за нас и приноси Себе Богу Оцу, а Њега Отац не може да не услиши!