Спомен св. мученице Васе Тиријске на овај дан према Синаксару Цариградске Цркве
Ова три света мученика, три рођена брата из града Газе у Палестини, живљаху у време богоборног цара Јулијана Отпадника (361-363. г.). Као хришћани, бише од незнабожаца оптужени, па затим ухваћени и бачени у тамницу. Изведени на улице града Газе, ова света три брата бише изругивани од многобожачке руље, злостављани, вучени по земљи, и тучени моткама и камењем по глави и целом телу...
Свете штитоноше поверовали у Господа Христа, и зато мачем посечени од цара Максимијана, године 298.
Преподобни и блажени оци наши, Исакије (или Акакије) и Мелетије, беху епископи Цркве Христове на острву Кипру. Побожни и богобојажљиви, они се целог живота бављаху тиме што непрестано учаху паству своју речи Божјој и што све своје имање раздаваху сиромасима. Због врлинског живота свог они добише дар чудотворства, и у миру се упокојише у старости, у разне године, али у један исти дан За светог Акакија (или Исакија) каже се да је био епископ Ситски на Кипру.
Свети Јевсевије живљаше у Финикији, и спочетка беше тајни хришћанин. У то време наста велико гоњење на хришћане од стране незнабожаца, који где год могаху наћи хришћане, стављаху их свуда на разноврсне муке Тада многи хришћани, бежећи од незнабожачких руку, скриваху се по тајним местима. А свети Јевсевије, размишљајући о Христовим речима: Који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима (Мт 10, 32), испуни се божанске ревности, отиде пред кнеза тога града, и рече: Што чиниш лудости, богоборче, гонећи паству Христову? А кнез, погледавши на њега, упита: Ко си ти? Он одговори: Ја сам слуга Христов, коме си ти непријатељ...
Благословено дело подвижништва, које отпоче трудољубиви и велики угодник Божји Антоније, разрасло се кроз векове као маслина многоплодовита. Многобројни светитељи, који у овим пећинама Антонијевим засијаше као звезде, празнују се сваки посебице у свој дан; под данашњим пак датумом спомињу се сви саборно и призивају вернима на помоћ.
Празнује се 28. октобра, а 21. септембра спомиње се догађај открића његових чудотворних моштију 1752. године.
Два друга из детињства, родом из Ликије. Када порастоше, обојица се сведушно предаше Богу на службу, и то Ипатије као строги монах и подвижник, а Андреј, као клирик у народу и проповедник слова Божјег. Због великих добродетељи, Ипатије би постављен за епископа у Ефесу, а Андреј за презвитера. Обојица пострадаше у време иконоборног цара Лава Исаврјанина. После грозних мука за свето Православље беху обезглављени 730. године. И обојица пређоше из овог пролазног живота у живот вечни.
Један од Седамдесеторице. Ученик великих апостола. Проповедао Јеванђеље у Атини, и био епископ најпре у Атини после светог Публија, а потом у граду Магнезији. Беше врло учен у светској мудрости и богат благодаћу Духа Светога. Његов животописац каже о Њему: „Беше као звезда јутарња по среди облака” (Сирах 8, 6); облаци беху тамно јелинско незнабоштво, без светлости благочешћа; а свети апостол Кодрат кроз реч Божју засија им - Јелинима - као светлост велика, осветли таму, низложи скверне жртве, скруши идоле, и разори храмове демонске молитвом. Но тама увек мрзи светлост; тако и незнабошци омрзоше Кодрата светога, и најпре га тукоше камењем, као некад Јевреји светог Стефана, а потом га вргоше у тамницу, и не даваху му никако хлеба све док не испусти душу своју свету и не пресели се у Царство Христа Бога свога. Свети Кодрат написао је одбрану Хришћанства и предао је цару Адријану. Та одбрана толико је подејствовала на незнабожачког цара, да је овај наредио, да се хришћани не гоне без нарочитих кривица. Пострадао је свети Кодрат око 130. године. Погребен је у Магнезији, где је и пострадао.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 04.10.2025. Зачало 104.
У временима када духовна збуњеност и отуђеност преовлађују, постоји један однос који може донети истинску утеху и преображај – пријатељство са духовником. Овај однос није само формалност, већ живи и динамичан простор у којем човек учи послушање, искреност и како се носити са сопственим страстима. Исповест, духовни савет и благослов добијају дубље значење када су засновани на поверењу и љубави. Тај пут није пут савршенства, већ одважне искрености пред Божијим лицем, кроз који се долази до правог спасења.
Ја сам пут и истина и живот: нико неће доћи к оцу до кроза ме (Јов. 14, 6). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Постоје тренуци када све људске снаге нестају, а врата се затварају. У тим тренуцима немогуће постаје могуће, јер сила Божја преображава нашу немоћ. Из Крста ниче победа, из смрти живот, а из слабости сила. Тамо где људска моћ престаје, открива се величина Божје љубави.
Са људима различитих вероисповести, требало би да слободно и смело изражавамо убеђеност у исправност православне вере
Пострадали за Господа мачем посечени. (Тал се по некима звао Талалеј).
Родом из Александрије; посечен за царовања Максиминова, око 310. године, у Палестини; и са њим четрдесет мученика.
Такође ученици светог Максима Исповедника (чији је спомен 21 јануара). Теодор, провевши двадесет година у прогонству, отишао ка Господу многожељеном. Евпрепије, страховито кињен и злостављан у току једне године, преселио се ка Господу. И тако примили бесмртне венце исповедништва.
О светом Максиму Исповеднику видети опширно под 21. јануаром. Ова пак два Анастасија беху ученици светог Максима Исповедника. Гоњени и мучени, они у свима мучењима остадоше неустрашиви: једноме одсекли десну руку и језик, и држали у заточењу двадесет година; другога у тамницу вргли, У којој дуго тамновао, и у њој се преставио. (Опширније и о њима видети у Житију св. Максима под 21. јануаром).
Пореклом из села Сива на Криту; живео и подвизавао се на Криту у 10. веку; многе цркве и манастире подигао; у миру се преставио у селу Акти у области Кисамокој на Криту где се и до данас очувао храм њему посвећен.