Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 25.08.2025. Зачало 2.
У миру се упокојили и од Господа венце добили.
Духовник и учитељ светог Пахомија Великог (који се слави 15 маја). Подвизавао се у почетку четвртога века у Египту; преставио се у миру.
Као прост угљар живљаше у граду Коману близу Неокесарије. Када умре епископ комански, тада би позват свети Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17. новембар), да председава сабору за избор новог епископа. У сабору беху и клирици и мирјани. И никако се не могаху бирачи сагласити на једну личност. При оцени кандидата сви се махом задржаваху на оцени њихове спољашњости, спољашњег достојанства и понашања. Свети Григорије тада рече, да не би требало толико гледати на спољашње одлике колико на дух и духовне способности. Тада неки насмешљивци подругљиво узвикнуше: „Онда да изберемо за епископа Александра ћумурџију!” И наста општи смех. Свети Григорије упита, ко је тај Александар? Па мислећи, да његово име није у сабору поменуто без Божјег Промисла, нареди те га доведоше у сабор. Угљар као угљар, беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору. Тада га Григорије изазва на страну и закле га, да му рече истину о себи. И Александар му рече, да је он био грчки филозоф, да је уживао високу част и положај, но да је све одбацио, понизио се, направио се јурод Христа ради од онда откад је прочитао и разумео Свето Писмо. Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело, па са њим уђе у сабор, и пред свима поче га испитивати из Светог Писма. Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим, и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара. Једногласно би изабран за епископа. Својом светошћу, мудрошћу и добротом задоби љубав пастве своје. Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана.
Цар Диоклецијан посети једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане. Па када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред њим свети Аникита, један од градоначалника, и дерзновено исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења. Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати се недостојно је разумна човека. Разјарен цар нареди, те му језик одсекоше. Но Аникита силом Божјом и даље говораше. Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега. У том часу Херкулов храм паде. Фотије, сродник Аникитин, видећи удеса и трпљења Никитина, пољуби Никиту, објави себе за хришћанина и довикну цару: „О идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!” Цар нареди, да га одмах мачем посеку. Но џелат, дигнувши руку на Фотија светог, сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, где тамноваху три године. Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише у огањ. Многи други хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку. Пострадаше сви око 305. године. Свети Никита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.
Оговарање је страст која живи у људима и, прирастајући нашим душама, више разједа наше срце него рђа гвожђе јесте оговарање
Мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, мјесто плетеница ћела - мјесто љепоте огорјелина (Иса. 3, 24). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Да ли ми владамо телефоном, или он влада нама? У свету где дигиталне поруке и бескрајне информације привлаче пажњу, мислимо да носимо свет, а заправо губимо себе – и оне око нас. Само када саберемо и очистимо своју душу, наше присуство постаје истинска сила која обнавља и нас и ближње које смо изгубили у виртуелном свету.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 24.08.2025. Зачало 77.
Обновљење Храма Пресвете Богородице 'Елеусе' то јест Милостиве.
Свети новомученици Христови Анастасије (Панерис) и Димитрије (Бејазис) бише родом са острва Митилине (Лезвос): Анастасије из места Асоматон, а Димитрије из Агиаса. Били су блиски по вери и занату (а можда и по телесном сродству). Плетући корпе и котарице они од тога живљаху, а уз то неуморно проповедаху Еванђеље Христово својој поробљеној браћи Хришћанима. Због тога их Турци затворише у тамницу, затим дуго мучише и најзад поубијаше за веру Христову, 11 августа 1816 (или 1819) године у месту Касамба на Митилини. Анастасије пострада у 20, а Димитрије у 18 години живота. Ту у родном месту Димитријевом Агиасу подигнут им је величанствени храм.
Оснивач једног од Јерусалимских манастира; хороепископ у Палестини и наставник преподобног Јевтимија Великог; подвизавао се у првој половини петога столећа.
Ови свети мученици скончаше у огњу за своју веру у Христа Господа.
Оба скончали од насиља среброљубивог кнеза Истислава 1098. године. Житије светог Теодора нарочито је поучно за среброљубиве. Теодор беше врло богат, па раздаде сиротињи богатство своје и замонаши се. Потом се покаја и зажали за богатством, и би много кушан од злог духа среброљубља, од кога га ослободи свети Василије.
Родом из Грчке. У младости постао инок и подвизавао се најпре ван Свете Горе, а потом у Светој Гори, у разним манастирима, задржавши се најдуже у Ватопеду и Дионисијату. Љубљен беше од свих Светогораца, како због ретке мудрости, тако и због необичне кротости. Без своје воље постао епископом солунским. Но после две године оде послом у Цариград и тамо га изберу на упражњен престо патријаршијски. Прогнан султаном у Једрене, где је живео као изгнаник. Влашки кнез Радул измоли га од султана и постави за архиепископа влашког. Због преступа Радуловог Нифонт напусти Влашку и оде у Свету Гору, у обитељ Дионисијат, где се подвизаваше до деведесете године своје, када се пресели у царство Божје, 1460. године. Он је саставио &&разрешну молитву,&& која се чита на опелу.
Ћерка римског презвитера Гавинија, а синовица папе Гаја. Гај и Гавиније беху од царскога рода, и сродници тадашњег цара Диоклецијана. Овај цар имаше неког усиновљеника Максимијана Галерија, кога хтеде оженити Сузаном. Но Сузана беше сва предана Христу Господу и не хте уопште чути за брак, а нарочито не за брак са некрштеним човеком. Оне, који је просише за царева сина, великаше Клаудија и Максима, Сузана обрати у веру хришћанску са целим домом њиховим. Разјарен због овога, цар нареди, те џелати одведоше Клаудија и Максима, с њиховим породицама, у Остију, где их на огњу сагореше, и пепео њихов бацише у море. Сузана пак би мачем посечена у кући Гавинијевој. Царева жена, Сирена, потајна хришћанка, ноћу узе мученичко тело Сузанино и чесно га сахрани. А папа Гај учини ону кућу, где погибе Сузана, црквом и служаше службе у њој. Ускоро после страдања ове невесте Христове, пострада и њен отац Гавиније и стриц папа Гај. Сви чесно пострадаше за Господа и примише венац славе у 295. и 296. години.