Свети преподобни Зевина и ученици његови Полихроније, Мојсије и Дамјан
Божанствени Зевина начини себи на једној планини подвижничку келију, и подвизаваше се у њој до cтaрости своје. Све преподобне оце свога времена он превазиђе истрајношћу у светој молитви. Пошто од старости није могао да стоји право за време молитве, блажени се ослањаше на свој штап, и тако се мољаше и слављаше Бога. Пошто проживе свој чудесни и богоугодни живот, он пређе из овог живота и оде ка Господу.
Свети преподобни Јован, Мојсије, Антиох и Антонин
Од ове четворице преподобни Јован би ученик и познаник преподобног Лимнија, који се подвизавао на гори близу Таргале, као што рекосмо под 22 фебруаром. Овај Јован се настани на једној врло хладној гори, коja се налази на северу. И проведе на њој двадесет и пет година без крова и склоништа. Храна му беше хлеб и со. Носио је кострет. Око тела је носио врло тешке гвоздене ланце. Силно оптерећен тим ланцима и паљен сунчаном жегом, овај храбри подвижник никада није допуштао себи никакву олакшицу и предах у овим патњама...
Свети преподобни Дамјан
Преподобни Дамјан, монах манастира Есфигмена на Светој Гори. Био савременик и друг великог Козме Зографског. Подвизавао се на гори Самарији, између Есфигмена и Хилендара. Упокојио се мирно 1280. године. Када се упокојио, из његовог, гроба кроз 40 дана исходио је диван и благоухан мирис.
Свети свештеномученик Поликарп, епископ смирнски
Овај велики муж апостолски родио се беше као незнабожац. Свети Јован Богослов уведе га у веру Христову и крсти га. У раном детињству Поликарп оста сироче и према неком сновиђењу, прими га једна племенита удова, Калиста, која га као сина подиже и васпита. Беше Поликарп од детињства благочестив и милосрдан. Старао се да подржава животом светог Вукола, тадашњег епископа у Смирни, а и свете апостоле Јована и Павла, које је познавао и слушао. Свети Вукол га рукоположи за презвитера, а пред смрт означи га за свога наследника у Смирни. Апостолски епископи, који се сабраше на погреб Вуколу, хиротонисаше Поликарпа за епископа. Од самога почетка би Поликарп обдарен силом чудотворства. Тако, изгна злог духа из слуге некога књаза, заустави молитвом страшни пожар у Смирни. Видећи ово многи незнабошци сматраху га једним од богова. Низвођаше кишу у сухо време, исцељиваше болести, прозираше, прорицаше итд. Пострада за време цара Марка Аврелија. На три дана пред смрт прорече свети Поликарп: „Кроз три дана ћу бити сажежен на огњу ради Господа Исуса Христа!” И кад га трећи дан војници ухватише и поведоше на суд, он узвикну: „Нека буде воља Господа Бога мога!” А када га судија саветоваше да се одрече Христа и призна римске богове, рече Поликарп: „Не могу променити боље за горе!” Нарочито Јевреји мржаху Поликарпа и настојаваху да се Поликарп спали. Када га везана ставише на ломачу, он се мољаше дуго Богу. И беше врло стар, и сед, и светао као ангел Божји. И видеше сви људи, како га пламен обавија, али њега не додирује. Устрашени таквом појавом незнабожне судије наредише џелату да га копљем кроз пламен прободе. И када би прободен, из њега истече веома много крви, тако да се сав огањ погаси, а тело његово оста цело и неопаљено. По наговору Јевреја нареди судија да се мртво тело Поликарпово спали по обичају јелинском. И тако спалише нечастиви мртвог онога кога живог нису могли спалити. Пострада свети Поликарп 167. године на Велику Суботу.
Пости на опраштању
Имајмо слободу, па рецимо: једи како хоћеш, али праштај - од срца! Залуд постиш, залуд не постиш, ако носиш мржњу у срцу - ништа ти то не вриједи! То Син хоће да нам каже: залуд ти сва та работа! То ти Отац неће примити! Пјевамо са свецима, орадошћени Духом Светим, а грцамо у мржњи, у зависти, у роптању, у злопамћењу! Али, за све ово постоји лек који не само да лечи него и живот вечни омогућава. Тај лек је – праштање. Свима, свакоме и за све.
Свети преподобни Варадат
Ваистину преподобни Варадат бејаше из града Антиохије. Пошто заволе усамљенички и философски (φιλοσοφον = подвижнички) живот, он се најпре затвори у једну малу келију. Одатле пак отиде на једну врло високу стеновиту гору. Ту направи од дрвета један ковчег тако мали, да му се цело тело није могло сместити. Осим тога даске нису биле добро узглобљене, а поклопац је био као решетка, те је преподобног и киша тукла и жега сунчана пекла...
Проналазак моштију светих апостола Андроника и Јуније
О томе видети под данашњим датумом: Проналазак моштију светнх Мученика у Евгенији.
Света мученица Антуса и дванаест слугу њених
Света мученица и њене христољубиве слуге пострадаше за Христа, мачем посечени.
Свети свештеномученик Телесфор, епископ римски
Епископовао на престолу Римском од 127 до 139 године.
Свети преподобни Атанасије Исповедник
Овај преподобни родио се у Цариграду од побожних и веома богатих родитеља. Пошто још као дете постаде побожан, он заволе да се обуче у монашку схиму. Зато отиде у околину Никомидије, и тамо се у једном манастиру званом Павлопетровом замонаши. И он толики успех постиже у врлинама, и толико се прочу, да и цареви сазнаше за њега. Упознао се са светим Теодором Студитом и другим светим исповедницима и радио са њима на васпостављању поштовања светих икона. У време пак цара Лава Иконоборца, би оптужен због поштовања светих икона. Због тога би стављен на разне муке, и поднесе најсуровија прогонства и невоље. Но он остаде непоколебљив, и до краја се држаше Православља. И тако отиде ка Господу радујући се, 821 године.
Свети Папије Јерапољски
Ученик светих апостол и патролошки писац. Од њега имамо сведочанство о Јеванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: Изјашњење Речи Господње.
Свети преподобни Таласије и Лимније
Пустињаци сиријски. Један од њихових нарочитих подвига било је ћутање. По смрти светог Таласија 440. Лимније пређе ка светом Марону (14. фебр.) и тамо се подвизавао на врху планине под отвореним небом.
Многи мученици у Евгенији, близу Цариграда
У време цара Аркадија откопаше се мошти многих мученика Христових, међу којима и апостола Андроника и помоћнице му Јуније (Рм 16, 7). Ове мошти пронађоше се према откровењу од Бога некоме клирику Николи Калиграфу. „Њихова имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живих на небесима”. Над моштима апостола Андроника саградио је цар Андроник I диван храм у XII веку.
Свети мученик Маврикије и седамдесет војника
У време цара Максимијана би велико гоњење хришћана. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина месне војске. Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана, међу којима и син Маврикијев Фотин. Ни ласка ни претња царева не може поколебати ове јунаке. На претње цареве одговорише: „О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!” Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му рекоше: „Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и вечном славом!” Када их цар укореваше што су презрели част војничку, дату им од њега, они одговорише: „Чест твоја је бешчешће, јер си заборавио Бога који ти је дао царску власт!” Тада цар нареди, те пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио оца и остале. Но Маврикије рече: „Испунио си нашу жељу, о мучитељу, и послао си напред пред нама Фотина, војника Христова”. Тада их цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише, привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови изуједају. У страшним мукама предадоше душе Богу тек десетог дана и одоше да се вечно радује с ангелима светим на небу. Хришћани тајно узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини пострадаше око 305. године.
Свети преподобни Андреј и Анатолиј
Ови преподобни беху међу првим ученицима преподобног Јевтимија Великог[7]. Андреј беше родом са острва Митилине, и беше сродник оног Сидонија који беше учитељ Светом Јевтимију. Анатолије пак беше из Раита са Синаја. Оба ова преподобна дођоше истовремено Светом Јевтимију: Андреј дође са своја два брата, Стефаном и Гајаном, а Анатолије са Јованом презвитером и Таласијем.
Свети преподобни Јаков Отшелник
Његов спомен се врши 26. новембра, где је и његово житије.
Свети Георгије Чудотворац епископ Амстридски
Преподобни Георгије беше син побожних родитеља, Теодосија и Мегете, који беху из града Кромне, близу Амастриде на Црноме Мору. Но пошто родитељи овога светитеља до старости своје остадоше бездетни, они мољаху Бога постом и молитвом, да им да порода. To и би. Јер божански глас им откри и зачеће, и име, и архијерејски чин овог њиховог сина Георгија који се имао родити у њиховој старости. А када се роди дете, и би одојено, оно потпуно одбаци све привлачне и привремене ствари, и свим срцем приону за будућа блага. И труђаше се у изучавању божанских и човечанских ствари. Гледајући такве врлине свога детета, родитељи се радоваху и слављаху Бога. А кад стече довољно образовања, он се удаљи из свог завичаја и оде у једну планину. Тамо пронађе једног чесног старца, и прими од њега анђелски образ монашки. А кад се старац његов упокоји, он оде у Вонису, што је близу Амастриде, и тамо изнураваше себе блажени сваким притешњењем и подвигом. Но када амастридски[3] епископ сконча, овај преподобни би приморан, иако није хтео, да заузме његов епископски престо, као свећа своје место на свећњаку. To би по избору Божјем и уз сагласност свештенства.