Облагодаћено срце воли и у стању је да о човеку говори само добро и да се моли за њега...
Заштитнице моја, Пресвета Богородице, молим Те понизно, погледај на мене и пружи ми руку помоћи, подигни ме из дубине грехова, о Радости моја! Спаси пропалог, очисти нечистог, подигни у зло палог, јер си Мајка Бога Који може све.
УЧЕНИЦИ светог свештеномученика Дионисија Ареопагита. Пострадали за Христа мачем посечени.
Најпре био небрижљив према спасењу душе своје. Но разболи се тешко, и умре, и поврати се од смрти, и би здрав. То га потпуно промени. Он се затвори у Светој Гори у келију и ни с ким ни речи не проговори дванаест година. Пред смрт отворише му монаси келију и умолише га, да им каже неку поуку. Он само рече: „Ко на смрт помишља, не може згрешити”. Од њега су произашли тзв. „исихасти”, који су ћутање, богомислије и умну молитву истицали као врховну делатност правих монаха. Они су имали нарочити скит исихаста, или безмолвника, у Светој Гори. Прича се и за светог Григорија Богослова, да је био безмолвник у време Часног Поста. Свети Исихије живео у VI веку.
Јеромонах и затворник. О Васкрсу 1463. године њему се догодио овакав случај. Са крстом и кадионицом он је обилазио пештере да би окадио мошти и гробове усопших светитеља. Па преиспуњен васкршњом радошћу ушавши у пештеру, он викне: „Свети оци и братије: Христос воскресе!” У том тренутку разлеже се глас из гробова силан као гром: „Ваистину воскресе!”
Мисирац. Подвизавао се у Хозевитској обитељи у време цара Јустинијана. Кад год је служио литургију, виђао је светлост небеску у олтару. У близини његовој подвизавао се старац Ананија. Чудесно беше смирење ових светитеља. Неки човек доведе свога полуделог сина старцу Ананији, да га молитвом исцели. Ананија га посла светом Јовану, као већем од себе. Јован пак не може да не послуша старца, али викну: „У име Исуса Христа заповеда ти Ананија, а не ја, да изиђеш из овог младића!” И младић одмах оздрави.
Убраја се у седамдесет мањих апостола. Овај дивни муж беше од знамените незнабожачке фамилије из Атине. Свршивши школу философије у Атини, оде у Мисир да још учи. У то време једнога дана издахну Господ Христос на крсту, и сунце помрча, и би тама и у Мисиру три сата. Тада Дионисије узвикну: „Или Бог Творац света страда, или овај свет скончава”. Вративши се у Атину, ожени се женом Дамаром, и имаше с њом синове. Беше члан највишега суда код Грка, Ареопага, због чега му је и остало назвање Ареопагит. Када апостол Павле проповедаше Јеванђеље у Атини, крсти се Дионисије са целим домом својим. Од Павла би посвећен за епископа атинског, јер беше оставио и жену и децу и положај свој ради љубави Христове. Путоваше с Павлом довољно дуго и упозна и све остале апостоле Христове. Ходио је нарочито у Јерусалим, да види Пресвету Богородицу, и описао је тај сусрет с њом у једном делу свом. Био је и на погребу Свете Пречисте заједно са осталим апостолима. Када учитељ његов свети Павле мученички пострада, пожели и Дионисије такву смрт себи. И оде у Галију на проповед Јеванђеља међу варварима, заједно с Рустиком презвитером и Елевтеријем ђаконом. Претрпе много, али и успе много. Његовим трудом многи се незнабошци обратише у веру Христову. Дионисије сагради у Паризу малу црквицу, где служаше службу Божју. Када му беше деведесет година, би ухваћен и мучен за Христа, заједно са Рустиком и Елевтеријем, док их сву тројицу најзад мачем не посекоше. Одсечена глава светог Дионисија одскочила је на велику раздаљину и пала пред неку хришћанку Катулу, која ју заједно са телом чесно сахрани. Пострадао у време Дометијана 96. године. Написао знаменита дела:О именима Божјим, О небесној и црквеној јерархији, О тајанственом Богословљу, О Пресветој Богородици.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 16.10.2022. Зачало 17.
Ако мислите да ваше молитве нису услишене, кажите: Господе, научи нас да се молимо - и добићете одговор који су небројени људи добили пре вас. Тада ће ваша душа у молитви почети да гори тихим и чистим пламеном. Да гори, али да не сагорева. Да кипи, али да не искипи. Да се излива, али да се никада не испразни.
Ако ти је беседа разумна одговори ближњем , ако није нека ти се рука нађе на устима...
Патријарх Пајсије I Јањевац-Књигољубац (1614 -1647),водио је компромисну политику са Турцима. Расправљао је и о питању сједињавања са Римском црквом, обавестивши папу о главним сметњама. Таквом помирљивом политиком успео је да ублажи тегобе ропства очувавши српско духовно биће и националну свест, уз стално подсећање на славне дане српске државности.
БЛАЖЕНИ Кипријан подвизавао се на маленом острву при ушћу реке Увоте, у Владимирској губернији, и преставио се 1662 године. Гроб његов налази се у цркви села Воскресенског, у Ковровском срезу.
ПОРЕКЛОМ из села Атра у Халдејској области византијског царства (близу Трапезунта). Био истакнути војсковођа у борби хришћана против Агарјана. Мученички пострадао од Селџучког емира у граду Теодосиупољу, у време грчког цара Алексија I Комнена, око 1090. године. Света глава му затим пренета у Трапезунт, где и храм би подигнут њему посвећен.
ОВА света жена прва поверова у Христа у граду Атини, заједно са Св. Дионисијем Ареопагитом (спомен његов 3. октобра), после тамошње проповеди Св. Апостола Павла на Ареопагу (Д. Ап. 17, 34).
Георгије беше из Филаделфије у Малој Азији; син хришћанских родитеља; по занимању абаџија. Имао радњу у селу Карацасу. Потурчио се из непромишљености. Али након мало дана покаја се и стаде горко оплакивати свој страховити грех. У том покајничком расположењу побеже из села и отпутова у Свету Гору...
Преподобни Теофил беше монах за царовања Лава Исавријана.[28] Гледајући безбожност овога тиранина и рат који води против светих икона, богољубиви монах Теофил ступи пред њега и неустрашиво га изобличи, називајући га безбожником и безакоником и претечом Антихриста. Разјарен тиме, насилник нареди те неустрашивог монаха страховито тукоше, па у тамницу вргоше и глађу морише. И доста времена он проведе у тамници мучен глађу и жеђу. Затим би послан у заточење. И тамо, узносећи благодарност он отиде Господу.
Пострадао са Св. Кипријаном и Јустином (чији је спомен под данашњим датумом).