Из Кесарије Кападокијске. Имађаше са својим суседом спор око имања. Овај оде суду и објави да је Јулита хришћанка, што је у то време значило исто што и бити ван законске заштите. Света Јулита радије се отказа свога имања него своје вере. Но злобни незнабошци не оставише је на миру ни после тога, него је мучише и најзад у огњу сагореше 303. године. И тако ова следбеница Христова жртвова и имање и тело своје ради вечног спасења душе.
Рођен у Кападокији од благочестивих родитеља, Василија и Евдокије. У време цара Теофила (829-842) Евдоким беше млад официр у војсци. Но и као војник он улагаше сав труд, да живи по заповестима јеванђелским. Чуваше чистоту своју непорочно, и избегаваше да говори ма с којом женом осим мајке своје; беше милосрдан према беднима, брижљив у читању свештених књига, и још брижљивији у молитвама Богу. Избегаваше сујетне забаве и празнословље. „Усред метежа и сујете светске беше као крин усред трња и као злато усред огња”. Због његових необичних добродетељи цар га постави за војводу кападокијског. На том високом положају Евдоким се стараше да буде праведан пред Богом, и праведан према људима. Но по Божјем Промислу сконча рано, у тридесет трећој години својој. Његове мошти показаше се целебне. Један сумашедши човек дотакну се гроба његова и оздрави; тако и једно узето дете устаде и би здраво. После осамнаест месеци његова мајка отвори сандук и нађе тело његово као живо, без икаква знања труљења. И диван мирис дизаше се од тела светитељева. Мошти му доцније беху пренете у Цариград, и сахрањене у новој цркви Свете Богородице, коју устројише родитељи овога праведнога Евдокима.
У житију старца који је желео да крене на Синај, али га је сам Свети Јован Крститељ зауставио, открива се како Бог понекад мења наше путеве да бисмо остали тамо где нас жели. Место мале пећине постало је његов животни дом, црква и сабралиште братије, освећено присуством Христовим и благословом Претече.
Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти, а земља и дјела што су на њој изгорјеће (II Пет. 3, 10). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Посматрајте свет само кроз призму љубави, и нестаће сви ваши проблеми...
Духовна глад човека често га води путем магије и окултизма, али тај пут увек завршава у дубљој тами и удаљавању од Бога. Истина о магији открива се као опасна обмана која не познаје „белу“ или „црну“ боју, већ је свака врста исто зло. Једина истинска заштита и исцељење налази се у повратку Христу и животу у вери, молитви и заједници Цркве. Само тако се може пронаћи мир и светлост која разбија таму заблуда.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 12.08.2025. Зачало 85.
О њима видети напред: Страдањс Св. свештеномученика Полихронија.
Мошти њене леже у манастиру Крушедолу (в. 10. децембар).
Потајни хришћанин. Послат од цара Јулијана Одступника да убија хришћане, он их не убијаше него помагаше да се сакрију. Јулијан га баци у једну тамницу у Цариграду. Када погибе зли цар, Јован се предаде подвигу живећи у чистоти и светости. Упокојио се мирно у старости. По смрти јављао се некима, који су потребовали помоћ његову. Молитве њему помажу да се пронађу лопови.
Када цар Декије освоји Вавилон, ухвати Полихронија и три презвитера, два ђакона и два покрштена кнеза: Евдона и Сениса. Полихроније не хте ништа одговарати пред царем, него само ћуташе, док свети Парменије презвитер одговараше за све. Епископа и свештенике одведе цар у Персију, у град Кордову, и секирама посече их. А кнежеве, Евдона и Сениса, одведе собом у Рим, и тамо их најпре баци пред зверове, па после мачем погуби. Сви чесно пострадаше 251. године.
Био епископ у италијанском граду Интерамни. Исцелио од болести брата трибуна римског Фронтана. Кад се разболи син познатог философа Кратона, Херимон, то по саветовању Фронтоновом позва Кратон епископа Валентина у Рим. Херимон беше сав згрчен, тако да му глава беше савијена међу колена. Валентин се затвори у собу са болесником, и сву ноћ проведе у молитви. Сутрадан изведе Херимона потпуно здрава и предаде оцу. Тада се крсти Кратон са целим домом својим и са три ученика своја. Херимон остави дом очев и оде са Валентином. Утом се крсти и син епарха римског, Авундије. Разјарен због овога епарх ухвати Валентина, и после мучења посече мачем. Посечени беху тада и она три ученика Кратонова: Прокул, Евив и Аполоније. Њихова тела узе Авундије и чесно сахрани. Сви пострадаше 273. године и посташе грађани Царства небеског.
Сви из Седамдесет апостола. Свети Сила би послат из Јерусалима у Антиохију с Павлом и Варнавом, да тамо реше спор међу вернима односно обрезања, наиме, да не треба обрезивати незнабошце, кад прелазе у хришћанство (Дап 15, 22). Потом је путовао Сила с Павлом по Азији и Македонији, и био постављен за епископа у Коринту, где је мирно скончао. Силуан је помагао обојици врховних апостола (1. Пт 5, 12). Као епископ у Солуну много се потрудио, много настрадао, док није земаљски живот заменио небесним. Крискент би сатрудник апостола Павла (2. Тим 4, 10), потом епископ у Галатији, па мисионар у Галији, где мученички сконча за Христа у време Трајаново. Епенет свети, споменут од апостола Павла (Рм 16, 5), био је епископ у Картагини. Андроник (Рм 16, 7) епископ Паноније, спомиње се посебно 17. маја.
Постоје дубоки разлози који стоје иза тврдог одбацивања вере, често скривени у најунутрашњијим ранама и страху. Противљење Богу није увек само интелектуални став, већ и одбрана повређеног срца које тражи заштиту. Упркос томе, светлост истине и љубав имају снагу да пробуде и најзатворенија срца, нудећи наду и могућност за унутрашњу обнову.
Где кротости нема човек може и да се чини споља кротким, али унутра да буде испуњен гордошћу...
Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање (II Пет. 3, 9). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.