Међу многим народним обичајима и празничним табуима често се губи права суштина Хришћанства – љубав према Богу и ближњем. Док медији упорно поручују шта „се ваља“, а шта „не ваља“ радити да би се избегла несрећа, хришћански живот показује где је срж правог следовања Христу. Чињеница је: само љубав нас везује за Живог Бога, а све остало је само – фолклор.
ПОСЕЧЕН за исповедање вере у Христа 1726. године у Цариграду. Родом из Мале Азије из места Нигде. Турци га затворе из зависти, да би му узели имовину. Страдао на месту званом Кучук Карамани. (По некима посечен 1721. а на том месту сахрањене његове свете мошти 1726. г.).
Свети мученици ови пострадаше крајем трећег столећа, за царовања Максимијанова. Антоније беше старац, a ocтала тројица младићи. Као хришћани изведени на суд у Кесарији Палестинској, ухваћени од неког Мазе; пошто неустрашиво исповедише Христа истинитог Бога, бише обезглављени. Девојка пак Марата беше из града Скитопоља, у Сирији. Због вере у Христа би мучена, по граду гола вођена, па у огањ бачена, где и сконча. И тако сви добише венце мучеништва.
Родом из Мореје. Као јеромонах дошао са својим стрицем у Свету Гору. Подвизавао се као отшелник у пустом месту званом Свети Камени. Када се упокојио, из њега потекло миро у таквом обиљу, да се са врха горе сливало у море. То чудотворно миро привлачило је болесне људе са свих страна. Ученик светог Нила осети досаду од множине посетилаца, те се у молитви пожали на свога духовног оца, светог Нила. И мироточење наједном се пресече. Свети Нил се подвизавао у пуном смислу као древни светитељи. Упокојио се у 17. в.
Био најпре префект у престоници, Цариграду. Као ожењен човек имао једног сина и једну ћерку. Видећи порочан живот престонички, он се договори са женом, да се удаље из света. Тако и учине. Жена са ћерком оде у неки женски манастир у Мисир, а Нил са сином Теодулом на гору Синајску. Пуних шездесет година подвизавао се свети Нил на Синају. Написао прекрасне књиге о духовном животу. Упокојио се мирно око 450. године у осамдесетој години живота земаљског и преселио се у блажени живот небески. Његова је света реч: „Телесне страсти воде своје порекло од телесних потреба; и против њих је нужна уздржљивост; а страсти душевне рађају се од потреба душевних, и против њих је нужна молитва”.
Из Силома. Пророковао на хиљаду година пре Христа. Прорекао Јеровоаму слуги Соломоновом, да ће се зацарити над десет колена Израиљевих (I Цар 11, 29).
Патријарх александријски. Рођен на острву Кипру у кнежевској фамилији. Отац му беше кнез Епифаније. Васпитан од детињства као прави хришћанин. На наваљивање родитеља он се ожени и имаде деце. Но по Божјем Промислу преселише се из овог живота у онај и деца му и жена. Чувен због милосрђа и благочешћа Јован би изабран за патријарха александријског у време цара Ираклија. Десет година управљао црквом Александријском као истински пастир, чувајући је од незнабожаца и јеретика. Био је узор кротости, милосрђа и човекољубља. „Ако желиш благородства”, говорио је он, „не тражи га у крви, него у добродетељи, јер то је право благородство”. Сви свети одликовали су се милосрђем, али свети Јован беше се сав предао овој дивној добродетељи. Литургишући једном, сети се патријарх речи Христове: „Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој има нешто против тебе, остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој” (Мт 5, 23-24), и сети се да један од клирика ту у цркви има злу вољу на њега; он брзо остави свете дарове, приђе томе клирику, паде му пред ноге и замоли га за опроштај. И тек када се измири с тим човеком, врати се ка жртвенику. Једном опет идући цркви Светих Кира и Јована, догоди се да га срете нека бедна удовица и поче му говорити о беди својој. Пратиоци патријархови осетише досаду од дуга жалбовања женина, па ће рећи владици, да пожури у цркву на службу, и после службе може чути ту жену. Одговори им свети Јован: „А како ће сад Бог мене послушати, ако ја њу не послушам?” И не хте се кренути с места док не чу удовичину жалбу до краја. Када Персијанци ударише на Мисир, патријарх Јован седе у лађу да се удаљи од напасти. Успут се разболи, и стигавши на Кипар, умре у своме месту рођења, 620. године, и пређе у царство бесмртно Господа свога. Мошти његове чудотворне пренете најпре у Цариград, потом у Буда Пешту и најзад у Пресбург.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 25.11.2025. Зачало 65.
Да оба сазида собом у једног новог човека творећи мир (Еф. 2, 15). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Истинска љубав према Богу не може се купити добрим делима нити заслужити подвигом. Као што нико не воли банкомат, већ само оно што из њега добија, тако ни Творац није средство за испуњавање личних интереса. Тек када се однос очисти од ове скривене трговине и страха од осуде, отвара се простор за сусрет са Оцем који љубав не условљава нашом савршеношћу, већ је дарује безусловно.
Нити дрвеће без воде нити човек без молитве могу рађати плодове...
На данашњи дан врши се спомен на преподобне дечанскеподвижнике. Њихов главни празник прославља се 30. децембра, под којим датумом су и описана њихова житија.
ЖИВЕО у време царева Диоклецијана и Декија, игемона Никејског. Родом из села Аравраке. Видевши како неправедно гоне и кољу хришћане, изађе пред игемона Декија и исповеди Христа, изобличивши многобоштво. Потом би ухваћен, мучен, бачен у тамницу и на крају посечен мачем.
Милосрдни Господ открио је неколико путева за спасење и достизање вечнога блаженства. Од тих путева најмучнији и најтежи јесте подвиг добровољног јуродства, добровољне сулудости Христа ради. Блажени Максим изабра себи тај пут, и непоколебљиво иђаше њиме до саме кончине своје. Одрекавши се од свих удобности живота, он скоро наг хођаше по улицама града Москве, трпећи и мраз и жегу. Својим изрекама он многе одвраћаше од зла и сокољаше на подвиге...
Син краља Драгутина. И у браку очувао чистоту и целомудреност. Из гроба му миро потекло.
Знаменити игуман Студијског манастира, велики страдалник за иконе, мудри устројитељ манастирског живота, богодухновени учитељ Православља и чудесни подвижник. Упокојио се у Цариграду 826. године у 68. години старости своје.