Јесте ли затражили од Бога опроштај? Готово је! Бог преко исповести све опрашта…
НАЈАВА: Толико се трудимо да овладамо знањем из сваковрсних области живота. Али, ако не знамо куда са животом…?
Политички лидери савремене Европе су људи који немају порода. Поглед на свет савременог човека се дубински мења у корист егоизма. Људи се одричу порода и, може бити да су измењеном човеку потребни измењени лидери. Себичним масама су нужни одговарајући егоистични лидери, како би разумели једни друге и делили мисаоне координате. Нису потребни очеви и мајке, баке и деке. Потребни су конзумери роба и услуга, индивидуе са скупом права без обавеза, владари без Неба.
Навике, казују мудри људи, пречесто постају наша природа. Поготово је лако да лоше навике овладају човеком и уткају се у његово биће, постајући делом његове природе и својства личности. Међу две најопасније спадају осуђивање ближњих, као једно од најјачих оружја које демон користи против човека, и гнев. Управо је ово тема о којој је говорио свештеник Борислав Петрић, парох храма св. пророка Илије у Миријеву, подсећајући да је у сваком од нас утиснут печат Божији и саветујући како се са тим борити и како савладати у себи ова два зла, закључујући да постоји само један модел понашања и живота, а то је – Христос.
Када говоримо о осуђивању ближњих углавном нам пажњу привлаче други људи и њихово понашање и поступци. Скоро да и не можемо наићи на човека који се удубљује у сопствени живот, трагајући у њему за оним лошим, које тако лако препознаје у другим људима.
Толико се трудимо да овладамо знањем из сваковрсних области живота. Али, ако не знамо куда са животом…?
Веома су страшне последице кршења правила супружанске чистоте. Оне могу бити веома трагичне…
Не мучите се да решавате проблеме којих је на претек. Уместо тога молите се Богу јер ома начина и решења…
Не допустимо да се због животних брига и неспокојства будемо лишени будућег вечног живота…
Оставите начин живота, обичаје, правила, навике и прохтеве супротне духу Христовом…
Светом надом требамо бити утврђени у Богу и тада нам никакве животне буре не могу наудити...
У молитви је најважније да је она од срца, макар и само неколико речи... све остало је неважно...
Бунтовна деца нам показују каква је наша душа заиста. Да ли смо способни да истински волимо, да ли можемо да трпимо, да ли је Бог у нашем срцу? Христос посебно долази у тренуцима када имамо проблеме и нелагодности; долази и чини наш живот бољим. Тешка и бунтовна особа на нашем путу је опомена од Бога, да треба да се загледамо дубље у своје срце, и видимо шта се дешава у нашој души.
Она која те чини јачим од смрти, којом доносиш победу над страхом и језом од смрти....
Праштање је један од најтежих подвига који човек може предузети на путу ка Царству небеском. То, свакако, није једнократни чин већ дуготрајан процес, који од човека тражи врло дубоку мисаону активност и будност. Опраштање је тешко и многим људима скоро недоступан напор, јер је често скопчано са великим душевним боловима, особито када неко испољи непријатељство према нама и поведи нас. Ипак, са друге стране, опраштање је подвиг који човека сасвим извесно уводи у област радости живота, али само под условом да имамо Христа као мерило живота у свим стварима и односима. Говори свештеник Глигорије Марковић из храма Св. цара Константина и Јелене на Вождовцу.
Зато што човек није сам победник над својим страшћу, потребно је да појача духовни живот...
Онај ко Христа није осетио овде, неће га осетити ни тамо у будућем животу...
Када молимо некога за опроштај, као да га питамо има ли у његовом срцу простора, мјеста за нас...
Ми треба, вером нашом, да видимо Христа као Бога у ономе пониженом, и попљуваном, и изубијаном човеку...
Један од највећих празника које прославља наша света Црква, по рангу и важности одмах иза празника Господњих и Богородичиних, јесте празник светих првоврховних апостола Петра и Павла. Ова два апостола представљају темељ Цркве Христове у свету и оличење су вере и љубави хришћанске.