Ко се причешћује тај ће се свугде спасти, а онај ко се не причешћује - не верујем…
Када бисмо свет напустили чак и као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског…
Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину наших саговорника додатно представљамо појединачним видео записима. Посебна врста стратишта на којима су убијани Срби биле су јаме, природни отвори у каменитом тлу дубоке и по неколико десетина, а неке дубље и од сто метара. У њих су жртве бацане углавном живе. Никада се неће сазнати тачан број људи, жена и деце на овај начин побијених, као што се никада неће сазнати ни колики је укупан број јама у којима су скончали своје животе. Ипак, о многима се зна све!
Свако треба да се причешћује светим Телом и Крвљу Христовом, који јачају наше општење с Њим…
Несумњиво је да самосвест самог свештенства представља кључни услов формирање јеванђелског разумевања духовног живота народа. Зато је потребно да га сам свештеник поседује. Такође, само свештенство треба да схвата своје место у Цркви. И ако расуђујемо по јеванђелски, место свештеника уопште није централно или главно тако да се узвишује над осталим народом. Треба да буде сасвим супротно томе.
Ђаво је као безуби пас који само лаје на човека Цркве, али, неверника може растргнути својим зубима…
Ни према чему човек није толико толерантан као према такозваним малим греховима, малим пороцима на које, не само да је навикао, већ на њих гледа са одређеном симпатијом. Чак и на друштвеном нивоу они имају предност над људима који воде рачуна о свом понашању сматрајући да је Бог нетолерантан према свему ономе што излази из Његове воље.
Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом…
Ко прима Христовог Тела, а духом се одвраћа од Њега, сличан је онима који су Христа додиривали док су Га тукли…
Није довољно само се молити у своме дому или самоћи. Потребно је молити се у заједници, у Цркви…
Љубав то је дух Божји на земљи. У љубави је Бог. Не може никада бити досадан живот човеку…
Много је људи који се истински питају који су то разлози доласка у свет Исуса Христа, Сина Божијег…
Ако грешимо, Господ нас чека да се покајемо, ако паднемо, не стиди се да нас поново прими…
Све се у нашем телу креће, али, немају сви покрети исте изворе и узроке…
Веома често се у дневним листовима и часописима појављују текстови који на уверљив начин говоре о сусрету са свештеницима. Неретко ти текстови садрже и ауторова виђења сусрета са свештеником и коментаре који се односи на свештениково понашање. Неки од тих текстова могу да послуже као добар повод за покретање разматрања пастирске проблематике у Цркви.
Данас ти јадаш и плачеш над милим и драгим ти покојником не слутећи да сутра могу над тобом други јадати…
Теби је пред очима подстицај на грехове и сва твоја чула су даноноћно спремна да их пожеле…
Ако између мужа и жене постоји једнодушје, мир и заједница љубави, њима притиче свако добро…
Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај који је тражио молитву…
Стидећи се откривања, неизоставно ћемо престати да грешимо и чак да мислимо на било шта рђаво…