Атос за живот! Завет Преподобног Пајсија Светогорца
Шта је страшније од рата? Миленијумима људи памте Нерона и Ирода као симболе злочина, али светогорски старци упозоравају да је данашња трагедија још дубља – невини животи гашени у тишини клиника. Први пут после дугог ћутања, монаси са Атоса откривају зашто је абортус духовна и демографска катастрофа која води читаве народе у самоуништење – и где лежи једини излаз.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 2. Октобар
Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче, сачувај ме од овога часа; али зато дођох на час овај (Јов. 12, 27). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Зашто рај није досадан?
Да ли је у Рају досадно? Често га замишљамо као мирну празнину, место где нема деловања јер смо навикли да рад видимо као муку, а слободу као хаос. Међутим, Истинско Царство Небеско није лежање на облацима, већ вечна акција и пуноћа живота у непрестаном откривању Бога. Уместо досаде, тамо је рад претворен у љубав – радост која никада не престаје.
Свети Теодор, кнез јарославски
Праведан и милостив, пред смрт примио схиму и упокојио се 1298. године.
Свети мученик Зосим пустињак
Неки кнез киликијски Дометијан иђаше у лов у планину са слугама својим. У планини виде стара човека, окружена зверовима, кротким као јагањцима. Упитан ко је и шта је, старац одговори, да му је име Зосим, да је хришћанин, и да одавно живи са зверовима, који су бољи од мучитеља хришћана у граду. То увреди Дометијана, који и сам беше љути мучитељ хришћана, па окова Зосима и посла га пред собом у Назарет, где га нарочито хтеде мучити, да би тамо заплашио оне који верују у Христа. И када га свега израњави и искрвави ударцима, веза му камен о врат, па га уздиже на једно дрво. Па му се ругаше кнез: „Заповеди, да дође једна звер, па да и ми сви верујемо!” Свети мученик се помоли Богу, и, заиста, појави се огроман лав, који приђе Зосиму и потури главу своју под камен, да олакша мученику. У великом страху одреши кнез Зосима, но овај убрзо затим предаде дух свој у руке Господа свога.
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт
У време цара Прова, у III веку, када над Антиохијом начелствоваше неки Атик, дођоше у Антиохију два хришћанина, Трофим и Саватије, обојица угледни и чесни грађани. Но догоди се баш у то време нечисто празновање и жртвоприношење Аполону у Дафни код Антиохије. Атик се нарочито стараше, да сви грађани узму учешћа у том празновању. Па како неки видеше Трофима и Саватија и јавише Атику, да ови странци не узимају учешћа у њиховом празновању, узе их Атик на суд, па кад се не одрекоше Христа, врже их на муке једног по једног. Пошто изби и намучи Трофима, посла га у Фригију, неком Дионисију, још љућем мучитељу хришћана, а он изведе из тамнице Саватија и поче му судити. Када мучитељ упита Саватија ко је и каквога је чина, он одговори: „Чин и достојанство моје, и домовина, и слава, и богатство јесте Христос Син Божји, вазда живи, чијим промислом васиона стоји и управља се”. Зато га бише и трзаше и стругаше гвожђем, док му се кости под месом не указаше. У тим мукама и сконча. А Трофима мучитељ Дионисије удари на велике муке, и држаше га у тамници још за веће. Тада дође Трофиму у тамницу и служаше му сенатор неки Доримедонт, потајни хришћанин. Када ово дознаде мучитељ, стаде мучити обојицу подједнако, па их најзад баци пред зверове. Но зверови их не дирнуше. Доримедонт свети нарочито држаше медведицу вукући је за уши, да би га растргла, али се медведица при свем том умиљаваше. Мучитељ нареди, напослетку, те посекоше мачем светог Трофима и Доримедонта. Душе ових светих мученика сад царују на небесима.
Јеванђеље дана за 02.10.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 02.10.2025. Зачало 52.
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт
Горка молитва
Колико је значајно са каквим настројењем душе се обраћамо Богу, Богородици или светима у молитви? Дешава се да, понекад, осетимо горчину због нечијег поступка и да ту горчину можда и несвесно пренесемо у молитву. Ево и примера из живота светих Божјих људи.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 1. Октобар
Ја сам васкрсеније и живот (Јов. 11, 25). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Религија или вера?
У савременом свету, „религија“ се често своди на систем правила, обреда и теолошких формула, усмерених ка разуму и логици. Православна вера, међутим, није институција ни концепт – она је живи, лични сусрет са Богом, искуство које се рађа у срцу, негује молитвом и припада сфери душе, далеко од захтева рационалног.
Крст ближњег
Зашто мало разумевања показујемо у односима са ближњима, па сопственим поступцима чешће ширимо неверје него ли веру.
Молитвама Пресвете Богородице...
Понекад нам се чини да наше молитве Бог не чује, да не стижу до Њега. То је због тога што су човеку често потребна искушења, која на њега делују као лек или "лекција" из које ће нешто да научи. Тада молитве остају неуслишене. Али ако, уместо нас, сама Пресвета Богородица замоли Сина Свог, неће ли је Господ чути?
Свети мученици Кастор и Теодора
Свети мученик Кастор би уморен глађу од стране идолопоклоника. (Спомен им се врши заједно близу Јустинијановог моста).
Свети Аркадије, епископ новгородски
Епископ Новгородски; био прво игуман њиме основаног 1153. године Успенског Аркадијевог манастира, близу Новгорода, и много се потрудио у црквеним и народним пословима. Преставио се 1163. године, оставивши за собом успомену кротког владике и дарољубивог оца сиромашних и убогих.
Свети мученик Бидзин, кнез грузијски
Пострадао за Христову веру од шаха Абаса II заједно са својим сродницима: Елисбаром и Шавлом 1661. године.
Света мученица Ариадна
У граду Промиси у Фригији за време цара Адријана беше неки властелин Тертил, незнабожац. Ариадна, девица, беше му робиња, и хришћанка. На дан рођења свога сина Тертил уреди велико жртвоприношење идолима, на које благочестива Ариадна не пође него оста дома молећи се Богу истиноме. Господар њен разгневи се на њу због тога и поче је присиљивати да се одрекне Христа и поклони идолима. Но како се Ариадна отказа то учинити, он је намучи бијењем и другим љутим мукама, па је баци у тамницу. Онда је пусти из тамнице и најури од куће; но убрзо се раскаја, што је пусти, те посла слуге да је ухвате и врате. Ариадна се беше већ удаљила из града. Када виде гонитеље, она се помоли Богу при једној великој стени, и стена се раствори и сакри Ариадну. Слуге се од тога збунише, међу собом завадише и побише, те изгибоше један од другог.