КАО затворник подвизавао се у Кијево-Печерској обитељи. Свете мошти његове покоје се у Антонијевој пештери.
ОВИМ светим мученицима у Мелитини размрскаше кости и голенице; и тако они за Христа пострадаше.
ПРЕПОДОБНА Мавра девојка подвизавала се у Цариграду у време Св. патријарха Нектарија (4. век), где основала манастир, у коме се и упокојила у петом столећу (око 436. године). У Цариград је она дошла из Картагене заједно са Светом Домником (која се слави 8. јануара).
ОВЕ свете мученице скончале обешене у ходнику са стубовима.
ОВИ свети мученици беху супрузи; пострадали мачем посечени; мироточиви.
Овај Св. Јаков би учесник Првог Васељенског Сабора у Никеји 325. године. Спомен му 13. Јануара, где видети опширније о њему.
О њему говори Блажени Теодорит Кирски у својој "Црквеној Историји" да је живео и исповеднички се подвизавао у време цара Јулијана Отступника.
Стефан, Варнава, Трофим, Доримедонт, Козма, Дамјан, Сава, Васа, Аврамије и остали са њима
Монаси и просфорници у Печерском манастиру. Спиридон некњижан но знао цео Псалтир наизуст и чинио чудеса и за живота. Упокојио се 1148. године.
Побожан младић и велики ревнитељ вере Христове. Рођен у селу Кириаху на острву Хиосу, где би од Турака мучен и посечен 1754. године, и где предаде Богу душу своју праведну.
Родом из Мисира, у Мисиру се подвизавао, у Мисиру и мученички скончао земни живот. Подражавајући светом Јовану Крститељу удаљи се још као младић у пустињу. Због велике љубави његове према Богу, Дух Божји га настави на сваку истину, и без другог учитеља научи га, како се треба подвизавати. Но сазна Епимах, како неверници муче и убијају хришћане у Александрији Христа ради. Па сав распаљен ревношћу према вери, оде у град и сруши идоле. Када га незнабошци почеше за то мучити, он узвикну: „Удрите ме, пљујте ме, ставите ми трнов венац на главу, дајте ми трску у руке, напојте ме жучју, на крст ме распните и копљем прободите - то претрпи Господ мој, то и ја хоћу да претрпим”. У гомили народа, која посматраше мучење Епимаха светога, беше и нека жена са једним оком слепим. Она плакаше горко од жалости гледајући бездушно мучење угодника Божјег. И када мучитељи стругаху тело светог мученика Христовог, прсну крв од њега, и једна кап крви паде на слепо око оне жене. Наједанпут жена прогледа, и постаде јој слепо око здраво као и друго. Тада жена узвикну: „Велики је Бог, кога верује овај страдалник!” Потом одсекоше главу светом Епимаху и душа му се пресели у вечиту радост около 250. године.
Од Седамдесеторице. Свети Стахије би помоћник светом Андреју Првозваном. Свети Андреј га постави за епископа у Византији. Созда цркву у Аргиропољу, и управљаше паством својом верно и ревносно. После шеснаест година епископовања упокоји се мирно у Господу. Амплије и Урван такође сарађиваху светом Андреју, и од овога бише постављени за епископе, и то Амплије у Лиди, или Диоспољу Јудејском а Урван у Македонији. Обојица мученички скончаше за Христа Господа. Наркис би постављен од апостола Филипа за епископа у Атини. Апелије свети би епископ у Ираклији Тракијској. Аристовул, брат апостола Варнаве, проповедао веру Христову у Британији, и тамо мирно скончао.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 13.11.2024. Зачало 37.
Огромна већина људи под духовним животом подразумевају то да човек треба да буде добар. Бити добар значи бити моралан. Да би се достигао тај квалитет, потребно је испуњавати одређена правила и – ту се све завршава. На Христа нико и не обраћа пажњу. На заједницу са Њим нико и не помишља. Тако ће се, додуше, постати добар човек, али не баш и човек који има однос са Богом. А то је једини циљ нашег постојања.
Бог има план за наш живот, али Он неће да нам га намеће – морамо га сами изабрати и потражити. Само се потребно молити се: „Господе, ја хоћу Твој план за мој живот, да живим онако како је по Твојој вољи“ и Бог ће нам помоћи да имамо такав живот. Зато нас је Христос научио да се молимо: „Нека буде воља Твоја и на земљи као на небу.“