Родом из Никомидије од мајке хришћанке и оца незнабошца. Мајка му се звала Евула а отац Евсторгије. Као младић изучио лекарске науке. Свештеник Ермолај призва га к себи, научи га вери Христовој и крсти га. Чудотворно излечи Пантелејмон једнога слепца, кога су други лекари узалуд лечили; излечи га именом Христовим, и крсти га. Из зависти оптуже лекари Пантелејмона као хришћанина, и Пантелејмон изађе пред цара Максимијана на суд. „И стаде пред земаљским царем телом, а умом стајаше пред Царем небеским”. Пред царем он се слободно објави хришћанином, и на очи цареве излечи једног узетог човека од дуготрајне болести. Ово чудо многе незнабошце привуче вери Христовој. Цар га стави на муке, но Господ му се јави у неколико махова и избави га цела и неповређена. Тада и свети Ермолај са Ермипом и Ермократом пострада. Осуђен на смрт свети Пантелејмон клече на молитву. Утом џелат удари га мачем по врату, и мач се преби као да је од воска. И не могаше га џелат погубити док светитељ не сврши молитву и сам не рече да га посеку. Његове мошти посташе целебне. Беше посечен Пантелејмон под неком маслином, која потом постаде сва окићена плодом. Пантелејмон - значи свемилостиви. Бог свемилостиви прими праведну душу његову, и прослави га међу великим светитељима својим. Чесно пострада за Христа овај дивни мученик у младости својој 27. јула 304. године. Свети Пантелејмон призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу (свештању масла) заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најдивнији храм, посвећен овом светитељу, налази се у Светој Гори.
Mанастир светог Великомученика и целебника Пантелејмона у Лепчинцу, спада у древне светиње тзв. Врањске Свете Горе. Подигнут је у незнаним историјским дубинама у пределу у којем су обитавали и подвизавали се пустиножитељи. У наше време обновио га је блаженопочивши архимандрит Пајсије Танасијевић (бивши игуман манастира Хиландара на Светој Гори Атонској) који је у њему окупио братство. Ово свештено место је од давнина познато и као целебно место, место многобројних исцељења многоврсних болести и тегоба народних. С обзиром да је сама црква посвећена светом Великомученику Пантелејмону, чудотворном исцелитељу, кроз сву историју, али и данас, до јавности стижу посведневне информације о чудесним исцељењима која бивају у овој Светињи молитвеним дејством светог Пантелејмона.
Бог је савршено једноставан, јер је савршено духован и савршено добар. Управо зато је и за човека једноставност највеће благо и најузвишенија врлина. У простоти срца молитва постаје лака као мисао – без сумње, без лукавства, без тежине. Тамо где је једноставност, ту је слобода душе и близина Божија. Наратор: Маријана Ђерић
Понекад нам живот изгледа као лавиринт без мапе, али постоји Творац који води сваку душу – чак и онда када Га не чујемо. Божји промисао није увек разумљив, али је увек присутан, тих и делотворан. Постоји невидљиви поредак иза наших случајности, и у њему – љубав која не одустаје од човека. У свету препуном питања, Божја воља остаје једини сигуран путоказ.
Јер ако одбјегну од нечистоте свијета познањем Господа и Спаса нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им пошљедње горе од првога (II Пет. 2, 20). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Хришћанство осмишљава те људске релације, да на прави начин волимо, и свога брата, и своју сестру, и оца, и мајку... али и сваког другог човека...
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 08.08.2025. Зачало 83.
Овај светитељ се прославља на острву Кипру као епископ Константије Кипарске (и као такав учествовао на Халкидонском Сабору 451 године). У области Киринијској на Кипру и данас постоји село и храм са именом Св. Ермолаја. Свети пак Неофит Кипарски сматра да је ово један од светих безсребреника (који се слави данас 26 јула).
Света мученица Јерусалима би мачем посечена за Господа Христа и пресели се у небески Јерусалим, за време Декија Трајана (249-251 г.).
Преподонби Геронтије беше игуман манастира у Светој Гори званог Вулевтирион. Но пошто тај манастир беше на морској обали и варвари га често пљачкаху, монаси га напустише и попеше се на узвишенија места Атонске Горе, по стенама и пећинама. Када касније престадоше ове најезде и пљачке, монаси се почеше враћати, али не у свој манастир који беше запустео, него на ону стрмину где се данас налази скит Свете Ане. Ту беше изобилан извор свеже воде, те они подигоше себи колибице и остало што беше најнужније за живот.
Овој светој мученици не зна се место рођења, али се зна да су јој родитељи били незнабошци. Када се свети апостоли разиђоше по целоме свету са проповеђу светог Еванђеља, тада свети Андреј Првозвани мрежом свога богонадахнутог благовешћа избави ову Ореозилу из понора идолопоклонства. Крштена и просвећена светим апостолом Андрејем, она се посвети служби Богу у једној малој цркви светог Архистратига Михаила...
Био је игуман манастира Хиландара. Са тог положаја избран је за епископа призренског. Под његовим надзором грађена је предивна црква Богородице Љевишке у Призрену. Архиепископ од 1309. до 1316. године. По сведочењу његовог наследника, архиепископа Никодима (1317-1326), сазнајемо да је Сава III извршио заповест светог Саве, да српски архиепископи дају Хиландару одређену материјалну помоћ.
Беше на двору младога руског кнеза Бориса. Па када безбожни Свјатополк уби Бориса, Мојсеј се избави и добеже у Кијев. Но мало доцније би одведен до краља пољског Болеслава као роб у земљу Пољску, и продан за хиљаду златника некој младој и скверној удовици, жени једног Болеслављеног погинулог војводе. Ова опака жена навраћаше Мојсеја на блуд, но Мојсеј се не даде навратити, јер се беше завештао живети чисто пред Господом. Тада му она предложи брак, но он то одби. Потајно прими Мојсеј чин монашки од неког Светогорца, и јави се пред госпођом својом у раси монашкој. Она га веза, па нареди да га шибају и да му одсеку тајни орган. Пет пуних година трајало је то безуспешно завођење од стране те срамне жене, пет година мука и истјазања! Но изненадно погибе краљ Болеслав у некој буни, у којој и ова жена би убијена. Тада Мојсеј слободно оде у Кијев, где се при светом Антонију предаде молитви и безмолвију. Победивши потпуно срамну похот у себи, он помагаше многима да се од ње спасу. И његове свете мошти помагаху многима. После десетогодишњег безмолвија у пештери упокоји се свети Мојсеј 26. јула 1043. године и пресели у вечно девствено царство Христово.
Рођена у Риму од родитеља хришћанских, и од детињства научена вери Христовој, света Параскева с великим усрђем стараше се да на делу испуни све заповести Божје. Верујући тврдо и живећи према својој вери, она упућиваше и друге на пут помоћу праве вере и благочестивог живота. Када јој родитељи умреше, Параскева раздаде све своје имање беднима, а она се замонаши. Као монахиња она са још већим жаром ревности проповедаше веру Христову не тајећи се ни од кога, иако у то време вера Христова беше крваво гоњена од римских власти. Злобни Јевреји први оптужише свету Параскеву због проповеди забрањене вере. И она би изведена на суд пред цара Антонина. Сва ласкања царева не помогоше ни најмање да поколебају у вери ову слушкињу Божју. Тада је вргоше на огњене муке и метнуше јој на главу усијан шлем. Но Господ је чудесно спасе, и она се избави и удаљи из Рима. И пође опет од града до града да обраћа тамни незнабожачки народ у веру истиниту. Још у два града би извођена пред кнежеве и судије, и истјазавана за Господа свога чинећи при том чудеса велика и силом Божјом брзо опорављајући се од мука и рана. Незнабошци, као и увек, приписиваху њена чудеса мађијама а њено опорављење сили и милости њихових богова. Рече једном света Параскева кнезу мучитељу: „Исцелише ме, не твоји богови, кнеже, но Христос мој, Бог истинити”. Најзад је неки кнез Тарасије посече мачем. Тако славно заврши свој плодовити живот ова светитељка. Мошти њене беху доцније пренете у Цариград. Чесно пострада за Христа у II веку.