Свети мученик Александар
ПОСТРАДАО за Христа у Коринту за време гоњења под царем Јулијаном Одступником.
Свети мученик Теодор антиохијски
ОВАЈ свети мученик живео у Антиохији за време Јулијана Одступника. Чувши Јулијан како хришћани, приликом преноса моштију Св. Вавиле из Антиохије у Дафни (предграђе Антиохије), певају псалме, завршујући сваки псалам речима: "нека се постиде сви који се клањају идолима", - заповеди епарху Салустију да ухвати младог Теодора, који беше међу појцима. Храбри младић би обешен и тучен воловским жилама, гвозденим ноктима струган, и окован бачен у тамницу, где претрпе многе невоље. По некима, после тешких мучења он би пуштен на слободу, a no другима мачем посечен.
Свети мученик Порфирије и двеста војника с њим
О ОВИМ светим мученицима видети под данашњим датумом у Житију свете великомученице Екатерине. (Негде се спомињу 25. новембра).
Светих педесет философа мученика
ОНИ преко свете великомученице Екатерине повероваше у Христа, и због тога бише спаљени у огњу. (Негде се наводи број сто педесет).
Света мученица Августа царица
О ЊОЈ видети под данашњим датумом у Житију свете великомученице Екатерине.
Свети преподобни Симон сојгински
Преподобни Симон беше родом из града Солвичегодска. Од ране младости он остави родитеље и кућу и отиде у манастир к преподобном Корнилију Комељском. Провиђајући у њему будућег угодника Божјег, преподобни Корнилије га прими, и замонаши. Угледајући се на свог богоугодног учитеља преподобног Корнилија, преподобни Симон се строго подвизаваше у посту и молитви, испуњавајући смирено и ревносно сва послушања...
Свети мученик Меркурије смоленски
Тешке невоље постигоше Руску земљу почетком тринаестог столећа. По Божјем попуштењу, а због мноштва грехова наших, на руски народ навалише опаки непријатељи - Татари. Много житеља би поубијано и у ропство одведено; велико опустошење настаде по свој земљи Руској. Много руских кнежева погибе тада бранећи отачаство...
Света девица Мастридија
Живела у Александрији и проводила свој усамљенички живот сав у молитви и ручном раду. Неки младић разгори се телесном похоти према њој и непрестано јој досађиваше. Не хотећи згрешити Богу, а видећи да се не може лако отрести разузданог младића, света Мастридија упита га једном, шта га то највише привлачи к њој. Он одговори: „Очи твоје!” Мастридија тада узе иглу којом је шила, па избоде себи очи. Тако спаси себи мир и младићу душу. Младић се љуто покаја и оде у монахе.
Свети великомученик Меркурије
Када цар Декије ратоваше једном против варвара, беше у његовој војсци војвода над пуком јерменским званим Мартензес. Тај војвода зваше се Меркурије. У борби јави се Меркурију ангел Божји, даде му мач у руке и рече му, да ће он победити непријатеље. И заиста, Меркурије показа чуда од храбрости секући оним мачем непријатеље као траву. После те славне победе учини га цар Декије првим војводом у својој војсци. Но неки завидљивци оптужише цару Меркурија као хришћанина, што Меркурије пред царем не сакри него отворено признаде. И би Меркурије мучен дуго и тешко: ножевима сечен на каише, ватром опаљиван. Ангел Божји јави му се у тамници и исцели га. Најзад цар изрече осуду, да се војвода Меркурије посече мачем у Кападокији. Када га посекоше, тело му поста бело као снег, и из њега исхођаше предиван мирис од тамјана. Многи болесници исцелише се од његових чудотворних моштију. Пострада за веру овај прекрасни војник Христов између 251-259. године.
Света великомученица Екатерина
Ћерка цара Консте. По смрти оца живела с мајком својом у Александрији. А мајка јој беше потајна хришћанка, која преко свог духовног оца приведе и Екатерину вери Христовој. У једној визији света Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на руци њеној. Беше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој философији, медицини, реторици и логици, и при том беше и необичне лепоте телесне. Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима да и они то чине, света Екатерина изађе смело пред цара и изобличи идолопоклоничку заблуду његову. Видећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва педесет најмудријих људи, да се с њом препиру о вери и да је посраме. Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих педесет мудраца сагоре у огњу. Ови мудраци, по молитви свете Екатерине, пред смрт сви исповедише име Христово и објавише себе хришћанима. Када мученица беше у тамници, приведе у веру праву војводу царског Порфирија са две стотине војника и саму царицу (Августу-Василису). Сви пострадаше за Христа. При мучењу свете Екатерине јави јој се ангел Божји, заустави и изломи точак, на коме света девојка би мучена; а потом јави јој се и сам Господ Христос и утеши је. После многих мучења Екатерина би мачем посечена у својој осамнаестој години, 24. новембра 310. године. Из њенога тела истече млеко место крви. Чудотворне мошти почивају јој на Синају.
Искористимо науку за духовни живот
Заведен научним достигнућима и успесима данашњи човекје свој ум окренуо према науци гледајући у њој једино средство, али и циљ, свог постојања. Другим речима, данашњи човек је обоготворио науку, поставио је на место Бога. Но, и поред тога нема у њему ни мира ни равнотеже. Тај мир наступа онда када се и наука освести Духом Божијим, када и она постане део нашег духовног живота.
Време се убрзава
Сви знамо да ће на крају Господ скратити време. И време данас лети брже, много брже него раније. Да ли сте то приметили? Немамо времена да прочитамо књигу, да размислимо о нечем свом, не остаје нам времена чак ни за то да будемо мало с децом и са својом сапутницом на раскршћима овог живота. Да се време заиста убрзало говоре научници, али и атонски подвижници наших дана. Дани теку као сати, недеље као дани, месеци као недеље, а године као месеци. И монаси са Атоса, током ноћне молитве, приметили су једну необичност. Раније су током ноћи имали времена да потпуно испуне целокупно молитвено правило, а пре јутарње службе имали су и времена за одмор. Сада, са истим бројем молитава, пре јутра не могу да их заврше.
Блажени Серафим Роуз: о лицемерју
У писму својој мајци о разлозима зашто напушта посао професора на универзитету, блажени Серафим Роуз објашњава: Ако бих рекао студентима да све знање овога света нема никаквог значаја када се упореди са нашом дужношћу да прослављамо Бога, исмејали би ме, а универзитетски званичници би ме отпустили - јер у свету у коме ми живимо влада веће незнабоштво и мржња према Христу, него у друштву у коме је Христос рођен. Једино што могу да урадим јесте да следим сопствену савест; а уколико то делује лудо у очима света, могу одговорити једино речима светог Павла: ''Сва мудрост овог света је лудост пред Богом''. Ми ту истину исувише лако заборављамо.
_-gruzijski-221x300.jpg)