ОВАЈ Светитељ Божји познат само Цркви на Кипру. Празнује се заједно са наследником својим, архиепископом Кипарским Софронијем (о коме видети под 9. децембром).
КАРХИДОНИ пострадаше за Христа, триста православних верника, мачем посечени од јеретика аријанаца.
ПОШТО им језике одсекоше за Христа, ови и надаље благовешћаху.
Пострадали од јеретика аријеваца у време владе краља вандалскога Гунерика или Гензерика (477-484) за истину вере православне. Два свештеника сажежена, шездесеторици језици одрезани, три стотине мирјана посечени. Сви пострадаше, али смрћу својом лаж победише. Православље утврдише и нама га чиста и светла оставише. Господ их увенча венцем славе у царству Свом бесмртном.
Сви они празнују се 4. јануара са осталим мањим апостолима. Посебно празнује се свети Аполос 10. септембра, Онисифор 7. септембра, Кифа и Кесар 30. марта. Свети Состен би епископ у Кесарији. Тихик - његов наследник на истом месту, Епафродит у Адријанији Памфилијској, Кифа у Иконији а Кесар у Корони Пелопонеској. Сви с пламеном љубављу проповедаху Јеванђеље Христово и за Његово свето име муке претрпеше и у царство вечне радости пређоше.
Рођен и васпитан у вери и страху Божјем у граду Тиви Мисирској од родитеља благоверних. Рано увиде и презре сујету овога света и удаљи се у пустињу Мисирску, где се предаде подвигу очишћења срца свога од свих светских жеља и помисли ради љубави Божје. Но када се добродетељ његова прочу међу људима, почеше му људи доходити и од њега утољења својим мукама искати. Бојећи се славе људске, која ум људски помрачава и од Бога одваја, Патапије побеже из те пустиње у Цариград. Јер, мишљаше овај чудни светитељ, да ће се можда лакше скрити од људи међу људима у граду неголи у пустињи. Близу цркве Влахерне у Цариграду направи себи колибу, и ту, затворен и непознат, настави свој прекинути испоснички подвиг. Но светлост се не да скрити. Неки дечко, слеп од рођења, вођен Промислом Божјим, дође светом Патапију и замоли га за молитву Богу, да би прогледао и видео твар Божју, те још већма Бога прославио. Смиловао се Патапије на страдалника, помоли се Богу и дечко прогледа. То чудо откри богоугодника целој престоници, и људи поврвеше њему за лек, утеху или поуку. Једног знаменитог човека исцели Патапије од водене болести прекрстивши га крстом и помазавши га јелејем. Једнога младића ослободи од духа нечиста, који га љуто мучаше, ослободи га направивши знак крста руком по ваздуху. И изађе зли дух из створења Божјег као дим, с криком великим. Жену неку, која имаше рану на грудима, испуњену црвима, прекрсти и учини здравом. И многа друга чудеса пројави свети Патапије све молитвом, именом Христовим и крсним знамењем. У старости дубокој упокоји се и пређе у Царство небеско, у VII веку.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 21.12.2023. Зачало 107.
Како живети у духу Химне љубави светог Апостола Павла, да ли је љубав само једно од осећања или нешто више; која је разлика између заљубљености и љубави; о љубави као жртви; љубав у нашој свакодневици, теме су које објашњава протојереј ставрофор др Милош Весин на свом предавању „Љубав је ипак од свега јача“.
Да су одласци код врачарa, гатара, “видовњака”, “исцелитеља” и погађача будућности веома опасни у духовном смислу, јер одрођују човека од Бога и кидају везу са Њим, неспорно је и познато, макар црквеним људима. Али, какве везе одласци код врачара, гатара, спиритиста и окултиста различитих врста имају са психолошким проблемима, то је огромном броју неупућених велика непознаница.
ОВА света мученица Христова пострада за Господа овога 1060. године у Валахији, данашњој Румунији.