Када бисмо покушали да дефинишемо срећу, дошло би до забуне… У вечности, у Царству, биће потребно само „Свет, Свет, Свет“,само речи благодарности и славе…
Земља неће бити претворена у рај све док буде постојао садашњи поредак ствари. Међутим, она јесте и биће поприште припремања за рајски живот…
Живот човеков без Христа је болан чак и када је испуњен добрим стварима и угодностима...
Данас је изузетна реткост видети на лицима младих људи смиреност и чистоту. Млади улазе у међусобне односе без трунке знања о томе колико повређени из њих могу изићи. А све то због младалачког полета и узбурканости тела које ђаво вешто користи против њих.
Да би човек био целосно способан да се и телом и душом принесе на жртву Богу, он мора да нађе склад између душе и тела…
Позив му је већ уручен, само датум није написан: долазак на суд може се десити било ког дана у години и сваког часа. Адвоката неће бити. Јавних тужилаца такође. Истина, биће ту чувари који ће с бестрасним изразом лица стајати иза његових леђа. И биће Судија, праведан и неподмитљив. И наравно, биће тужени, којем ће све бити јасно и без сувишних речи.
Богоугодна породица треба да буде пуна љубави, племенитости, кротости, смирења, побожна и молитвена…
Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина. Смиреност захтева огромну снагу да у себи савладамо гордост…
У ранохришћанској књизи „Учење дванаесторице апостола“ налази се једноставна али ванредно значајна поука: „А ви волите оне који вас мрзе и нећете имати непријатеља“. И заиста, ако будемо волели онога ко нас мрзи, сами га нећемо сматрати својим личним непријатељем. Онај ко воли друге нема непријатеља. И ево задивљујућег примера из савременог живота који потврђује ову истину.
Најстрашнији грех, на небо вапијући грех који освету тражи, јесте убиство нерођене деце…
Колико само снаге човек троши бринући о стварима које не може изменити. Зато, уместо бриге положимо наду на Господа…
Сећамо се свега и свачега, тражећи утеху, радост или бесктво од стварности. А потребноје само једно – сећати се Хрста, свагда и на сваком месту…
У манастиру Самтавро у Грузији, на чудесан начин, појавио се лик преподобног Гаврила Ургебадзеа. Његова светост патријарх Илија II потврдио је да је реч о чуду Божијем.
Људима није лако волети ни пријатеље своје истинском љубављу. Како тек испунити заповест Христову у љубави према непријатељима…
Људи се углавном одређују оним што поседују, макар то били и дарови Божији, али, ради се о томе да би требало да задобију Духа божанскога као своје одређење…
Једно од основних начела духовног живоита јесте познање самога себе. А тога нема без самопосматрања, јеванђелског преиспитивања себе…
Страх од смрти обично се јавља код људи који не знају за Господа и то колика је Његова милост…
Немој, роде мој, роде мушки, да не чиниш прељубу зато што верујеш да ће те Бог казнити и мучити због тога. Не бој се. Лажу те. Неће ти Бог ништа. Биће тужан, али ти неће наудити. Немој чинити прељубу, зато што ћеш, учиниш ли је, убити себе и своју слободу и убићеш друге. Погледај, роде мој, роде мушки…
Хиљаду пута је био у праву немачки теолог Август Толук, који је једном приликом рекао да се светом управља из дечије собе. Не из Вашингтона, не из Москве и не са далеке тајанствене планете на којој живе интелигентни и моћни хуманоиди, који, према неким визионарима, над нама људима врше још један циничан експеримент, него баш из дечије собе.
Докле год човек има у себи нагон да анализира зашто га људи мрзе, он, заправо, тражи разлоге да оправда своју мржњу, и то није добро…