Света преподобна Марија Египћанка
Животопис ове дивне светитељке написао је св. Софроније, патријарх јерусалимски. Неки јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни Пост у зајорданску пустињу за двадесет дана хода. Наједном он угледа једно људско биће, суха, нага тела, и косе беле као снег, које нагне бежати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: „Авво Зосиме, прости ми ради Господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага!” Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину; она се огрну и јави му се. Устрашен беше старац чувши своје име из уста те жене непознате. После дугог наваљивања, његовог жена му исприча своје житије. Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних седамнаест година. Гоњена блудним огњем телесним она седе једнога дана на лађу, која пловљаше ка Јерусалиму. Приспев у Свети Град хтеде и она ући у цркву да се поклони Часном Крсту, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст исповедајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто целива крст, изађе поново у притвор цркве пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: „Ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир!” Она одмах купи три хлеба и крену за Јордан где стиже истог вечера. Сутрадан се причести у манастиру светог Јована и пређе реку. И проживе у пустињи читавих четрдесет осам година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима. Хранила се зељем. После тога када стајаше на молитви, виде је Зосим како стоји уздигнута на ваздуху. Она га замоли да јој идуће године донесе Причешће на обалу Јордана, а она ће доћи да се причести. Идуће године Зосима дође с Причешћем увече на обалу Јордана, но чуђаше се, како ће светитељка прећи Јордан. Утом виде према месечини да она дође реци, прекрсти реку, и пође по води као по суху. Кад је причести, она га замоли да идуће године дође у онај исти поток где су се прво видели. Зосима оде и нађе тело њено мртво на оном месту, и више главе на песку написано: „Погреби, авво Зосиме, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, преставила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања по причешћу Божествених Тајни”. Из овога написа дозна Зосима, прво, њено име, и друго, и страшно чудо, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила, стигла у тај поток, до кога је он морао путовати двадесет дана. И тако Зосима сахрани тело чудесне светитељке Марије Египћанке. А када се врати у манастир, исприча целу историју њенога живота и чудеса, која је он лично видео од ње. Тако Господ зна да прослави покајане грешнице. Света Марија спомиње се још и пете недеље Часног Поста. Црква је истиче верним у те посне дане као узор покајања. Упокојила се око 530. године.
Ава Јустин: беседа на Цвети
Што се бринеш, човече? Безброј смрти напало на тебе? Ту је Господ, Једини Победитељ смрти и греха. Што се бојиш смрти? Напали те ђаволи са свих страна? Што се бојиш ђавола? Господ је ту поред тебе! Не брини ни за шта. Само му казуј муке своје у молитвама својим.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 13. Април
Тако и ви имате сад жалост, али ћу вас ја опет видјети и радоваће се срце ваше. (Јов. 16, 22) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Господ и магаре
Они који се свакога дана жртвујују из љубави за своје ближње, удостојиће се да у њима Христос обитава, заједно са Својим Оцем и Духом Светим. У овој краткој причи се скромно и слатко магаренце које подноси жегу напорног дана, терет и муку, батине и псовке, удостојило да на њему буде Принц принчева и Цар царева, и да се на њему покаже Слава Господња.
+++ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети
+++ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети (Недељу дана пред Ускрс) Сутрадан после последње суботе пред Пасху, Исус пође у Јерусалим. На изласку из Витаније опколи га гомила народа која је све више расла како су се приближавали Јерусалиму. Многи су чули за чуда која је Христос чинио и похрлили су да га виде. У Јерусалим Христос је ујахао на магарету, да би се испунило пророчанство и да би показао како Цар Славе долази скромно а не у царској помпи овога света. Народ је резао гране од палми и бацао на пут, а многи су скидали са себе хаљине и простирали их пред ноге магарету. Ученици и народ, деца испред свих, запевали су: „Осана (спаси, дај среће) Сину Давидову! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев; Осана на висинама!” Фарисеји су сматрали све ово светогрђем, па су се обратили Господу: „Чујеш ли шта ови говоре!?” А Он им је одговорио речима из Писма: „Зар нисте читали: из уста деце која сисају начинио си себи хвалу”. Црква овај догађај слави у последњу недељу пред Васкрс, а народ овај празник зове Цвети.
Посмртна судбина некрштене деце
Деци непросвећеној светим крштењем Господ даје покој и удео у вечном животу...
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 12. Април
Заиста овај бијаше син Божији. (Мат. 27, 54) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Васкрсење Лазарево - прича о сваком од нас
Сви јеванђељски догађаји су непосредно везани за наш лични живот и за спасење наше душе. Наши грехови и наш немаран живот нас често доводе до тога да наступа смрт свега доброг, лепог и Божанског у нашој души. Они разлажу наш живот, убијају га, и ми сами почињемо да смрдимо, а да то ни не примећујемо. И тада, скоро пропале и умрле, Господ нас покајањем васкрсава, чисти, приближава Себи, сједињујући нас са Собом у вечном васкрсењу и вечном животу. Због тога је прича о васкрсeњу Лазара прича о сваком од нас.
Како Светитељи чују наше молитве?
Како Светитељи чују наше молитве? Како да знамо да је наша молитва заиста дошла до њих? Како да будете сигурни да вас је ваш небески заступник заиста чуо? Ево јасног и једноставног одговора из пера светог Теофана Затворника.
Свети свештеномученик Захарије, епископ Коринтски
ОВАЈ блажени архијереј Коринтски, пошто мудро и богоугодно пасијаше поверено му стадо Христово, би изложен љутом нападу непријатеља истине. Не могући да гледа светило Цркве Христове, ђаво потстаче агарјане, те они оклеветаше овог богомудрог архијереја Христовог, како он тобож кришом шаље писма Европљанима и позива их да дођу и узму Коринт. Са таквим изговором агарјани дојурише у епископију као дивље звери, зграбише архијереја Божјег, тукоше га и газише, па га у синџире оковаше, и таког пред судију одведоше...
-220x300.jpg)
Света Евула
СВЕТА Евула беше мајка светог великомученика Пантелејмона. Живела у трећем веку, и у миру скончала пре мучеништва свога сина, до 305. године.
Спомен на монаха
Спомен на монаха, који радосно умре, јер никога у животу не осуди. Овај монах беше лењив, небрижан, немолитвен, али кроз цео живот ниједног човека не осуди. И кад умираше, би весео. Кад га братија упиташе, како при толиким гресима умире весео, он одговори: „Видех сад ангеле који ми показаше хартију са многобројним гресима мојим. Ја рекох њима: Господ је рекао: «не судите да не будете осуђени». Ја никада никога не осудих и надам се у милост Божју да ме неће осудити”. И ангели исцепаше ону хартију. Чувши ово монаси, удивише се и поучише се.
Свети преподобни Јован Лествичник
Писац знамените Лествице. Дошао однекуд на Синајску гору као шеснаестогодишњи дечко и ту остао, најпре као послушник, потом као отшелник и најзад као синајски игуман до своје осамдесете године, када је и скончао око 563. године. Његов животописац, монах Данил, каже за њега: „Узнесе се телом на Гору Синајску а духом на Гору Небесну”. Код свога духовног оца, Мартирија, проведе у послушности деветнаест година. Анастасије Синајски, видевши једном младог Јована, прорече о њему да ће бити игуман синајски. По смрти свога духовника Јован се повуче у једну пештеру где у тешким подвизима проживе двадесет година. Његов ученик Мојсеј заспа једног дана у хладу једног великог камена. Јован на молитви у својој ћелији виде да је његов ученик у опасности, и поче се за њ Богу молити. Када доцније дође Мојсеј, паде на колена и заблагодари своме духовном оцу што га спасе од сигурне смрти. И исприча како у сну чу где га Јован виче, па скочи, и у том часу онај камен паде. Да није скочио, камен би га убио. На наваљивање братије Јован се прими за игумана, и управљаше спасењем душа људских са ревношћу и љубављу. Чу једном прекор од неких, као да је он многоглагољив. Не расрдивши се нимало, Јован заћута и целу годину не проговори ни речи, док га браћа не умолише да проговори и настави учити их својом богоданом мудрошћу. Једном дође шесто поклоника у манастир Синајски. При трпези сви видеше једног окретног младића у јеврејском оделу, који служаше и другим слугама заповедаше и распоређиваше. Наједанпут тога младића неста. И кад се сви обзираху и распитиваху, рече Јован: не тражите га, то пророк Мојсеј послужи на своме месту. За време свога молчања у пештери Јован написа многе корисне књиге, од којих је најславнија, и дан-данас много читана Лествица, у којој се описује метод узношења душе к Богу као уз неку лествицу. Пред смрт одреди Јован за игумана брата свог по телу, Георгија. Но овај туговаше много због растанка са Јованом. Тада му Јован рече, да ако се он удостоји близине Божје у оном свету, молиће, да и он, Георгије, те исте године буде узет на небо. Тако се и зби. После десет месеци и Георгије усну, и усели се међу грађане небеске као и велики му брат Јован.
Лазарова субота - Врбица
Лазарова субота - Врбица (7 дана пре Велике суботе) Посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос после четвородневног пребивања у гробу васкрсао из мртвих. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник са полуваскрсним богослужењем у великом је поштовању код Срба, и многи га славе као своју Крсну славу.
Ако хоћеш...
Ниједна од заповести које су нам дате не присиљава: “Е, то чини, ово немој чинити”. Читаво Јеванђеље може да се сведе на то „ако хоћеш“, у томе је његова суштина...
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 11. Април
И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли. (Мат. 27, 51 )Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.