Љубав према Богу је темељ љубави према свему осталом, као што је равнодушност према Богу темељ равнодушности према свему осталом…
Колико се само пута догоди да нас изневере, па и казне, најближи а прихвате они које никада у животу ни видели нисмо. У свету је много је равнодушних, себичних и злих, али има и честитих, милостивих и добрих људи, које да нема овај свет не би постојао више ни један минут. А има их и више него што и наслутити можемо, и то тамо где не претпостављамо да их може бити.
По завршетку суботе, ноћу, трећег дана после Свог страдања и смрти, Господ Исус Христос силом Свога Божанства је оживео, тј. васкрсао је из мртвих. Тело Његово, људско, се преобразило. Он је изашао из гроба, не одваливши камен, не покидавши синедрионски печат, и невидљив за стражу. Од тог момента војници, сами то не знајући, чували су пуст гроб.
Заиста, који је то наш највећи грех? Који је то грех из кога се касније шире и умножавају сви остали наши грехови, мане и недостаци. Који је то грех што претходи сваком српском страдању, сваком нашем паду и свакој пропасти?
Скоро да нема човека који у животу није запао у неприлике било услед околности или вољом недобронамерних људи. Међутим, има и неприлика које сами изазовемо својом непажњом, лакомисленошћу или немаром. Али, нема те неприлике из које се не можемо избавити именом Пресвете Владичице Богородице. Довољно је да је искрено и из дубине срца призовемо.
Сасвим је вероватно да најтачнији суд о нама не могу изрећи наши пријатељи, већ они који се таквима не могу назвати. Проповед коју је одржао немачки протестантски свештеник Фридрих Грисендорф године 1945. у своме селу Евербургу крај Оснабрика, где се тада налазило на хиљаде српских заробљеника, представља најдивнију слику наше народне душе.
Постоји једна појава са којом се ми људи не миримо и што ствара велико разочарење и горчину. То је благовање безбожника и грешника и патња и страдање честитих и праведних људи. У немоћи разумевања, људи често насрну на самога Бога оптужујући и осуђујући Га као кривца за такав поредак ствари.
Продукција „Пријатељ Божији“ обележиће 22. април интернет премијером свог најновијег филма „Иродови синови“. На овај дан 1945. године око 1200 заточеника логора Јасеновац одлучило се на покушај пробоја и самоослобођење, а само 107 их је преживело.
Ако телесно трпљење нема за циљ кроћење самољубља и напредовање у љубави, пре личи на неки наказан спорт...
Погледај, Господе, на овај храм и чуј молитве које ће се Теби са овог места уздизати. Чуј и смилуј се! Ова молитва коју је пред Господа изнео цар Соломон у тек саграђеном Јерусалимском храму, молитва је и свих хришћана данашњих дана. Можда и дубља и искренија на гробљима, тамо где леже они који себи више не могу помоћи ако се ми молитвама не заложимо за њих.
Жена је мужу помоћник у заједничком животу, не предмет похотног сладострашћа...
Ако грех живи у човеку дуго времена, онда, природно, ђаво задобија над тим човеком велика права...
Беса усмерен ка другоме изазива само оно што препознајемо код себе. Зато се морамо запитати која је наша кривица у томе што други чине…
Многи данас гледају на неправду равнодушно сматрајући да није њихово да се мешају у туђе односе. А гледати на неправду равнодушно исто је што и творити је…
Само онда кад ти волиш, можеш да разобличиш зло, да подстакнеш човека, да га покренеш да се поправи и да се исправи…
Бог попушта неправде на добро ономе на кога се попуштају. Изволите да с миром у души трпите ма шта да вам се деси…
У сваком човеку постоји искра Божија. Не гушимо ту искру својим земаљским страстима…
Ужас“ да се покажеш недостојним Бога Који се открива у незалазној Светлости, ослобађа од сваког другог земаљског страха…
Бог je човеку поставио границу – пост. То је био један тест човекове слободе, а у исто време и тест поверења у Творца...
Многи се питају како се треба молити. Као деца, просто, једноставно, својим речима…