Свети преподобномученик Захарије
ОВАЈ свети преподобномученик бачен у море, и тако пострада за Христа.
Свети мученици Андреј, Стефан, Павле и Петар
ОВИ свети мученици пострадаше за Господа Христа мачем посечени.
Свети новомученик Јован монемвасијски
Новомученик Јован беше са Пелопонеза из села Гераки, из предела Монемвасијског, син свештеника. Као свештенички син он добро изучи свете књиге. Када Јовану би петнаест година, Арбанаси учинише најезду на Пелопонез, 1770. године, опљачкаше тамошње хришћане, од којих многе побише; а убише и Јовановог оца свештеника. Јована пак и његову мајку Арбанаси одведоше као робље.
Свети новомученици Висарион Сарај, Софроније и Опреа
Преподобни исповедник и мученик Христов Висарион Сарај рођен је 1714. године у месту Мајдан у Босни, од родитеља Максима и Марије. Крштено му је име било Никола. Још од детињства беше побожан и наклоњен повученом и молитвеном животу. У својој осамнаестој години отишао је У Свету Земљу да посети Света Места...
Свети преподобни Варнава монах
ОН дошао из Палестине на Кипар са осталих триста подвижника (о којима видети под 1. јулом). Подвизавајући се ревносно, Богу угодио.
Свети мученик Дасије, Гај и Зотик
Свети Дасије, Гај и Зотик, налазећи се у Никомидији запалише се божанском ревношћу, уђоше у незнабожачко идолиште, порушише жртвенике и поразбијаше идоле. Зато их ставише на све могуће муке. Обесише на дрвету, стругоше им тела коњском чешагијом, па им ране трљаше сурим и оштрим крпама власеним. Видећи да муке не сматрају ниушта, и притом смело изобличавају ништавност идола и громогласно проповедају Христа Бога, једносушног са Оцем и Светим Духом, незнабожни мучитељи им обесише камење о врату и бацише у море, где они скончаше, и примише венце мучеништва.
Свети преподобни Филотеј
Рођен у Хрисопољу у Македонији. Турци га отму од мајке му удове, и заједно са још једним му братом баце у тамницу. Из тамнице их чудесно спасе Пресвета Богородица и пренесе у један манастир у Неаполису Малоазијском. Његова мајка доцније нађе своје синове као монахе, па се и сама замонаши. Филотеј пређе у Свету Гору где се подвизавао најпре у манастиру Дионисијату, а потом у пустињи. Чудесан подвижник и велики победитељ силе демонске. Упокојио се мирно у осамдесет четвртој години живота. Наредио да се не сахрањује него да му се тело баци у шуму птицама и зверовима. Доцније један рибар ноћу виде велику светлост у шуми и озебао пође да се огреје, мислећи да је ватра. Но светлост не беше од ватре него од чудотворних моштију светог Филотеја.
Свети Иларион, епископ мегленски
Рођен од родитеља знатних и побожних. Његова бездетна мајка дуго се молила Богу да јој да једно дете, и по молитви њеној јави јој се Пресвета Богородица и утеши је речима: „Не тугуј, родићеш сина, и он ће обратити многе к светлости истине”. Кад је Илариону било три године, из његових уста чула се непрестано песма: „Свјат, свјат, свјат Господ Саваот!” Добро школован он се замонаши у осамнаестој години, и основа манастир са типиком светог Пахомија. Рукоположи га за епископа мегленског Јевстатије, архиепископ трновски, 1134. године. Велику борбу водио је свети Иларион скоро целог живота против богумила и јерменских јеретика. Но својом ученошћу духовном и светошћу несравњивом посрамио их је све, и многе од њих привео Православљу. Упокојио се мирно и преселио у Царство Господа свога 1164. године.
Свети преподобни Иларион Велики
Као што ружа израсте на трњу, тако се овај велики светитељ роди од родитеља незнабожачких, у селу Тавати близу Газе Палестинске. Дадоше га родитељи на науке у Александрију, где даровити младић брзо прими и светску ученост и духовну мудрост. Познавши Христа Господа и крстивши се, пожели свецело предати се Господу на службу. С том жељом у срцу посети Иларион светог Антонија у пустињи, и поста његов ученик. Потом се врати у своју постојбину и подвизаваше се близу Мајума, код Газе. Демони су га плашили разним страшилиштима, но он их је молитвом Богу и крсним знамењем вазда побеђивао и одгонио. Око њега се сабра мноштво љубитеља духовног живота, и свети Иларион поста за Палестину оно што је за Египат био свети Антоније. Божанствен учитељ, неослабни подвижник, диван чудотворац, Иларион је био уважаван не само од хришћана него и од незнабожаца. Но бојећи се похвале људске - и говорећи кроз плач: „Тешко мени, примих на земљи плату своју!” - он је бежао из места у место, само да би се укрио од људи и остао сам са својом душом и Богом. Тако се настањивао и извесно време живео у Мисиру, у Сицилији, у Далмацији и најзад на Кипру, где је и скончао свој многотрудни живот около 372. године у осамдесетој години свога живота. Чудотворне мошти светог Илариона пренесе ученик његов Исихије у Палестину и положи у манастир њиме основани.
Јеванђеље дана за 03.11.2022.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 03.11.2022. Зачало 41.
Врлине Родољубља – Владика Николај
Кад је наш народ рекао: правда држи земљу и градове, као да је рекао: Царство Небеско држи царство земаљско. Правда је једна сила од многих сила Царства Небеснога. Друга сила јесте вера, трећа љубав, четврта истина, пета милост, шеста мудрост, седма чистота, и тако скоро без броја и без краја. Размислите коју од ових сила имате, а коју немате. Пожурите да их све задобијете и тако ћете, наоружани силом небеском, најбоље потврдити и своје родољубље и свој назив православних хришћана.
Ту где сте цркву срушили...
Као што „удар нађе искру у камену“ како Његош пева у "Горском вијенцу", тако и поетска реч нађе надахнуће и у страдању. Та искра поетског надахнућа заискрила је из српских Светиња Косова и Метохије, страдалих у самом освиту 21. века. Стихове песникиње Силвије Ромић које је казивала драмска уметница Даница Петровић, музиком су оплеменили Љиљана Поповић и група “Жива вода”.
Свети мученици Евор и Еној
УЧЕНИЦИ светог свештеномученика Мила, епископа Персијског; пострадали за Христа у Персији, за време цара Сапора II, 341. године. Пострадали - затрпани камењем.
Свети мученици Зевин, Герман, Никифор и Антоније
ОВИ свети мученици пострадаше за Господа Христа мачем посечени.
Света преподобна Матрона хиоска
Преподобна Матрона родила се на острву Хиосу у месту Волису, од врло побожних и богатих родитеља. Из љубави према Господу, све имање наслеђено од родитеља раздала сиротињи и црквама. Зидајући цркву у име Господа Христа, пронашла много злата при копању њених темеља. Да не би ово злато ђаво употребио на њену саблазан, она се помоли Господу, и Господ претвори злато у угаљ...
Свети преподобни новомученик Игњатије
Из Ески-Загоре у Бугарској, из оне славне Загоре која је дала цркви Божјој много светих подвижника и мученика. Подвизавао се у Скиту светог Јована Претече на Антону. Драговољно предао се Турцима на мучење за Христа. Обешен у Цариграду 8. октобра 1814. године. Мошти му чудотворне. Глава му се чесно чува у манастиру Светог Пантелејмона.
Свети преподобни Герасим Нови
Из Трикале у Пелопонезу, од славне фамилије Нотарас. Рођен 1509. године. Подвизавао се на Атону, потом у Палестини, где је постио четрдесет дана. Потом се настанио на острву Кефалонији, где је основао и један женски манастир. Молитвом низводио кишу, исцељивао болеснике и прозирао у будућност. Упокојио се у Господу 15. августа 1579. године. Чудотворац за живота и по смрти.
Свети праведни Артемије
Рођен 1532. године. Син руских сељачких родитеља, Козме и Аполинарије, из села Веркола, округа Двинског. Још од пете године разликовао се од друге деце необичном побожношћу и кроткошћу. Када му беше тринаест година, иђаше дечко са оцем својим кроз неку велику шуму. Од силне буре и непогоде умре Артемије у шуми, и жалосни отац његов не могући копати гроб, покри тело његово грањем и оде. После двадесет осам година човек неки виде у тој шуми необичну светлост, приђе тој светлости и нађе нераспаднуто и нетљено тело Артемијево. Многи болесници беху исцељени од болести чим се коснуше тела светог Артемија. Његове свете мошти почивају у једном манастиру близу Пинеге у губернији Архангелској.
Свети великомученик Артемије
Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Кад се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније, у време цара Константина, посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти светог Андреја из Патраса и светог Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије с радошћу изврши. Потом би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Одступника. Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то свети Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му: „Зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?” И још прорече Артемије цару: „Твоја је погибао близу”. Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају. Свега рањена и искрвављена, бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши. Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело светог Артемија све здроби и спљошти као даска. Најзад му главу одсекоше 362. године. А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му свети Артемије и прорече.