Смрт није крај, већ прелаз у вечност - то је срж наше вере, вечни одјек Васкрсења. Као што је Христос васкрсао, тако ће и свако тело, иако се распадне у прах, бити обновљено у слави. Свети владика Николај Велимировић подсетио нас је: небеска тела биће чиста, нетрулежна и неизмерно лепша од оних што познајемо - као што цвет надмашује корен из кога је никао. Ако је Бог могао створити свет ни из чега, зар неће моћи да оживи оно што је већ једном дао?
Држи се за Христа. Ради тебе је Он постао пролазан, да би ти постао вечан, јер Он је постао пролазан, али притом и остао вечан...
На Васкрс, наш највећи празник, сви су позвани на заједничарење у Телу и Крви Христовој, без обзира на то да ли су постили. Такав је благослов Васкрслог Господа. Овај дар нуди сједињење са Живим Богом, извор вечне Радости и Љубави, омогућавајући да понесемо бисер Царства Божијег. У захвалности за све дарове и припадност народу Његових угодника, полетимо Христу јер је Он победио смрт и донео Радост.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 19.04.2025. Зачало 115.
Велика субота - Силазак Господа Исуса Христа у ад (Велика субота) На наговор јеврејских првосвештеника и фарисеја Пилат шаље стражаре да чувају Христов гроб, како неко не би украо тело и после ширио вести о томе да је Он васкрсао. Христос је сишао у ад, да из њега ослободи душе свих људи помрлих пре њега, затворене као у тамници. Богослужење на Велику суботу зато је пре свега побожно бдење пред гробом Господњим. У свечаном миру ипак се већ наслућују радосна звона васкршње радости.
Нећеш оставити душе моје у аду, нити ћеш дати да светац твој види трулења. (Пс. 16, 10) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Не само за Господа Христа, већ и за све Хришћане - живот на земљи је незалазан Велики петак. Што више Христа у себи имаш, све те више гоне. Ако си Христов, сматрај себе за сметлиште света, по коме сви газе, као што су по Христу газили. Једино на тај начин наћи ћеш се на путу који се завршава тријумфалном победом над смрћу, ако се и онда када нас распињу, Христовом молитвом молиш за мучитеље своје: "Оче, опрости им јер не знају шта раде."
Крв праведника једино је писмо на земљи, што се не да избрисати. Убисте ли Христа, очајници, као што се надасте? Или крв Његова и данас гори на главама вашим? Објави, море, хуком својом свима пределима на земљи: крв праведника гори на глави и стотог колена.
За многе, ове речи изговорене са крста представљају крајњу дубину људске патње, тренутак у којем се чак и Син Божји осетио напуштеним. Али да ли је могуће да је Онај Који је у Себи сјединио људску и Божанску природу, Који је познавао Свето писмо и Сам пророковао Своју смрт и васкрсење, заиста изгубио веру, мислећи да Га је Отац оставио? Зар овај вапај није, уместо очаја, дубоки ехо пророчанства, наговештај испуњења, и објава тајне крста у којој се страдање претвара у славу?
Хиљаду година унапред, још док распеће као окрутна казна није постојало, цар Давид је пророковао и видео Христа распетог на крсту. Ово, као и стотине других библијских пророчанстава о доласку Месије и Његовој жртви, дословно су се испунила у личности Исуса Христа. Између осталих, и Псалам 21.
Ако нам Бог одузме туге, на нама ће се испунити речи: - Онај ко бежи од искушења, бежи од живота вечног...
o_slovo>+++ Велики петакРаспеће и смрт на крсту Господа Исуса Христа (Велики петак) Као што му је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се. Пилат понуди јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Вараву, а за Христа је повикао скоро у глас: „Распни га! Распни га!” Војници вуку Исуса, шибају Га и ругају Му се, стављају Му на раме крст на коме ће бити разапет и воде Га, заједно са два разбојника која ће подврћи истој казни, на Голготу. Пред самим брдом Исус клону под тежином крста, па војници натерају Симона Киринејца да Му понесе крст. На Голготи војници разапињу Христа, а Њему са једне и друге стране - два разбојника. Изнад главе Христове на крст су прикуцали таблицу са натписом: „Исус Назарећанин, цар јудејски”. Близу крста стоје апостол Јован, Богородица, Марија Клеопова, Марија Магдалина и Саломија, мајка синова Заведејевих. Под крстом војници деле коцком Христове хаљине, као што је проречено у писму, а док се један разбојник руга разапетом Христу други Га моли да га помене у царству Своме. У тренутку кад је Христос у мукама умро на крсту, над земљом је била тама, завеса у Јерусалимском храму која је раздвајала светињу од светиње над светињама поцепала се на двоје, од горњег до доњег краја... Пошто су Му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, помажу Га мирисима и положе у гроб издубљен у стени. Положивши тело у гроб, они навале на врата од гроба тежак камен и разиђу се у великој тузи. Било је то вече уочи јеврејског празника Пасхе. Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт - Јагње Божије.
Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути. (Јов. 2, 19) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Христос је увек са нама. Он је свеприсутан спас, невидљив и видљив, у сваком тренутку.
Велики Четвртак, Велики Петак, Велика Субота... на ове дане ми доживљавамо сва страдања Господа Христа која је Он поднео за нас, доживљавамо их као своја. Господ је поднео је сва ругања, сва понижења, да би ушао у нашу смрт, да би и њу узео на Себе, да би и њу разорио као Бог. Плачемо за Њим и са Њим, али исто тако и заједно с Њим васкрсавамо у великој љубави Његовој и у Његовом човекољубљу.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 17.04.2025. Зачало 107.
Велики четвртак (Тајна вечера) Уочи Пасхе, Господ се са ученицима окупља на вечери у једном дому у Јерусалиму. Пошто је опрао ноге својим ученицима, да би им показао да онај који је први треба свима да служи, Господ ломи после благослова хлеб и дели ученицима; „Узмите, једите ово је тело моје, које се за вас ломи”... затим им даје да сви пију вино из исте чаше: „Пијте из ње сви, јер ово је крв моја новога завета, која се за многе пролива, ради отпуштења грехова” и тако установљава велику хришћанску тајну причешћа. После опроштајне беседе и молитве у Гетсиманском врту, војници које је довео Јуда издајник хватају Исуса и одводе Га првосвештеницима Ани и Кајафи, затим римском намеснику Понтију Пилату. По наређењу јеврејских власти шибају Га и осуђују на смрт.