Помен чудесног виђења у храму и онемљења светог Захарије, оца Претечиног (Лк. 1, 11-20) празнује се на данашњи дан[10] по Јерусалимском Канонарију (стр. 112). Опширније о Св. Захарији видети под 5. септембром.
Натоварени на избушену лађу, па лађу отиснули морем; и тако потонули за своју веру у Господа Христа.
Мученици Христови, пострадаше заједно за љубав и веру, Христову. (Фортунијан је вероватно био клирик св. епископа Филимона).
Овај преподобни живљаше у Кападакији за царовања Никифора Фоке и Јована Цимискије. Од раног детињства посвећен Богу од стране својих родитеља, као други Самуило, он оде у манастир, звани Дубоки Поток, и сво подвижништво од преподобног Василија, игумана и ктитора ове обитељи. Пошто постаде савршен у врлинама, он због тога би поступно произведен за чтеца, ипођакона, ђакона и презвитера. Затим би унапређен и за игумана истог манастира. Он много уради за своју обитељ: прошири је, украси је и обогати је, подиже у њој три цркве: светом Архангелу Михаилу, светом Боговидцу пророку Илији и светим апостолима. Осим тога сагради око своје обитељи јаке и лепе бедеме.
О њему видети под данашњим датумом: Страдање св. мученика Калистрата и дружине.
Христова мученица Епихарија живљаше у Риму за царовања Диоклецијанова. Епарх Кесарије нареди да је узму и доведу к њему на суд. Због чврстог исповедања имена Христова њу обесише и стругаше, па је после тога четири војника оловним чекићима бише; али на њене молитве Анђео их порази. Након свих мучења, када је доведоше на место погубљења и она стаде на један камен, из камена потече обилна вода. Пошто јој мачем одсекоше главу, она предаде свету душу своју у руке Богу, од кога доби венац мучеништва.
Спомиње се са светим Зосимом 17. априла. Упокојио се у Господу 27. септембра 1435. године.
Из села Закливери у епархији Једренској; осамнаестогодишња девојка. Отац јој се потурчи, па примораваше и ћерку да се потурчи. Но мајка је подржаваше у вери Христовој. После многих мучења, сва рањава и искрвављена, издахну на крилу своје мајке, и прими венац мучеништва 27. септембра 1764. године.
Од Седамдесеторице. Свети Марко, звани другачије и Јован. У кући његове мајке Марије у Јерусалиму сабираху се свети апостоли на молитву (Дап 12, 12). Проповедао Јеванђеље са апостолима Павлом и Варнавом (Дап 12, 25). Потом био епископ у граду Вивлосу. Свети Аристарх, сапутник апостола Павла (Дап 16, 29), био епископом у Апамеји Сиријској. Свети Зинон, или Зина назван од апостола Павла закоником (Тит 3, 13), био епископом у Лиду Палестинском. Као звезде блистали у тами незнабоштва и многе обратили вери Христовој. А сада блистају као звезде у царству Христа свог љубљеног.
Родом из Картагине. Хришћанин од рођења, јер му и отац и деда беху хришћани. Један од Калистратових предака, по имену Неокор, служио је као војник у Јерусалиму при Понтијском Пилату у време страдања Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Видевши многа чудеса при смрти Христовој, Неокор поверова у Њега и би научен вери и крштен од апостола. Вративши се дому, Неокор донесе својима веру Христову као драгоцени бисер. Тако по времену и свети Калистрат би рођен, крштен и васпитан као хришћанин. Када беше у војсци, у његовом пуку не беше ни једнога више хришћанина осим њега. Неки од његових другова видеше Калистрата светог како ноћу устаје и Богу се моли, и пријавише га војводи Персентину као хришћанина. А Персентин беше љути мучитељ хришћана. Да би се уверио, да ли је Калистрат, заиста, хришћанин, војвода му нареди, да принесе жртву идолима, што Калистрат одмах отказа. Тада Калистрат би много бијен, па онда бачен у море. Но Божја сила спасе га, и он изађе здрав из мора. Видећи трпљење Калистратово и чудеса његова, четрдесет девет војника повероваше у Христа Господа. И они беху бијени и с Калистратом у тамницу бачени. У тамници свети Калистрат научи вери другове своје и укрепи их. И они показаше велико мужество у страдању, а Господ показа велику силу на њима. Опаки мучитељ посла војнике у тамницу ноћу, те убише светог Калистрата и четрдесет девет његових другова. Пострадаше за истину 304. године. На њиховим моштима доцније подигнута црква.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 10.10.2025. Зачало 14.
Освети их истином твојом; ријеч је твоја истина (Јов. 17, 17). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Љубав и светлост могу променити и најобичнији живот. Свети Јован Богослов, кога данас прослављамо, показује да верност, стрпљење и брига о другима нису само идеали, већ конкретни путеви ка миру и смислу. Чак и најмања дела доброте могу осветлити свет, а његова порука остаје трајан подстицај за све оне који трагају за унутрашњим миром.
Свети оци признају да већину помисли, и то најопаснијих, прикривених привидом добрих дела сугерише ђаво. Ипак, он никога не може да превари без његовог пристанка...
Када је Китај постао "црвеним", Руси су се расејали по целом свету. Нешто мало њих нашло се у Швајцарској, а међу њима и аутор иконе. Сада су све избеглице из Китаја, већ отишле у вечност, изузев једне, р. Б. Олге, која је и уручила ову икону православном свештенику из Страсбурга, о. Владимиру Шибајеву. А он, са своје стране, предао нам је њену тачну копију...
У време персијског цара Сапора, у четвртом веку, живљаше у близини места Адза неки богат свештеник Павле. Са њим беху и пет монахиња девица, које беху украшене сјајем врлина. Он је служио, оне су читале и певале. Но добромрзац ђаво, не могући да гледа напредовање ових монахиња у Господу, које су се сваким даном све више и више пружале ка савршенству, шта свезли измисли? Он преко неког Персијанца Нирсе дотури царевом архимагу овакво обавештење: постоји један богат свештеник хришћански, и ако хоћеш да присвојиш његово богатство, ти га, господару, изведи преда се на суд са пет девица које има; и пошто се оне неће одрећи своје вере, ти ћеш се докопати целокупног богатства њиховог.