Људи се плаше старости. Међутим, ретко ко размишља какве су користи од старости и зашто нам ју је Господ подарио. Она нам даје прилику да се одужимо Господу оним што је најдрагоценије у Божјим очима - нашим смирењем. Како старимо, спремни смо да дајемо више, потребно нам је мање и усредсређујемо се на најважније ствари, јер схватамо: све је пролазно, само су Божја милост и љубав вечни.
МАКАРИЈЕ, светитељ Божји, био епископ Пафа на Кипру, скончао у миру.
СВЕТИ мученици Никифор и Стефан пострадаше за Господа Христа тестером престругани.
ТРИ света мученика бише мачем посечени за веру у Христа.
МУЧЕНИЦИ ови пострадаше за веру Христову мачем посечени.
ПРЕПОДОБНИ отац наш беше епископ у Амастриди. Писац канона. Скончао у миру.
ДВА света мученика ова бише мачем посечени због исповедања вере у Христа.
Тавита (што значи срна) беше ученица апостолска и живљаше у Јопи, садашњој Јафи. „Она бјеше пуна добрих дјела и милостиња које чињаше” (Дап 9, 36). Но занеможе изненадно и умре. У то време апостол Петар беше у граду Лиди. И послаше ожалошћени ученици по Петра молећи га да дође и утеши родбину. Дошавши, велики апостол Христов нареди свима да изађу из собе где лежаше мртвац, па клече на молитву. Када сврши молитву, викну пут мртвог тела: „Тавито, устани! А она отвори очи своје, и видјевши Петра придигну се и сједе” (Дап 9, 40). Поводом овог дивног чуда многи повероваше у Христа Господа.
Био ваљар сукна и ревностан хришћанин. У време Диоклецијанова гоњења хришћана овај Божји човек сам се јави судији мучитељу у далматинском граду Солину и исповеди веру своју у Христа. Нечовечно намучен и убијен. Тело му вргнуто у море, но потом извађено и чесно сахрањено.
Ови светитељи Божји беху клирици при патријарху цариградском Павлу у време цара Констанција. По смрти великог цара Константина јерес Аријева, која дотле беше пригушена, опет оживе и поче узимати маха. Па и сам цар Констанције нагињаше тој јереси. На двору царевом беху два утицајна великаша, Јевсевије и Филип, обојица ватрени аријанци. Њиховим утицајем би патријарх Павле збачен с престола и протеран у Јерменију, где га аријанци удавише. Престо патријарашки заузе злочестиви Македоније. У то време, када Православље имаше да води две љуте борбе, против незнабожаца и против јеретика, Маркијан и Мартирије, заложише се свом снагом и одлучношћу за Православље. Маркијан беше чтец а Мартирије ипођакон при саборној цркви, и под патријархом Павлом беху патријархови нотари (писари). Аријанци покушаше најпре да их потплате, но када ови свети мужеви то одбише с презрењем, они их на смрт осудише. Када их изведоше на губилиште, они уздигоше руке и помолише се Богу благодарећи Му за мученичку кончину живота свога: „Господе, радујемо се што оваквом смрћу излазимо из овога живота. Удостој нас бити причасницима живота вечнога, Ти животе наш!” Тада приклонише главе своје под мач, и беху посечени 355. године. На њиховим чудотворним моштима доцније подигао је цркву у њихово име свети Јован Златоуст.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 07.11.2024. Зачало 31.
За млади брачни пар живот тек почиње - имају толико тога да ураде: да заврше факултет, да изграде каријеру, зараде... Вест да ће добити дете је као гром из ведра неба... Зашто им је оно сада потребно? Усред божићног расположења и предпразничне вреве, поставља се ово незгодно питање које захтева хитну одлуку - задржати бебу или не... Посета лекару постаје најважнија за младу породицу. Догађај који ће одредити читав њихов будући живот! Дирљива божићна прича о томе шта је право чудо и колико га често не видимо, иако смо у прилици да дамо живот другоме, да га сачувамо, ма колико то тешко било...
Многи се питају: Ако Те има, Господе, зашто се кријеш? Колико би проблема - моралних, политичких и било којих других било решено, ако би за свако знао за Бога и Чије би присуство било сасвим очигледно. Тада нико не би чинио ни најмање грехе, сви би се плашили казне. Човек више не би имао своју слободу. Вера се, међутим, разликује од таквог знања по томе што се нико не лишава слободе, јер се човеку оставља избор - да је прихвати или не. Зато Бог жели нашу веру, поверење у Њега, остављајући нам могућност и да не верујемо и да Га одбацимо, јер слобода је, колико год била пожељна, ипак опасан, тежак и одговоран дар...
СВЕТО детенце Божје, видевши где му мајку због вере у Христа бацише у огањ, понесено и само љубављу ка Господу, отрже се из руку мучитеља и скочи за мајком у огањ, и изгоре заједно са њом.
ПОДВИЗАВАО се двадесет две године у градском бедему; и у миру се преставио 1616. године,