ОВИ свети мученици беху супрузи; пострадали мачем посечени; мироточиви.
Овај Св. Јаков би учесник Првог Васељенског Сабора у Никеји 325. године. Спомен му 13. Јануара, где видети опширније о њему.
О њему говори Блажени Теодорит Кирски у својој "Црквеној Историји" да је живео и исповеднички се подвизавао у време цара Јулијана Отступника.
Стефан, Варнава, Трофим, Доримедонт, Козма, Дамјан, Сава, Васа, Аврамије и остали са њима
Монаси и просфорници у Печерском манастиру. Спиридон некњижан но знао цео Псалтир наизуст и чинио чудеса и за живота. Упокојио се 1148. године.
Побожан младић и велики ревнитељ вере Христове. Рођен у селу Кириаху на острву Хиосу, где би од Турака мучен и посечен 1754. године, и где предаде Богу душу своју праведну.
Родом из Мисира, у Мисиру се подвизавао, у Мисиру и мученички скончао земни живот. Подражавајући светом Јовану Крститељу удаљи се још као младић у пустињу. Због велике љубави његове према Богу, Дух Божји га настави на сваку истину, и без другог учитеља научи га, како се треба подвизавати. Но сазна Епимах, како неверници муче и убијају хришћане у Александрији Христа ради. Па сав распаљен ревношћу према вери, оде у град и сруши идоле. Када га незнабошци почеше за то мучити, он узвикну: „Удрите ме, пљујте ме, ставите ми трнов венац на главу, дајте ми трску у руке, напојте ме жучју, на крст ме распните и копљем прободите - то претрпи Господ мој, то и ја хоћу да претрпим”. У гомили народа, која посматраше мучење Епимаха светога, беше и нека жена са једним оком слепим. Она плакаше горко од жалости гледајући бездушно мучење угодника Божјег. И када мучитељи стругаху тело светог мученика Христовог, прсну крв од њега, и једна кап крви паде на слепо око оне жене. Наједанпут жена прогледа, и постаде јој слепо око здраво као и друго. Тада жена узвикну: „Велики је Бог, кога верује овај страдалник!” Потом одсекоше главу светом Епимаху и душа му се пресели у вечиту радост около 250. године.
Од Седамдесеторице. Свети Стахије би помоћник светом Андреју Првозваном. Свети Андреј га постави за епископа у Византији. Созда цркву у Аргиропољу, и управљаше паством својом верно и ревносно. После шеснаест година епископовања упокоји се мирно у Господу. Амплије и Урван такође сарађиваху светом Андреју, и од овога бише постављени за епископе, и то Амплије у Лиди, или Диоспољу Јудејском а Урван у Македонији. Обојица мученички скончаше за Христа Господа. Наркис би постављен од апостола Филипа за епископа у Атини. Апелије свети би епископ у Ираклији Тракијској. Аристовул, брат апостола Варнаве, проповедао веру Христову у Британији, и тамо мирно скончао.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 13.11.2025. Зачало 57.
Свети апостоли Сгахије, Амплије, Урван, Наркис, Апелије и Аристовул
Шта бих имао на небу? И на земљи шта бих захтео осим тебе? (Пс. 72, 25) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
А, онај ко буде више волео Бога на земљи, биће у већој слави у Царству...
Много је путева ка спасењу, али који је од њих најлакши? Да ли можемо да се спасемо без нарочитог труда, без изнуривања свог тела? Да ли постоји такав пут? Да, постоји! Постоји таква лествица од земље до неба: један крај је увек пред нашим ногама, а други пред престолом Божјим.
Био најпре игуман манастира на Галисиотској гори, и духовник цара Михаила VIII Палеолога; потом Цариградски патријарх (1267-75 и 1282-3. године). Борио се против цареве уније са Латинима и због тога био збациван од цара и латиномислећег патријарха Јована Века. Био прост по нарави и неук, али ревновао за Православље. Упокојио се у миру и погребен у манастиру Св. Василија у Цариграду (1283. или 1284. године).
ЈЕДАН џелат поверова у Христа. Зато би бачен у мрачну тамницу где и сконча.
ОВИ свети мученици пострадаше у Александрији 250 године, за време цара Декија. Најпре би изведен на суд Александар и са њим Кронион. Прво их обесише и силно тукоше, па их онда залише врелим кључајућим кречом, и у тим мукама блажени страдалци предадоше душе своје у руке Божије. Јулијана пак и Макарија, пошто мучише разним мукама, најзад обезглавише. А осталу тринаесторицу: неке стављаху на разноврсне муке, неке у огњу спалише, некима пак главе одсекоше, зато што се не хтедоше одрећи вере Христове. И тако сви ови блажени страдалци заједно добише венце мучеништва.