Чудотворна икона Пресвете Богородице, звана "Тројеручица"
Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана "Тројеручица", припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке...
Свети мученици Теодор и Јован
Отац и син, по пореклу Барјази, који беху крштени, па се доселише у незнабожни град Кијев да живе. Јаросни незнабошци срушише кућу над њима, те обојица погибоше за Христа. Њихове се мошти покоје у Антонијевим пештерама. Њима се највише моле бездетни и они којима се деца не држе.
Света Вероника
То је она крвоточна жена, коју је Господ исцелио (Мт 9, 20).>>П(Мт) Из благодарности према Господу своме исцелитељу, Вероника поручи, те јој се направи статуа Господа Исуса, пред којом се она молила Богу. По предању, ова статуа била је сачувана до времена цара Јулијана Одступника, који је претвори у статуу идола Зевса. Ово је један од најређих случајева, да су се статуе светитељске употребљавале у Источној цркви. Као што је познато, то је доцније постао општи обичај западних цркава. Света Вероника остала је предана вери Христовој до смрти и упокојила се мирно.
Света мученица Голиндуха Персијанка, названа и Марија
Персијанка; ступила у брак с неким персијским волхом, и живела у браку три године. Тада имала виђење ангела, који јој показа онај свет: муке грешника и неверника и радост праведника. Она потом напусти мужа и крсти се. На крштењу доби име Марија. Гоњена мужем она би осуђена на доживотну тамницу. У тамници проведе 18 година, и не поколеба се у вери. Потом беше бачена у неку јаму, но би спасена Богом, и пред неку страшну змију, но змија је не повреди. Када неки зли младићи беху послати к њој, да је оскврне, Бог је учини невидљивом за њихове очи. Удивљени њеним страдањем, многи Персијанци примише веру Христову. Посетила Јерусалим, где изобличи јерес Севирову, која је учила, да је божанство у Христу пострадало, због чега су читали: „Свјатиј Боже, Свјатиј крјепкиј, Свјатиј безсмертниј, распнијсја за ни, помилу нас”. Најзад, проповедајући веру праву, мирно скончала близу града Нисивије 587. године.
Свети преподобни Михаил Малеин
Човек племенита и богата рода. Презревши земна блага у младости, повуче се на гору Малеа, код Свете Горе, где се подвизаваше, чистећи своје срце постом и молитвом. Имао је доцније много ученика, од којих је најзнаменитији свети Атанасије Атонски. Скончао мирно око 940. године.
Свети мученици Прокл и Иларије
Ови мученици беху родом из Калипте у Азији, и Прокл беше стриц Иларију. Пострадаше у време Трајаново. „Каквога си рода?” упита судија Прокла. Прокл одговори: „Род је мој Христос, и надежда моја Бог мој”. Кад му судија припрети мукама, Прокл рече: „Кад се ви бојите да преступите заповест цареву, да не бисте пали у кратковремене муке, колико се тек ми хришћани бојимо преступити заповест Божју, да не бисмо пали у вечне муке!” Када Прокла мучише, тада Иларије приступи судији и рече: „И ја сам хришћанин”. После многих мучења, обојица беху на смрт осуђени, и то: Прокла распеше на крст, а Иларију одсекоше главу мачем. И одоше оба у радост Господа својега.
Одговор на молитву
Одговор на нашу молитву треба тражити у ситним, свакодневним догађајима, у томе да већ скоро ишчезла храброст оживи топлим пријатељством, да нам племенитост неке непознате душе учини дан светлим и радосним. То је, ето, један од начина на који нам Бог помаже да истрајемо у патњи, да понесемо свој Крст и наставимо кроз живот...
Вера није реликт прошлости
Какво нам је стање у души, такво нам је и споља, у понашању и изразу...
Шта се дешава унутар нас?
Од када угледамо светлост дана, нашу душу опседају бриге и не допуштају нам да седимо на једном месту. Не можемо ни са ким да проговоримо како треба, чак ни да једемо на миру. Онда нас, преморене, ноћ обара, али нас у сну поново нападају сновиђењима пуна брига. Та се болест назива многобрижност. Она изједа душу, баш као што рђа изједа гвожђе.
Јеванђеље дана за 24.07.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 24.07.2025. Зачало 61.
Јеванђеље дана за 24.07.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 24.07.2025. Зачало 61.
Јеванђеље дана за 24.07.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 24.07.2025. Зачало 61.
Свети свештеномученик Арсеније, патријсрх александријски
Патријарховао у Александријској Цркви од 970 до 1010 године. Мученички пострадао за Господа Христа заклан од непријатеља истините хришћанске вере. Спомен његов наводи се у рукопису Coislin 402, ф. 166, Париске Националне библиотеке, који рукопис је у ствари Типик манастира Св. Златоуста са Кипра.
Свети преподобни Никодим
Овај богоносни отац подвизавао се у Светој Гори, у пределима свете обитељи Ватопеда. Био је учитељ божанственом Григорију Палами у философији по Христу. Скончао у миру.
Свети мученик Киндеј
Свети Киндеј беше презвитер Памфилијског села Сиде, а родом из Уманаде. За царовања Диоклецијана он би ухваћен и доведен пред судију Стратоника. Пред овим он неустрашиво исповеди веру у Христа, зато га судија осуди на сажежење. Осуђеноме исповеднику навукоше на ноге гвоздене чизме, начичкане изнутра клинцима, па га натераше да трчи до места погубљења. Потом сретоше једнога човека који је носио товар дрва; мучитељеве слуге хтедоше да му силом отму дрва, да на њима спале мученика, али свети Киндеј даде томе човеку тридесет новчића за дрва, колико су коштала...
-220x300.jpg)
Свети преподобномученик Нектарије (Николај)
Родом из Вриула у Малој Азији. У седамнаестој години насилно потурчен. Имао сличну судбу као и свети Никодим. Када се као Турчин јавио својој мајци, ова му викне: „Одлази од мене, не познајем те. Ја сам те родила као хришћанина, а не као Турчина”. Он се горко покаја, оде у Свету Гору и тамо у скиту свете Ане замонаши се. Решен да погине за Христа и тиме опере свој грех, он оде опет у Вриул, где пострада. Посечен за Христа од Турака у свом месту рођења 11. јула 1820. године у двадесет првој години својој.
Свети преподобномученик Никодим
Родом из Елбасана. Био жењен и имао деце. Заваран од Турака он прими ислам и насилно преведе и децу своју у ислам, осим једног сина, који одбеже у Свету Гору и замонаши се. Никодим оде у Свету Гору, да доведе сина натраг, но Света Гора на њега учини такав утисак, да се он покаја, врати у веру Христову и замонаши. Три године је оплакивао своје одступништво, па се најзад реши да се врати у Албанију, да откаје свој грех тамо где га је и учинио. Врати се, дакле, изјави пред Турцима, да је он хришћанин и би посечен 11. јула 1722. године. Његове чудотворне мошти и данас леже целе и целебне.