Спасавај самог себе
Неће свако одговарати што није поучавао друге, већ само они којима је то било дато: они су дужни до смрти да пострадају и душу своју да положе за стадо; а свако ће дати одговор за себе.
Зашто се удаљавамо од Бога
Неко може ништа да нема, али ако има Бога, ништа више и не жели! Али ако и све има, а Бога нема, мучи се у себи.
О молитви
Правилној молитви и нашем напредовању у њој супротстављају се наша повређена природа и пали анђели који се труде да нас задрже у потчињености себи, у паду и одбачености од Бога, што је заједничко људима и палим анђелима.
О нади
Ако човек сам брине за своје послове и Богу се молитвом обраћа само онда када га сналазе неизбежне несреће, па тек тада почне да се нада у помоћ Божију - та је нада сујетна и лажна.
Не убиј
Огромна већина људи под убиством подразумева лишавање живота другога човека. Сводећи убиство на овај “догађај” људи и не помишљају да убиство има много својих лица и обличја. Оно најстрашније јесте - убиство своје душе, - тј. невјеровање у Бога.
О зависти
Као што рђа разједа гвожђе, тако завист растаче душу која је носи. Само завист нема изговор, јер нема ни опроштаја.
Волимо своје непријатеље
Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, пријатељи, рођени, ближњи, ми немамо мира и покоја и живимо у пакленом стању.
Музика је огледало духа
Не само због тога што је настала као пра уметност већ и зато што је примњива свим садржајима и тренуцима човековог живота, музика отвара и најшири простор за промишљање о њеном карактеру и употребној вредности.
О опраштању увреда
За увреду, ма каква да нам је нанесена, не треба да се светимо, него, напротив, треба да је опраштамо од срца, макар нам се оно томе и противило.
Искушења у време смрти
Немој заборавити да у смртном часу свим срцем тражиш помоћ молитава Пресвете и Пречисте Мајке Божије, и њена хитра помоћ ће те избавити и закрилиће твоју душу њеном милошћу и самилошћу Свесилнога Бога.
О жалости, дуготрпељивости и смирењу
Речено је да не волимо језиком, него делом и истином. Зато, запамтимо, љубав од ћутања не постаје мања. Истина не нестаје ако заћуте речи.
Чиме треба опскрбљивати душу
Када човек опскрби душу своју речју Божијом, испуњава се разумевањем тога шта је добро а шта зло.
О бризи за душу
Човек је телом налик на запаљену свећу: свећа мора да сагори, а човек да умре. Али, душа је људска бесмртна, и зато ми више бриге треба да водимо о души него о телу...
Знање без Бога је пропаст
Живимо у времену у којем је све убрзано, па и човекова размишљања. А та брзина не дозвољава човеку да сабере мисли те отуда велике грешке и промашаји који одгоне благодат Божију од човека. Мислећи да сабира знања, човек без Бога остаје непросвећен а знање без богопознања постаје најтрагичније незнање.
Не суди
Клеветање је велико зло. Као што мало кормило управља брод куд год хоће, исто тако и језик води човека или према злу или према добру. Свети Оци су у великој мери прекоревали осуђивање грехова, грешака или рђавих навика других људи.
Безазлени и мудри
Да је свет овај тиран тиранину а некамо ли души благородној, одавно је рекао Његош, додуше на поетизован начин. Пре њега то је изрекао сами наш Господ Исус Христос, али нимало поетски, да свет овај сав у злу лежи. Али, управо у таквом свету хришћани морају показати своју мудрост и незлобивост. Како?
Када магија делује
Ако на некога ко се исповеда и лопатом бациш чини, оне неће деловати. Јер када се човек исповеда и има чисто срце, маг нема могућности да сарађује са ђаволом, да би тако наштетио човеку.
Сумња у вери
Колико крштених хришћана не каже: "Овде је рај и пакао! Овде на земљи је све!" И, чак и када виде да су болесни, пред опасношћу, сиромаштвом, смрћу, па чак и у старости, не окрећу се ка Богу да горко као Петар оплакују свој живот из младости, протраћен у развратима, у злоћама и у неверовању. Мало је оних који окајавају грехе у старости. Највише њих умире као што је живело: у сумњи, неверовању и непокајању, на своју вечну осуду.
О односу према ближњима
Корисно је знати речи критике јер су оне лек против гордости и савет да свагда будемо опрезни.
Лик хришћанина скончалог у врлини
Како је чудесна слика моралног савршенства! Колико је неизмерна њена красота! Хоће ли ико икад моћи да те достојно прослави?