Велики подвижник и чудотворац. Пред његовом келијом осване леш некога богаташа, кога разбојници беху убили и опљачкали. Када Паладија потерају на суд, он, да би се спасао беде, помоли се Богу и молитвом васкрсе мртваца. Упокојио се у IV веку.
Рођен у Ниниви, и у младости подвизавао се у манастиру Мар-Матејском, у близини Ниниве. Када се прочу због светости живота и многих чудеса, он би изабран за епископа нинивског и приморан да се прими тога чина. Но само после пет месеци он остави епископство и тајом се удаљи у пустињски манастир Раббан-Шабур. Саставио је много дела, од којих је до нас дошло око стотину беседа о духовном животу и подвижништву, писаних углавном по сопственим доживљајима. Несравњив као психолог и руководитељ у духовном животу. Чак и такви светитељи, као што је био свети Симеон Дивногорац, тражили су од њега савет. Упокојио се у дубокој старости концем VII века.
Рођен у Сирији од сиромашних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост провео доста бурно, но наједном наста прелом у души његовој и он почне сав пламтети љубављу према Господу Исусу. Био је ученик светог Јакова Нисибијског (13. јануар).Од велике Божје благодати лила се мудрост с језика његовог као медени поток, а из очију су му непрестано текле сузе. Трудољубив као пчела Јефрем је непрестано или писао књиге, или усмено поучавао монахе у манастиру и народ у граду Едеси, или пак сам се предавао молитви и размишљању. Многобројне су његове књиге, прекрасне су његове молитве. Најпознатија му је она молитва уз Часни пост: Господи и Владико живота мојего: Кад су га хтели силом узети за епископа, он се направи луд и почне јурити кроз град Едесу вукући за собом хаљину своју. Видевши то људи, оставе га на миру. Био је савременик и пријатељ светог Василија Великог. Свети Јефрем је углавном апостол покајања. Његови списи и дан-данас мекшају многа срца отврдла од греха, и враћају их Христу. Упокојио се у дубокој старости 378. године.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 10.02.2019. Зачало 94.
Свети преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије
Свети Јосиф, брат светог Теодора Студита, из младости се заједно са својим братом Теодором подвизавао под руководством свог ујака преподобног Платона, оснивача манастира у Сакудиону. Због славног подвижничког живота свог преподобни Јосиф би једногласно изабран за архиепископа великог града Солуна. Заједно са братом својим свети Јосиф је изобличавао незаконити брак цара Константина...
Овај преподобни би родом из Атине (рођен половином 11. века). Најпре се подвизавао близу манастира св. Мелетија код Китерона, а затим код горе Сарматион (или Сирцион) близу града Тиве (Тебе) у Грчкој. Просијавши у подвизима на столпу скончао у миру 1111 године. Данас на том месту постоји манастир посвећен њему.
Ови свети мученици у Фригији немилосрдно бијени пострадаше за Господа Христа.
Ови свети пострадаше у Феникији 295 године за време цара Диоклецијана и намесника царског у Феникији Максима. Ухваћен, свети Ананија би изведен пред намесника. И пошто исповеди Христа, и наружи идоле, бише га моткама, и жегоше му ребра пламеним буктињама, па му опаљене делове тела полише сирћетом и сољу. После тога светитељ молитвом разруши идолски храм и пообара идоле на земљу. Због тога би бачен у тамницу, и тамо добијаше храну од Бога. Ово чудо привуче вери Христовој тамничара Петра. Онда, по наредби намесниковој, њих обојица, заједно са седам других војника које свети Ананија беше привео вери у Христа тиме што чудесно остаде неповређен у толиким мукама, бише бачени у море. И тако ови блажени сви заједно добише венце од Христа за своје подвиге.
Овај свети игуман Јерусалимски херувимски се подвизавао, и у миру се упокојио у петом веку.
Обновио и оснажио Грузију као државу. Као велики ревнитељ вере хришћанске сазидао је многе нове храмове по Грузији и старе оправио. Сматра се препородитељем вере православне у Грузији.
Друг и пријатељ светог Паладија. Од ране младости па до смрти подвизавао се у једном вертепу. Основао два манастира и упокојио се у Господу 390. године. Ветхим, или Старим, назива се за разлику од Симеона Столника, који се нешто доцније подвизавао.
Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом, а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.
Документарни филм „Храм“ је прича о судбини градње Храма Христа Спаситеља, о народу који га је градио, о историји Крајине и њених људи на размеђи две државе и три цивилизације. Од првих храмова у 16. веку, преко цркава брвнара, борбе за национално ослобођење под турском влашћу и за идентитет Срба на овим просторима, аутори филма Мира Лолић-Мочевић (сценарио) и Бранко Лазић (режија) воде нас до изградње Храма Свете Тројице и урбанизације Бања Луке, те рушења храма и масовног погрома Срба у Другом светском рату. Производња РТРС
Свети Григорије Богослов, архиепископ цариградски
Рођен у Риму; најпре био незнабожац по вери, члан царског сената, и веома богат. Чудесно исцељен од епископа Кирилиана, он постане хришћанин. Касније он би хиротонисан за епископа у Византу. Пошто је седам година апостолски и богоугодно пасао стадо Христово, он се у миру престави, у трећем столећу.
Изврстан монах, блажени Мојсеј се и као архиепископ непрестано подвизавао тешким монашким подвизима. Ревносно зидао и обнављао цркве и манастире. Упокојио се 1686 године. Кроз 24 године пак, 19 априла 1710, његове свете мошти обретене нетљене и чудотворне.
Сав душом у Господу Христу, преподобни Аполос престави се у миру.