Он (Дух) ће ме прославити, јер ће од мојега узети и јавити вам. (Јов. 16. 14) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Када бисмо свет напустили чак и као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског…
У свету Гаврило, син побожног и просвећеног бојарина Ивана Бјељског. Сродници сакрили седмогодишњег Гаврила од Ивана Грозног, послали га у Москву, па у град Старицу. Тамо се млади кнез крио; проводио време у молитви и богоразмишљању; сваки дан посећивао све црквене службе; читао свештене књиге. Затим прешао у Вологду; тамо се запослио код једног обућара, и брзо изучио занат...
Преподобни Аврамије подвизавао се у Пскову, на реци Мирожи, где се и преставио 1158 године. Свете мошти његове покоје се у Мирожском манастиру.
Миртидиотиса се назива чудотворна икона Пресвете Богородице пронађена на острву Китиру у Грчкој. На том острву, које се налази у Критском мору, но пред Лаконијског пелопонеског залива, налазило се једно пусто место звано Миртидиа, јер беше препуно миргама. Пре неколико векова,[9] на то место би доведен, преко чудног откровења у сну, један побожни хришћанин, који особито поштоваше Пресвету Богомајку...
У дане великог кнеза Московског Василија Јоановича живљаше у Псковској области у селу Виделебју побожан човек Филип са својом благочестивом супругом Анастасијом. Њихов најстарији син, видећи добар пример у својим родитељима, остави светску сујету и замонаши се. У овој благочестивој породици роди се преподобни Никандар, у свету Никон; роди се 1507. године...
Свети Коприје би рођен на ђубришту близу зидина манастира светог Теодосија Великог, началника општежића, где мајка његова са многим другима беше добегла тражећи склониште од агарјана који су их гонили. Кад се агарјани повукоше, монаси изађоше из манастира и нађоше новорођенче на ђубришту. По наређењу свога игумана, светог Теодосија Великог, монаси узеше детенце и наденуше му име Коприје...
Син краља Стефана првовенчаног, саградио манастир Милешева, где је из Трнова пренео мошти Светог Саве. Одликовао се изузетним милосрђем према сиромашнима. На новцу његовог доба стајао је натпис: „Слуга Божји Владислав”.
Син Вуканов, Стефанов брат. Саградио манастир на Лиму у коме се закалуђерио.
Крунисан за краља у својој задужбини у Жичи од свога брата и духовног оца светог Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са светим Савом уздигао Православље до великог торжества у народу своме. По његовој жељи свети Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године. Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници. Свети Давид (најпре кнез Димитрије), син Вукана, брата Стефанова. Саградио манастир на Лиму, где се и сам замонашио - Свети краљ Владислав, син краља Стефана. Саградио манастир Милешево, где је пренео из Трнова мошти светог Саве. Одликовао се необичном милосрдношћу према бедним људима. На новцу његовог времена он се потписивао: „раб Христов Владислав”.
Рођена у Иконији од родитеља знаменитих, али незнабожачких. Као осамнаестогодишња девојка била верена за некога младића у оно време, када апостол Павле дође са Варнавом у Иконију на проповед Јеванђеља. Слушајући Павла три дана и три ноћи, Текла се обрати потпуно вери Христовој и завешта се живети у девству. Видевши је мајка, како и не гледа више на свога вереника нити помишља на брак, поче је најпре саветовати, а потом тући и морити глађу. Најзад је предаде судији и захтеваше, опака мајка, да је огњем сажеже. Судија је баци на огањ, но Бог је спасе неповређену. Тада Текла пође за апостолом Павлом, и дође са њим у Антиохију. Привучен спољашњом красотом Теклином некакав старешина градски хтеде је узети к себи силом, но Текла се ишчупа из његових руку. Тај старешина оптужи је кнезу као хришћанку, која се гнуша брака. Кнез је осуди на смрт и баци пред зверове, но зверови се не такнуше тела девице. Удивљен овим упита је кнез: „Ко си ти, и каква је сила у теби, да ти ништа не може нашкодити?” Одговори му Текла: „Слушкиња сам Бога живога”. Тада је кнез пусти на слободу, и она пође проповедати Јеванђеље, и успе да обрати многе у веру истиниту, међу којима и неку угледну и чесну удовицу Трифену. Потом се света Текла, по благослову апостола Павла, удаљи у једно пусто место близу Селевкије. Ту се она дуго подвизаваше и исцељењем болесника чудотворном силом обраћаше многе у Хришћанство. Позавидеше јој лекари и врачари из Селевкије, те послаше неке младе људе, да је оскврне, надајући се, да ће она кад изгуби девичанство, изгубити и моћ своју чудотворну. Текла бежаше од оних дрских младића, и кад виде да ће је ухватити, она се помоли Богу за помоћ пред једном стеном, и стена се раступи и сакри ову свету девицу и невесту Христову. И би јој та стена и скровиште и гроб. О овој чудесној хришћанској јунакињи и светитељки вели свети Златоуст: „Чини ми се да видим ову блажену деву како приноси Господу једном руком девство, а другом мучеништво”.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 07.10.2025. Зачало 11.
Као што сунце једнако обасјава здраве и болесне очи, једне уживају у светлости, јер виде лепоту око себе, док друге осећају бол и желе да се сакрију од ње. Тако ће и у дан Последњег Суда Светлост Божија обасјати сва људска срца. Тада ће се видети шта је у тим срцима и да ли могу да поднесу истину, или ће побећи од ње. Не може се, дакле, рећи да је Бог окренуо леђа грешницима, као што се не може рећи да се сунце крије од слепих.
А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати од оца, Дух истине, који од оца исходи, он ће свједочити за мене (Јов. 15, 26). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Хришћанин је песник... Песничка срца пригрле љубав, ставе је у срце, осећају је дубоко...
Када све изгледа завршено, Бог тек почиње. У тренутку када нада остари, рађа се чудо које мења историју – не само тела, већ срца. Зачеће Светог Јована Претече није само догађај, већ образац: живот се зачиње у немоћи, а спасење у тишини. То је прича о молитви која није заборављена и о светлости која претходи Сунцу. Ту светлост данас славимо у празнику Зачећа Светог Јована Претече.
Рођена сестра свете Поликсеније; заједно се подвизавала с њом.
Света Поликсенија беше родом из Шпаније. Живела је у првом веку по Рођењу Христовом, у време светих апостола, и била њихова ученица. Од рођења и у младости она беше незнабошкиња. Заједно са својом старијом сестром Ксантипом, супругом поглавара ове земље Прова, девојка Поликсенија чу за Божанско учење Христа Спаситеља од светог апостола Павла, приликом проповеди Еванђеља у Шпанији. Тада Ксантипа и Пров примише хришћанство, а Поликсенија остаде и надаље у незнабожачкој вери.
За царовања у Византији Василија Македонца Африком владаше свирепи кнез агарјански Абрахим. Пошто заузе и поруши главни град Сицилије Сиракузу Абрахим одведе у ропство старца Андреја и Јована, са двоје деце његове: Петром и Антонином (Антонијем). Ова два дечака он повери агарјанском учитељу, да их научи агарјанском језику и књигама...