Православна црква у Орадеи била је поприште неочекиваног догађаја, који је изазвао огорчење парохијана и изазвао велики талас критика: демонстрација борилачких вештина, која је почела у порти цркве, a завршила се испред - Олтара.
Почео је Госпојински пост. О најуобичајенијим грешкама, и о томе како их избећи, говори старешина Петропавловског храма у Саратову, игуман Нектарије (Морозов).
Пост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства, од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног нивоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но, нас занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.
Земљотреси тресу Свету Гору већ месец и по дана, а тло подрхтава и на десетине пута дневно. У понедељак, у поподневним часовима, догодила су се два земљотреса јачине 4,1 и 4,2, која су се посебно осетила, а праћена су са неколико слабијих. Многи грчки медији сматрају да је ово позив за буђење за оне који су то желели да истерају монахе манастира Есфигмен.
Завезан у врећу и стављен у котарицу, па бачен у море; и тако пострадао за Господа.
Пострадали мачем у Виглетији близу Бакарних врата.
Живео свето и богоугодно, еписковао у време цара Јустинијана Великог у 6 веку.[17] Многе нечовечне нарави и страсти своје пастве исправио својом кротошћу и светошћу. Молитвом својом исцелио бесомучну кћер цареву. Царица Теодора мати подигла му зато по престављењу храм, где су му и свете мошти положене.
Главу му запалили огњем; и тако свети Елеазар пострадао за Госпда.
Њихова су имена Леонтије, Атије, Александар, Киндеј, Минситеј, Кириак, Минеон, Катун и Евклеј. Први беше дрводеља, а остали земљорадници. Због дерзновеног исповедања вере Христове и због разрушења храма Артемидина, беху љуто истјазавани и обезглављени у време Диоклецијаново у Пергији Памфилијској, и посташе наследници Царства Христова.
Овај празник установљен би договорно од Грка и Руса, у време цара грчког Мануила и књаза руског Андреја за спомен истовремене победе и то: Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. У обе те војне ношени су с војскама крстови, из којих су засветлиле луче небеске. Зато се установи, да се 1. августа износи крст из цркве Свете Софије, најпре у средину цркве а потом и на улице, ради поклоњења народа и ради спомена чудотворне помоћи крста у бившим ратовима. Но ово није био обичан крст, но прави Часни Крст, који се чувао у храму царског двора. Часни Крст је преношен из царског двора у Свету Софију 31. јула, а одатле после ношен по улицама ради освећења земље и ваздуха. Најзад 14. августа поново је враћан у храм царске палате.
Пострадаше сви за чистоту вере израиљске од цара Антиоха, званог од једних Епифанос (просветљени), а од других Епиманис (безумни). Због великих греха у Јерусалиму, а нарочито због отимања око власти архијерејске, и злочина, учињених приликом тог отимања, попусти Бог велику беду на свети град. Антиох хтеде пошто-пото да наметне Јеврејима идолопоклонство јелинско на место вере у једнога живога Бога, и чињаше све у томе правцу. Помагаху ту његову мисао и неки вероломни архијереји и друге старешине јерусалимске. Једном дође сам цар у Јерусалим и нареди, да сви Јевреји једу свињско месо, противно закону Мојсијеву. Јер једење свињског меса беше очигледан знак, да се неко одрекао вере израиљске. Старац Елеазар, свештеник и један од седамдесет преводилаца Старог Завета на грчки језик, не хте јести свињског меса. За то би мучен и у огњу спаљен. Враћајући се у Антиохију, цар узе собом седам синова, званих Макавеји, и мајку њихову Соломонију. Седам браће Макавеја зваху се: Авим, Антонин, Елеазар, Гурије, Евсевон, Алим и Маркел. На очи мајке опаки цар мучаше једног по једног сина, дерући свакоме кожу с лица и бацајући их потом у огањ. Они сви храбро претрпеше муке и смрт, но вере се своје не одрекоше. Најзад и мајка, када виде и свог последњег трогодишњег сина у огњу, и сама скочи у огањ и изгори, предавши душу Богу. Сви чесно пострадаше за веру у једног живога Бога око 180. године пре Христа.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 14.08.2024. Зачало 38.
Многе хришћанске деноминације и секте користе Библију да докажу исправност свог учења. Како схватити које је тумачење тачно? Кроз историју, од 1. до 21. века, једино Православна Црква носи непромењено сведочанство о Христу, израженом у Светом писму. "Ја сам с вама у све дане до свршетка века" - рекао је Христос првим члановима Цркве коју је Он основао. Ове речи се не могу приписати ниједној од секташких група које су настале много година касније. Постоји само једна заједница у којој ове речи још увек живе и увек ће живети - а то је Православна Црква.
Преподобни Порфирије Кавсокаливит: Да би се деца ослободила разних унутрашњих проблема, нису довољни савети, принуда, логика и претње. Од свега тога бива, у ствари, још горе. Светост родитеља ослобађа децу од проблема. Постаните свети, па нећете имати никакав проблем са својом децом.