Рођен у Кападокији од благочестивих родитеља, Василија и Евдокије. У време цара Теофила (829-842) Евдоким беше млад официр у војсци. Но и као војник он улагаше сав труд, да живи по заповестима јеванђелским. Чуваше чистоту своју непорочно, и избегаваше да говори ма с којом женом осим мајке своје; беше милосрдан према беднима, брижљив у читању свештених књига, и још брижљивији у молитвама Богу. Избегаваше сујетне забаве и празнословље. „Усред метежа и сујете светске беше као крин усред трња и као злато усред огња”. Због његових необичних добродетељи цар га постави за војводу кападокијског. На том високом положају Евдоким се стараше да буде праведан пред Богом, и праведан према људима. Но по Божјем Промислу сконча рано, у тридесет трећој години својој. Његове мошти показаше се целебне. Један сумашедши човек дотакну се гроба његова и оздрави; тако и једно узето дете устаде и би здраво. После осамнаест месеци његова мајка отвори сандук и нађе тело његово као живо, без икаква знања труљења. И диван мирис дизаше се од тела светитељева. Мошти му доцније беху пренете у Цариград, и сахрањене у новој цркви Свете Богородице, коју устројише родитељи овога праведнога Евдокима.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 13.08.2024. Зачало 68.
Јавно исповедање вере у Христа Богочовека носило је велике ризике кроз сву историју Цркве Христове. Особито у нехришћанском окружењу које је обично било екстремно непријатељски настројено према Хришћанима. Али, како данас објаснити стид, зазор и прикривање своје припадности Цркви? Шта је то са нама хришћанима па се стидимо да Христа јавно признамо пред људима?
О њима видети напред: Страдањс Св. свештеномученика Полихронија.
Мошти њене леже у манастиру Крушедолу (в. 10. децембар).
Потајни хришћанин. Послат од цара Јулијана Одступника да убија хришћане, он их не убијаше него помагаше да се сакрију. Јулијан га баци у једну тамницу у Цариграду. Када погибе зли цар, Јован се предаде подвигу живећи у чистоти и светости. Упокојио се мирно у старости. По смрти јављао се некима, који су потребовали помоћ његову. Молитве њему помажу да се пронађу лопови.
Када цар Декије освоји Вавилон, ухвати Полихронија и три презвитера, два ђакона и два покрштена кнеза: Евдона и Сениса. Полихроније не хте ништа одговарати пред царем, него само ћуташе, док свети Парменије презвитер одговараше за све. Епископа и свештенике одведе цар у Персију, у град Кордову, и секирама посече их. А кнежеве, Евдона и Сениса, одведе собом у Рим, и тамо их најпре баци пред зверове, па после мачем погуби. Сви чесно пострадаше 251. године.
Био епископ у италијанском граду Интерамни. Исцелио од болести брата трибуна римског Фронтана. Кад се разболи син познатог философа Кратона, Херимон, то по саветовању Фронтоновом позва Кратон епископа Валентина у Рим. Херимон беше сав згрчен, тако да му глава беше савијена међу колена. Валентин се затвори у собу са болесником, и сву ноћ проведе у молитви. Сутрадан изведе Херимона потпуно здрава и предаде оцу. Тада се крсти Кратон са целим домом својим и са три ученика своја. Херимон остави дом очев и оде са Валентином. Утом се крсти и син епарха римског, Авундије. Разјарен због овога епарх ухвати Валентина, и после мучења посече мачем. Посечени беху тада и она три ученика Кратонова: Прокул, Евив и Аполоније. Њихова тела узе Авундије и чесно сахрани. Сви пострадаше 273. године и посташе грађани Царства небеског.
Сви из Седамдесет апостола. Свети Сила би послат из Јерусалима у Антиохију с Павлом и Варнавом, да тамо реше спор међу вернима односно обрезања, наиме, да не треба обрезивати незнабошце, кад прелазе у хришћанство (Дап 15, 22). Потом је путовао Сила с Павлом по Азији и Македонији, и био постављен за епископа у Коринту, где је мирно скончао. Силуан је помагао обојици врховних апостола (1. Пт 5, 12). Као епископ у Солуну много се потрудио, много настрадао, док није земаљски живот заменио небесним. Крискент би сатрудник апостола Павла (2. Тим 4, 10), потом епископ у Галатији, па мисионар у Галији, где мученички сконча за Христа у време Трајаново. Епенет свети, споменут од апостола Павла (Рм 16, 5), био је епископ у Картагини. Андроник (Рм 16, 7) епископ Паноније, спомиње се посебно 17. маја.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 12.08.2024. Зачало 65.
Вама говорим, православним српским родитељима: благодарите Богу који вам је дао децу. Јер вам је он дао најбољи дар који може дати онима који су се венчали. Не будите међу проклетима који одбијају тај дар Божији, него будите међу благословеним који примају тај дар са благодарношћу Богу.
У данашњем човеку постоји дубок јаз између две реалности: хладноће савременог света, обележеног индивидуализмом и себичношћу, и топлине Божије љубави, која нас позива на служење и жртвовање. Због тога заборављамо на упутства Богом просветљеног апостола Павла: „Носите бремена једни другима (Гал. 6, 2).” И „кад год покријемо грех нашег брата, Бог ће покрити наш; кад год кажемо људима о кривици нашег брата, Бог ће учинити исто и за нашу“ (авва Пимен).
Светога Варлама Хутинског ученик. Са својим саподвижником Космом основао манастир на коси, између река: Полисће и Сњежне. После многогодишњих и богоугодних подвига преподобни Константин мирно се преставио 1240 године. Свете мошти његове почивају у Косинској обитељи.
Светог Сергија Радонежског ученик; први настојатељ основаног светим Сергијем Ваведењског манастира на реци Киржачи, у Владимирској губернији. После богоугодног подвига у својој обитељи преподобни Роман мирно се упокојио 1342 године. Свете мошти његове почивају у манастирској цркви.