Заокупљен материјалним светом и животом у њему, човек свим силама покушава да у таквом свету обрете богатство себи. И не слути да је добитак у – давању потребитима…
Наша лични планови постали су наша лична светиња. Њој прилагођавамо и све наше активности, па чак и благослове духовника…
Доста раширени облик туге јавља се код људи претерано оптерећених бригама овога света. Увек несигурни у себе, неповерљиви, и забринути ови људи у страху ишчекују сутрашњицу…
Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом; она је уздизање ума и срца Богу…
Причамо, причамо и само причамо… И само да бисмо причали а и не слутимо да: “За сваку празну ријеч коју рекну људи даће одговор у дан Суда” (Мт. 12, 36)…
Оставши без свога најмилијег људи веома тугују па чак и долазе до очаја. А то је врло погрешно и лоше по душу упокојеног…
Потребноје читати 147. псалам како би се укротиле дивље звери, али, још и више да би се укротили и припитомили људи…
Све узроке наших различитих расположења, склони смо да тражимо у спољашњем свету. Не слутимо да је све у нашем срцу...
Ми смо православни хришћани. Припадамо најстаријој апостолској цркви. Као такви, треба да будемо испуњени мудрошћу и да имамо право знање о животу и да дамо пример целом свету у тражењу, пре свега, Царства Небеског, које је вечито…
Већина народа би да на пречац и без муке и труда реши своје проблеме, па чак и у Рај пречим путем. А тамо без поштовања заповести Божијих није могуће…
Сви знају шта је то СОС телефон. А чему служи православни СОС телефон? У неким епархијама постоје и такви. На пример, у Новосибирску. Служба духовне помоћи је овде отворена пре годину дана, и већ је постала веома тражена, позиви на њен број не престају ни дању ни ноћу.
Ако вас неко увреди, или вам нанесе неку пакост то нам је прилика да добијемо награду, ако се уздржим без гњева и ако одговоримо на миран начин…
Благочешће означава благо, то јест, добро поштовање Бога. На делу се благочешће показује у добром, истинитом, нелицемерном поштовању Бога…
Ми не схватамо значење ове или оне околности, али у свему постоји дубоки смисао. Нема ничег случајног у нашем животу…
Када приметимо да се нама, или око нас дешавају лоше ствари, рефлексна и људска реакција је да узмемо ствари у своје руке. И то не мора да буде лоше. Свако од нас има одговорност да се потруди за сопствену добробит. Међутим, док штитимо себе или наше ближње, нашу имовину, наше световне идеале, оно што понекад заборавимо је да заштитимо нашу веру.
Мржњом оптерећен човек отровао је себе најстрашнијим отровом. Попут двослеклог мача, мржња сече онога према коме је усмерена, али и онога који мрзи…
Тек у старости постаје очигедна грчевита борба између живота и смрти. Давање смисла овој борби чин да живот, и по свршетку, послужи као семе новом животу…
Свет је огрезао у буку и немир. На све стране бука: од машина, од музике, од жагора људског. Нигде мира и спокојства, нигде тишине. Људима данашњице, и посебно младима, просто је немогуће издржати тишину а то говори да унутрашњи немир тражи буку која би га задовољила и утешила.
Свако онај ко је заповести Христове у живот свакодневни преточио својим односом према ближњем, учинио је Царство Божије опипљивим…
Покушајте да се, у тренутку кад псовка надолази, издигнете изнад ситуације и кратком молитвом сузбијете демонску ерупцију…