Свети Мартин, папа римски
После смрти папе римског Теодора (642-649 г) једногласно би изабран за папу блажени Мартин, 5. јула 649. године. У то време на Истоку цароваше Констанс II, унук цара Ираклија. Тада су грчки цареви владали и Римом, и држали своје намеснике у западним крајевима. У то доба на Истоку јачаше јерес монотелита, тојест једновољника, који уче да у Христу Господу нашем постоји само једна воља, једно хтење...
Свети преподобни мученик Иларион
Монах светогорски, драговољно пострадао за веру Христову од Турака у Цариграду 20. септембра 1804. године. Мошти његове чудотворне почивају у цркви Светог Преображења на острву Проту.
Свети Михаил, кнез, и Теодор, бољарин
Кнез черниговски Михаил оде у хорду татарску са својим бољарином Теодором по позиву Батиа цара. Па како не хтеше, по обичају татарском, проћи кроз огањ и поклонити се идолима при уласку к цару, беху посечени 1244. године. Мошти њихове, сведоци њихове мученичке смрти за Христа Господа, почивају у Архангелском храму у Москви.
Свети великомученик Евстатије Плакида
Велики војсковођ римски у време цара Тита и Трајана. Иако незнабожац, Плакида (тако му беше име незнабожачко) беше човек праведан и милостив, сличан капетану Корнилију, кога крсти апостол Петар (Дап 10). Ходећи једном у лов, он погна једног јелена. Божјим Промислом јави се крст светао међу роговима јелена, и дође глас Господњи Плакиди, који овога упућиваше, да иде свештенику хришћанском и крсти се. На крштењу он доби име Евстатије, његова жена - Теопистија (Боговерна), а њихови синови - Агапије и Теопист. По крштењу Евстатије оде на оно исто место, где се преко јелена јавило откровење, и клекнувши заблагодари Богу што га је привео истини. У том му се опет јави глас Господњи и предрече му страдање за име Његово, и укрепи га. Тада Евстатије тајно напусти Рим са својом породицом с намером, да се повуче међу прост народ, и да у непознатој и скромној средини послужи Богу. Чим приспе у Египат, одмах навалише на њега искушења. Неки зли варварин оте му жену, а оба сина ухватише му зверови и однеше. Но убрзо тај варварин погибе, а децу му од зверова спасоше чобани. Евстатије се настани у неком селу египатском, Вадисис, и ту као најамник сеоски проживи петнаест година. После тога нападоше варвари на Римско царство, и цар Трајан жаљаше, што му нема храброг војводе Плакиде, који је, где год је ратовао, победу односио. И посла цар два своја официра да по целом царству траже великог војводу. По Божјем Промислу ти официри, негдашњи другови Евстатијеви, дођу у оно село Вадисис, нађу Евстатија и доведу га цару. Евстатије скупи војску и победи варваре. На путу натраг за Рим Евстатије пронађе и своју жену и оба сина. Када стиже у Рим, цар Трајан беше умро, и цар Адријан беше на престолу. Кад Адријан позва војводу Евстатија да принесу жртве боговима, Евстатије му рече, да је он хришћанин. Цар га баци на муке заједно са женом и синовима. Но како им зверови не нашкодише ништа, бацише их у усијаног металног вола. Трећег дана извадише њихова тела мртва, али од огња неповређена. Тако овај славни војвода даде и „Ћесару ћесарево и Богу Божје”, и пресели се у вечно Царство Христа Бога нашега.
Јеванђеље дана за 03.10.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 03.10.2025. Зачало 53.
Атос за живот! Завет Преподобног Пајсија Светогорца
Шта је страшније од рата? Миленијумима људи памте Нерона и Ирода као симболе злочина, али светогорски старци упозоравају да је данашња трагедија још дубља – невини животи гашени у тишини клиника. Први пут после дугог ћутања, монаси са Атоса откривају зашто је абортус духовна и демографска катастрофа која води читаве народе у самоуништење – и где лежи једини излаз.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 2. Октобар
Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче, сачувај ме од овога часа; али зато дођох на час овај (Јов. 12, 27). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Зашто рај није досадан?
Да ли је у Рају досадно? Често га замишљамо као мирну празнину, место где нема деловања јер смо навикли да рад видимо као муку, а слободу као хаос. Међутим, Истинско Царство Небеско није лежање на облацима, већ вечна акција и пуноћа живота у непрестаном откривању Бога. Уместо досаде, тамо је рад претворен у љубав – радост која никада не престаје.
Свети Теодор, кнез јарославски
Праведан и милостив, пред смрт примио схиму и упокојио се 1298. године.
Свети мученик Зосим пустињак
Неки кнез киликијски Дометијан иђаше у лов у планину са слугама својим. У планини виде стара човека, окружена зверовима, кротким као јагањцима. Упитан ко је и шта је, старац одговори, да му је име Зосим, да је хришћанин, и да одавно живи са зверовима, који су бољи од мучитеља хришћана у граду. То увреди Дометијана, који и сам беше љути мучитељ хришћана, па окова Зосима и посла га пред собом у Назарет, где га нарочито хтеде мучити, да би тамо заплашио оне који верују у Христа. И када га свега израњави и искрвави ударцима, веза му камен о врат, па га уздиже на једно дрво. Па му се ругаше кнез: „Заповеди, да дође једна звер, па да и ми сви верујемо!” Свети мученик се помоли Богу, и, заиста, појави се огроман лав, који приђе Зосиму и потури главу своју под камен, да олакша мученику. У великом страху одреши кнез Зосима, но овај убрзо затим предаде дух свој у руке Господа свога.
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт
У време цара Прова, у III веку, када над Антиохијом начелствоваше неки Атик, дођоше у Антиохију два хришћанина, Трофим и Саватије, обојица угледни и чесни грађани. Но догоди се баш у то време нечисто празновање и жртвоприношење Аполону у Дафни код Антиохије. Атик се нарочито стараше, да сви грађани узму учешћа у том празновању. Па како неки видеше Трофима и Саватија и јавише Атику, да ови странци не узимају учешћа у њиховом празновању, узе их Атик на суд, па кад се не одрекоше Христа, врже их на муке једног по једног. Пошто изби и намучи Трофима, посла га у Фригију, неком Дионисију, још љућем мучитељу хришћана, а он изведе из тамнице Саватија и поче му судити. Када мучитељ упита Саватија ко је и каквога је чина, он одговори: „Чин и достојанство моје, и домовина, и слава, и богатство јесте Христос Син Божји, вазда живи, чијим промислом васиона стоји и управља се”. Зато га бише и трзаше и стругаше гвожђем, док му се кости под месом не указаше. У тим мукама и сконча. А Трофима мучитељ Дионисије удари на велике муке, и држаше га у тамници још за веће. Тада дође Трофиму у тамницу и служаше му сенатор неки Доримедонт, потајни хришћанин. Када ово дознаде мучитељ, стаде мучити обојицу подједнако, па их најзад баци пред зверове. Но зверови их не дирнуше. Доримедонт свети нарочито држаше медведицу вукући је за уши, да би га растргла, али се медведица при свем том умиљаваше. Мучитељ нареди, напослетку, те посекоше мачем светог Трофима и Доримедонта. Душе ових светих мученика сад царују на небесима.
Јеванђеље дана за 02.10.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 02.10.2025. Зачало 52.
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт
Горка молитва
Колико је значајно са каквим настројењем душе се обраћамо Богу, Богородици или светима у молитви? Дешава се да, понекад, осетимо горчину због нечијег поступка и да ту горчину можда и несвесно пренесемо у молитву. Ево и примера из живота светих Божјих људи.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 1. Октобар
Ја сам васкрсеније и живот (Јов. 11, 25). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Религија или вера?
У савременом свету, „религија“ се често своди на систем правила, обреда и теолошких формула, усмерених ка разуму и логици. Православна вера, међутим, није институција ни концепт – она је живи, лични сусрет са Богом, искуство које се рађа у срцу, негује молитвом и припада сфери душе, далеко од захтева рационалног.
Крст ближњег
Зашто мало разумевања показујемо у односима са ближњима, па сопственим поступцима чешће ширимо неверје него ли веру.
Молитвама Пресвете Богородице...
Понекад нам се чини да наше молитве Бог не чује, да не стижу до Њега. То је због тога што су човеку често потребна искушења, која на њега делују као лек или "лекција" из које ће нешто да научи. Тада молитве остају неуслишене. Али ако, уместо нас, сама Пресвета Богородица замоли Сина Свог, неће ли је Господ чути?