o_slovo>+++ Васкрсни понедељакУ недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао”. Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели. Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.
Деци непросвећеној светим крштењем Господ даје покој и удео у вечном животу...
Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.
Заиста овај бијаше син Божији. (Мат. 27, 54) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Када је човек покушао да убије Бога, десило се нешто за нашу логику сасвим неочекивано: Бог не само да се није осветио човеку, него га је учинио – вечним. У томе је сила, у томе моћ, у томе свемоћ Христовог васкрсења. Без њега, хришћанства не би било. То је оно што ниједна друга вера нема; то је оно што Господа Христа диже изнад свих богова и људи.
Васкрсење Христово није само догађај из прошлости, већ темељ наде за сваког човека. Смрт не брише тело, већ га чека преображење у слави, нетрулежности и животу који не пролази. То је вера Цркве од самог почетка – да ће све што је створено бити обновљено речју Божијом. Васкрс открива да ниједан гроб није последња реч.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 12.04.2026. Зачало 1.
Васкрсење Господа Исуса Христа из мртвих је највећи догађај у историји хришћанства. Трећег дана по Распећу и погребу, сила Божија је подигла Спаситеља из гроба, чиме је побеђена смрт и отворен пут у вечни живот. Анђео Господњи јавио је Женама мироносицама радосну вест код празног гроба, а Васкрсли Господ се касније јавио својим ученицима и апостолима. Овај догађај је темељ хришћанске вере.
Ниједна од заповести које су нам дате не присиљава: “Е, то чини, ово немој чинити”. Читаво Јеванђеље може да се сведе на то „ако хоћеш“, у томе је његова суштина...
И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли. (Мат. 27, 51 )Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Понекад све делује као празнина између пораза и наде, али управо тада почиње оно најважније. Док на површини све изгледа као коначан пораз, у најдубљој тами одиграва се највећи поход љубави. То је преокрет који мења судбину човека. Бог силази тамо где је свака нада престајала, да би одатле извео живот. Велика субота открива да смрт није крај – и да гроб више није место без излаза.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 11.04.2026. Зачало 115.
Велика субота Силазак Господа Исуса Христа у ад (Велика субота) На наговор јеврејских првосвештеника и фарисеја Пилат шаље стражаре да чувају Христов гроб, како неко не би украо тело и после ширио вести о томе да је Он васкрсао. Христос је сишао у ад, да из њега ослободи душе свих људи помрлих пре њега, затворене као у тамници. Богослужење на Велику суботу зато је пре свега побожно бдење пред гробом Господњим. У свечаном миру ипак се већ наслућују радосна звона васкршње радости.
Не газимо савест ни у чему, чак ни у најмањем. Јер, знате да од малога долазимо до пренебрегавања и великога.
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ O ВАСКРСУ 2026. ГОДИНЕ
И земља се потресе, и камење се распаде. (Мат. 27, 51) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Велики петак није само сећање на догађај из далеке прошлости, већ тренутак када сваки човек препознаје сопствене грешке у трњу Христове круне. Постоји бол тежи од физичких рана, а то је осећај потпуне остављености и тишине коју је Бог примио на Себе да нико више не би био сам у свом мраку. Крст више није знак срама и пораза, већ једина тачка са које почиње истински живот и нада која лечи сваку људску тугу. Тамо где свет види крај, Љубав је већ запалила светлост која се не гаси.
Крв праведника једино је писмо на земљи, што се не да избрисати. Убисте ли Христа, очајници, као што се надасте? Или крв Његова и данас гори на главама вашим? Објави, море, хуком својом свима пределима на земљи: крв праведника гори на глави и стотог колена.
„У чему је трагедија Христовог страдања на крсту, ако је знао да ће поново устати?“ – често се питају људи. Иза оваквог питања стоји разумљиво људско резоновање: „Ако је Христос Бог, Он никада није ни престао бити Бог, чак ни на Голготи. Знао је да ће се патње завршити и да ће се поново уздићи на Небо. Све ће опет бити као пре.“ Да видимо шта заправо није у реду са оваквим размишљањем и зашто је Христова жртва била стварна, а не илузорна.