Непријатељство домаћих
Ни један пророк није признат у своме селу, вели Господ, па тако ни побожан човек чак у својој породици...
Како постати пријатељ са Христом?
Замислите пријатеља који је увек ту за вас, без обзира на то шта се дешава, који вам никада неће окренути леђа. Замислите некога ко вас разуме боље него ико други, ко вас безусловно воли и подржава, и ко вам нуди мудрост и утеху када вам је то најпотребније. Тај пријатељ, само ако то хоћемо, може бити и Сам Христос. Многи људи мисле на Бога као на строгог судију, али то није тачно. Бог је пун љубави и милосрђа, и Он жели да буде ваш најбољи пријатељ. У Јеванђељу по Јовану (15:14) Он чак и каже: „Ви сте пријатељи моји...“
О монаху и Причешћу
Уочи Свете Литургије, мирну душу монаха потресао је ђавољски шапат. "Како можеш да верујеш да су хлеб и вино могу заиста постати Тело и Крв Христова?", упитао га је ђаво, сејући у њему семе сумње. Збуњен и уплашен, монах се обратио манастирској братији за утеху. "Молићемо се Богу да ти открије Своју силу", обећали су му. И током литургијске молитве за освећење Дарова, монах је доживео визију која је заувек променила његов живот.
Јеванђеље дана за 26.05.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 26.05.2024. Зачало 14.
Света преподобна Гликерија девица
Кћи Новгородског старешине Пантелејмона; преставила се 1522 године. На 50 година од њене смрти мошти њене обретене нетљене, и положене у цркви Флора и Лавра у Новгороду; прославила се многим чудесима.
Свети преподобномученици монаси Иверити
Изобличили латинствујућег цара Михаила Палеолога (1258-1282 г.) и патријарха Јована Века, који је био присталица уније са Римом; због тога бачени у море, и тако пострадали.
Свети Георгије исповедник
Родом из Цариграда; под царем Теофилом због поштовања светих икона одузето му имање; и после разноврсних страдања послат у заточење заједно са својом женом и децом; у заточењу и преминуо, у деветом веку.
Свети Сергије исповедник
Свети мученик и исповедник Сергије родио се у Цариграду. Због поклоњења и молитвеног поштовања светих икона он би ухваћен од иконобораца и приведен безбожном цару Теофилу. Цар га стаде разлозима и претњама приморавати да се одрекне поклоњења светим иконама, али светитељ не пристаде. Побуђен одвратним и лажним речима мучитељевим, светитељ му рече: Сваки прави хришћанин треба да се клања чесним иконама и да их молитвено штује, пошто молитвено поштовање светих икона прелази на прволик.
Свети свештеномученик Александар, епископ Тиверијански
Пострадао за Господа мачем посечен.
Свети преподобни Павсикакије, епископ Синадски
Блажени Павсикакије живљаше у доба цара Маврикија. Родно место његово беше град Апамеја на Црноме Мору. Родитељи његови беху благородни, чувени и одгајени у хришћанској вери. Још као млад, Павсикакије се предаде строгом посту, молитви и свима осталим суровим подвизима. Стога касније постаде монах. Отада се храњаше са по мало хлеба и воде, а бављаше се и лекарством, те истовремено лечаше и тела и душе. Он изгоњаше демоне из бесомучника, исцељиваше хроме, усправљаше грбаве, и чињаше друга слична чудеса.
Свети преподобни Јован, Јевтимије Георгије и Гаврил Иверски
Оснивачи знаменитог Иверског (Грузинског) манастира у Светој Гори. Свети Јован подвизавао се најпре у Атанасијевој лаври, потом основао свој манастир, Ивер. Упокојио се 998. године. Јефтимије и Георгије превели су Свето Писмо на грузијски језик. Јевтимије се упокојио 1028., а Георгије 1066. године. Гаврил се удостојио прихватити икону чудотворне Божје Матере, која је морем дошла у манастир.
Свети мученик Александар
Словен. Осамнаестогодишњи војник у војсци цара Максимилијана. Одрече да по царевој наредби ода почаст идолима римским, због чега би дат капетану Тиверијану, да га или усаветује, да се одрекне Христа, или пак да га мучи и погуби. Пошто сви савети беху узалудни, узе га Тиверијан собом и поведе преко Македоније у Цариград, куда и сам мораде по дужности ићи. У сваком месту млади Александар беше љуто мучен; но у сваком месту излажаху преда њ хришћани молећи га за благослов и храбрећи га у подвигу. За њим следоваше мајка његова Пименија. У току овога путовања Александру се више пута јављао ангел Божји блажећи муке његове и храбрећи га. На једном месту, званом Карасура, мученик створи чудо молитвом; наиме, када жеђ досади и њему и војницима, који га праћаху, он изведе извор хладне воде у месту суху. На обали реке Ергине нареди Тиверијан, да џелат посече Александра и тело му баци у воду. Када џелат замахну над главом мучениковом, виде светле ангеле Божје унаоколо, и уплаши се, и клону му рука. Упита га Александар, зашто му клону рука, а он рече, да види неке светле младиће около њега. Жељан смрти и сједињења с Господом Александар се помоли Богу, да одступе ангели, те да се џелат не плаши. И тако џелат сврши свој посао 298. године. Пименија извади тело свога сина и чесно га погребе. Беху многа исцељења на гробу мучениковом. По смрти јави се мученик својој мајци и навести јој њен скори прелазак у други свет.
Света мученица Гликерија
Кћи некога гувернера Рима. Осиротевши по смрти очевој, настани се Гликерија у Трајанопољу у Тракији. У време нечестивог цара Антонина би Гликерија изведена да принесе жртву идолу Дијевом. Она нацрта крст на своме челу; па кад је намесник царски упита, где је њена лампада (јер сви ношаху лампаде у рукама), Гликерија показа крст на челу и рече: „Ово је моја лампада”. По њеној молитви гром удари у идола и разби га у комаде. Разгњеви се намесник и нареди те је бише и у тамницу вргоше. И запечати намесник тамнична врата, решен да умори девицу глађу. Но ангел Божји јављаше се Гликерији и даваше јој небесну храну. После извесног времена, када намесник мишљаше да је мученица морала скончати од глади, отвори тамницу и зачуди се, кад је виде здраву, светлу и веселу. Тамничар Лаодикије, видевши то чудо, и сам исповеди Христа Господа, и одмах би посечен. По том Гликерија би бачена у пећ огњену, но оста неповређена од огња. Стојећи усред огња, она хваљаше Господа спомињући чудо на три отрока у пећи вавилонској. Најзад би бачена пред лавове, и помоливши се Богу, ова света дева предаде душу своју Господу, за кога је јуначки претрпела многе муке. Чесно пострада 177. године. Из њених моштију потекло је целебно миро, којим се лечаху болесници од најтежих болести.
Тело није непријатељ душе
Тело је, заједно са душом, позвано да се освећује и да слави Бога и човеков задатак је да нађе склад између њих двоје…
„Бако, шта ће ми икона?“
На Божју помоћ често се брзо заборавља. Уместо да преиспитамо свој живот, настављамо да верујемо у себе и своје способности. Ово дирљиво сведочанство говори о томе како љубав Пресвете Богородице не помућује наш себични заборав на Њу и Њеног Сина, већ како је Она увек ту када нам је поново потребна, чак и када је се тек у невољи сетимо...
Не бој се! Вера твоја брани те од сваког зла
Православна вера је кроз векове била светионик који је водио и храбрио наше претке, дајући им снагу да одоле страдањима и не сломе се под теретом ропства. И у тренуцима када се свет чини као безизлазна тамница, вера наша одбраниће нас од свачијег непоштења, од неморала, од нечистих послова, од прљавих дела. Она нам говори: Не бој се! Створитељ твој држи све у својој власти. И поручује нам: "Ако вас мрзи свијет, знајте да је Мене омрзнуо прије вас." (Јн. 15:18)
Јеванђеље дана за 25.05.2024.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 25.05.2024. Зачало 52.
Свети преподобни Дионисије, архимандрит Сергијевске лавре
Био најпре свештеник; обудовевши и изгубивши децу постригао се у Успенском Богородичном манастиру. Ту произведен за архимандрита. Позван од патријарха Гермогена у Москву, био му ревносни помоћник и саветник. Године 1610 постављен за архимандрита Сергијевске Лавре. Много радио на ослобођењу Москве и Русије од Пољака. Много радио на исправљању богослужбених књига. Упокојио се 1633 године. Свете мошти његове почивају у Тројицкој саборној цркви.
Свети новомученик Јован Влах
Јован, новомученик Христов беше родом из Влахије и живљаше у време султана Ибрахима (1640-48 године), тојест у време хришћанског робовања Агарјанима. У петнаестој години његовој, у време султана Мехмеда IV 1648-1687 године, Турци га заробе и одведу у Цариград. Тамо га приморавали да прими муслиманску веру; и после разноврсних мучења они га обесе 1662 године на Пармак капији у Цариграду.