У време грчког цара Ираклија удари персијски цар Хозрое на Јерусалим 614. године, опљачка град, однесе Часни Крст у Персију и повуче у ропство огроман број хришћана, међу овима и патријарха Захарију. Јевреји му помагаху у чињењу зла хришћанима. Између осталих јеврејских пакости помиње се и ова: откупе Јевреји од Хозроја деведесет хиљада хришћана и као своје робље све побију. Остао је четрнаест година стари патријарх у ропству. А од Часнога Крста пројаве се многа чудеса у Персији, тако да су Персијанци говорили: „Хришћански Бог дошао је у Персију”. Доцније примора Ираклије цара персијског да врати Часни Крст с патријархом и преосталим робљем у Јерусалим. Сам цар Ираклије унесе Крст на својим леђима у свети град. Остале дане своје проведе свети Захарија у миру и пресели се ка Господу 631. године. На престолу га замени патријарх Модест, после кога дође свети Софроније (в. 11. март).
Христос је радост, светлост истинита, срећа. Христос је нада наша. Постите колико можете, вршите метаније колико можете, уживајте у свеноћним бдењима колико желите, али у свему будите радосни. Jер, љубав према Христу, јесте љубав која се не може одузети. Из ње извире радост која траје вечно.
Који Њега (Христа) вјерује, не суди му се, а који не вјерује, већ је осуђен. (Јов. 3, 18) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Радујте се свему што нас окружује. Све нас поучава и све нас води Богу. Све око нас су капљице Божије љубави.
Атеиста пред светитељем: Невероватан сусрет светог Порфирија Кавсокаливита и једног Американца. Овај сусрет је приказ прозорљивости, чуда и духовног преображаја. Прича о томе како је свети Порфирије одговорио на атеизам на неочекиван начин, откривајући границе нашег знања и тајни скривених око нас.
Ови свети мученици пострадаше за Христа на острву Кипру, где се и врши њихов спомен.
Подвижник Псково-Печерске обитељи, и од 1529. године њен игуман. Много урадио на њеном благоустројству. Обратио у православну веру и крстио многе Лифландске урођенике суседног града Нејхаузена, и подигао им две цркве. Што је каменим зидом оградио свој манастир, он је био убијен по наређењу Ивана Грозног 1570. године. Заједно с њим био убијен и његов ученик, монах Васијан Муромцев, чувен по својој учености и побожности. Њихове свете мошти почивају у Успенској манастирској цркви.
Поред 6. јуна, где се налази и његово житије, овај преподобни се у неким Синаксарима спомиње и данас, и још 29. новеибра.
Свети отац наш и чудотворац Агатон родио се у Италији 650 године од побожних и богобојажљивих родитеља. Родитељи су се потрудили те га научили целом богонадахнутом Светом Писму. Од тога је блажени Агатон имао велике духовне користи. Тако, када му родитељи преминуше, он покупи целокупно њихово богатство и за један дан га раздаде сиромасима. После тога оде у један манастир и постаде монах. Тамо је служио Богу и дању и ноћу; и мољаше се за сав свет. Он се толико усаврши у врлини, да доби од Господа благодат исцељивања. Но пошто се врлина његова није могла сакрити, он постаде епископ у Риму. За време док је он епископовао у Риму би сазван у Цариграду свети Шести Васељенски Сабор 680 године, против јереси монотелитске, на који сабор посла и свети Агатон своје претставнике. Јарко је светлео у своме епископском звању Св. Агатон и отишао ка Господу.
Би епископ у Персији после светог Симеона. Једном у сну јави му се свети Симеон и рече му- „Јуче ја, данас ти!” Ове речи Садок протумачи пастви својој као да значе- лане ја пострадах, ове године ћеш ти. И заиста те године ухвати га цар Би епископ у Персији после светог Симеона. Једном у сну јави му се свети Симеон и рече му: „Јуче ја, данас ти!” Ове речи Садок протумачи пастви својој као да значе: лане ја пострадах, ове године ћеш ти. И заиста те године ухвати га цар Сапор са многим клиром и народом и изведе на суд. Прво им нареди, да се поклоне огњу и сунцу као божанству. Одговори Садок: „Ми смо готови усрдно умрети за Бога нашег, али сунцу и огњу нећемо се поклонити”. Потом бише мучени и осуђени на посечење мачем. Пред посечење уздиже Садок молитву Богу: „Опери нас, Господе, у крви нашој од грехова наших!” И славно предаде Садок са својим свештеницима и вернима тела смрти а душе Богу бесмртноме. Пострадаше 342. или 344. године.
Под вулканском планином Етном, у граду Катани, би Лав свети добрим пастиром и милосрдним наставником људи. Велико попечење имаше око болних и сиротних. И ревност његова за веру би онако исто велика као и милосрђе његово према невољним. Појави се у том граду неки мађионичар Илиодор, који опсењиваше народ разним маштаријама, и веома развраћаше младеж. Једном за време Божје службе уђе у храм Божји и поче своје опсенарије. Свети Лав приђе к њему, веза га једним крајем омофора и одведе на тржиште градско. Ту нареди да се наложи велика ватра, и кад се ватра разгори, он стаде посред огња и увуче у њ и Илиодора. Илиодор сав изгори, а Лав оста жив и нетакнут. Постидеше се од тога сви они који беху залуђени Илиодором и који гледаху у њему неко божанство. А милосрдни и ревносни Лав прочу се по целоме царству као велики чудотворац, који својим светлим чудесима помаже људима. Када сконча свој ток, пресели се душом ка Господу, а из његових мошти потече целебно миро. Скончао у VIII веку.
Једни се односе према Великом посту са поштовањем, али сами не посте. Други мисле да је то тежак терет, а има и оних који сматрају да је то чисто назадњаштво за верске фанатике. "Ако Бог постоји, шта Њега брига шта ја једем: шницлу или кувани кромпир?" Међутим, све се то дешава због неразумевања смисла Великог поста.
Велики пост није само дијета. То је пре свега духовна борба, време да се ухватимо у коштац са сопственим слабостима и страстима. Али, зашто нам је такав подвиг уопште потребан у овом брзом, бучном и потрошачком свету? Зашто се одрицати од комфора и задовољстава, и како то може да исцели нашу душу и тело? У чему је дубљи смисао поста и како да савладамо све препреке које се појављују на том путу?
Онај који почне да проучава грешне страсти, откриће да је по светим оцима прождрљивост на првом месту: „Ко контролише апетит, сузбија страсти; ко је њиме обузет, подстиче похоту“. Зато, чин самоспознаје почиње управо способношћу да се одређеним намирницама каже: „не“.
Ко је невјеран у малом, и у многом је невјеран. И ако у Туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше? (Лк. 16, 10-12) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Депресиван си? Одагнај тугу! Бог је са тобом, у свој лепоти коју је за тебе створио.