Није потребно спорити се ни око чега па ни ко вере; довољна је само молитва…
Православни свештеници - пастири интезивно настоје да се верни што чешће причешћују, спремајући се за то сталним бдењем над својом душом…
Када се молимо, ум се мора налазити у потпуно истинитом стању. Маштања и представе нас одводе у прелест…
Ко живи по вољи Божијој, тај се ни за шта не брине. Када му нешто треба он и себе и што му је потребно предаје Богу…
Бог је близу нас, обрати му се као пријатељу: дођи Господе помози ми. Исто тако и Богородици…
Када у молитви Господњој иштемо да нас не уведе у искушење, како да то разумемо…
Наш Бог није Бог мртвих него је Бог живих. Зато, између нас и наших упокојених постоје везе које биолошка смрт није у стању да покида. Томе нас учи искуство. Истина, наша телесност представља значајну препреку да се у то и практично уверимо, али далеко од тога да не постоје примери који то обелодањују. Довољно је да наше тело ослаби услед болести или старости па да нам се друга реалност почне много јасније да указује.
Никако не смемо себи дозволити грубе и безобразне речи, викати и било кога исмејавати…
Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину наших саговорника додатно представљамо појединачним видео записима. Чињеница је да геноцид, као историјски феномен, није нешто што је могло настати „преко ноћи“. У његове темеље уграђени су векови у којима је нарастала мржња једног према другом народу. О мноштву разлога, мотива и повода који су током историје таложили у хрватском друштву а који су довели до геноцида над српским народом говори историчар, академик проф. др Василије Крестић.
Карактеристика данашњих људи је нестрпљење и безнађе. Особито у тренуцима искушења и страдања…
Мисли које човека вуку на доле уместо да га узводе на висину су оне кроз које нешто присвајамо за себе…
Када у узмете реч, говорите мало. Потрудите се да ваш сговорник осети да има посла са мирним, сталоженим човеком…
Осењујући се крсним знаком ми сведочимо Оцу да нас је Њему послао сами Христос, Син Његов…
Свакодневно, смо бомбардовани информацијама о кризи која влада у свету. Сви аспекти живота људи погођени су, како то чујемо са медија, кризама. У кризи је светска економија, политички, међудржавни и међунационални односи, свуда по свету тзв. отварају се нова ратна жаришта, огромна већина држава је у дужничкој, дакле, финансијској кризи и да не набрајамо.
Бог нас кажњава да би нас привукао себи, зато што нас љуби и чека наш повратак…
За почетника је боље да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет…
Људи, који размишљају о абортусу, углавном знају медицинске последице абортуса. Међутим, мало ко и размишља а поготову зна о последицама абортуса на брачне односе. И у браку и ван брака људи чине огромну количину абортуса и то представља огроман разарајући фактор у браку.
Постоји у огромној већини људи један промашај, једна погрешна процена која баца у понор очајања и туге. Тај промашај јесте лажна нада, она коју усмеравамо у пролазно, трулежно, несигурно, пропадљиво. То је она нада из наших планова и представа о лепој и благословеној будућности која се, скоро увек, преокреће у своју супрoтност. А за лажну наду је потребно само једно: да заборавимо да је наша душа у овом свету - туђинка.
Супружници треба да избегавају неумерено телесно општење и одвојено спавају у прописане дане...
Вреди ли толики труд и бриге утрошити на стварање и неговање лепоте, која пролази, а за многе је и недостижна? Колико само времена жене и девојке утроше на своју спољашњу лепоту не питајући се ни једног тренутка који је њен смисао, чему служи и докле ће трајати. А шта бива када, силом природних стихија, једнога дана потпуно нестане и претвори се у свооју супротност!?