Празник или нерадни дан
Празновање у Цркви је духовни догађај без изузетка. У њему наше су мисли, речи и чињења усмерени ка Богу, светима и догађајима које Црква празнује. Али, Празник је и дан у који се не ради никакав други посао. Макар тако мисли огромна већина, те је зато склона да у празнику препозна само и једино нерад.
Обнављање вере
Вера, Црква, Света Литургија, Истина, Живот хришћански не „чувају се“ ничим другим осим само живим животом у Вечноживоме Христу...
Не брините
Морити себе бригом показује да се човек, ослањајући се у свему само на себе, у потпуности одбацио Бога. То је опасна греховна болест...
Буди лаган
Све грехе, све болести, све туге, све бриге предај Богу. И бићеш лаган, ослободићеш се…
Очистимо срце од греха
Ако се будемо трудили свом силом и снагом да грешне мисли које нам ђаво убацује одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто…
Космичко празнословље
Може се без икаквог преувеличавања рећи да је савремени свет болестан и отрован „празним речима“.
Претрпи све до краја и спашћеш се
Све што наилази да се отрпи примај као из руке Божије, тврдо се сећајући да без Његове воље ништа не бива…
Спознај самога себе
Једно од основних начела духовног живота јесте познање самога себе. А тога нема без самопосматрања, јеванђелског преиспитивања себе…
Да буде воља Твоја...
Предати себе светој вољи Божијој значи заштити себе од беспотребних брига. Гледати у будућност а не видети садашњост је погубно по човека...
О покајању
Покајање није тренутак или догађај; покајање је стање које би требало човека да прати до краја живота…
Има ли новога у Новој години?
Можда бисмо простор између последњег дана старе и првог дана нове године (ако такав простор уопште може постојати) могли да назовемо простором у којем се сударају туга због неоствареног са апстрактним очекивањем. Старо зло и ново добро просто се намећу као нешто ниоткуд док је наше само да се забавимо, запијемо и преједемо. Али, може ли и у Новој години заиста ишта постати ново?
О крштењу новорођене деце
Родитељи морају да крсте своје дете по могућству 40 дана после рођења…
Сила исповести
Таман толико колико грех загађује човеково биће узрокујући болест тако и исповест, чистећи га, враћа га у здравље...
Не веруј своме срцу
Срце људско оупија у себе сваку нечистоту, зато га треба цедити од те нечистоте…
Човекољубље је хришћанска стварност
Колика је само склоности човека да око себе види непријатеље, да због тога ускраћује љубав према ближњем…
Не упоређуј се са другима
Свако поређење своје са ситуацијама у којима су други људи потенцијално јако опасно. Поготово ако гледамо на оне који су у бољој ситуацији од нас...
Својевољност и послушност
Ко воли да врши своју вољу тај уопште није мудар, а ко је послушан томе је успех осигуран…
Стићи и утећи
Црква наша, говоре Оци, сазидана је на костима и крви мученика који су за Њу страдали и животе своје давали. Али, мало ко међу нама поглед свој упире ка онима који немаше храбрости за подвиг приношења живота, али, чији удео у црквоградитељству није ништа мањи. На њиховој страни је мудрост идења за Христом који не подразумева улудо бацање живота.
Љубав рађа смелост
Кад бих се ја плашио крста, не бих га проповедао - речи су Апостола Андреја као најдивније сведочанство љубави према Христу…
Достојно – недостојно
Скоро да нема теме која у духовном и црквеном животу у нашем народу не отвара толико полемике као питање наше недостојности пред Богом. Ова тема посебан тон добија у разговорима о светом Причешћу. Највећи број људи своје неприступање светој Чаши правда управо недостојношћу. Иако у томе има истине, постоји и оно што се на први поглед не види – гордост и сујета.