ЗА владе цара Лава Исаврјанина би страховит и дуготрајан земљотрес у Цариграду 26. октобра 740. године, од кога се срушише многе велељепне грађевине и погинуше многи грађани. Народ схвати то као казну Божју за грехе, и мољаше се Пресветој Богородици и светом Димитрију с великим покајањем, док се Бог не смилова и земљотрес не преста. За спомен овог чудесног избављења спеван је овај дивни тропар који се пева на данашњи дан: "Христе, Боже наш, који одозго погледаш на земљу и чиниш да се сва тресе, избави нас од претње страшнога земљотреса и пошљи нам свише богату милост Твоју, молитвама Богородице, Једини Човекољупче".
Ученик светог Нифонта, патријарха цариградског. Подвизавао се у Светој Гори. Имаше толику љубав према Христу Господу, да му се сви подвизи учинише као недовољни, због чега жељаше да пострада из љубави према Господу своме. Зато оде у Цариград, где јавно пред Турцима исповеди веру у Свету Тројицу и Сина Божјег. Огорчени Турци одсекоше му главу 26. октобра 1536. године.
Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља, Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу, христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара, него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призва да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека, Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел Божји и рече му: „Мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!” После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише. Ускоро над моштима би подигнута мала црква. Неки велможа илирски Леонтије бејаше болестан од неизлечиве болести. Он притече моштима светог Димитрија с молитвом, и би потпуно исцељен. Из благодарности подиже Леонтије много већу цркву наместо старе. Светитељ му се јави у два маха. Када цар Јустинијан хтеде пренети мошти светитељеве из Солуна у Цариград, искочише пламене искре од гроба и чу се глас: „Станите, и не дирајте!” И тако мошти светог Димитрија осташе заувек у Солуну. Као заштитник Солуна свети Димитрије много се пута јављао и много пута спасао Солун од велике беде. Чудесима његовим броја нема. Светог Димитрија сматрају Руси покровитељем Сибира, који је освојен и Русији присвојен 26. октобра 1581. године.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 08.11.2025. Зачало 27.
Ето удаљих се бјегајући и настаних се у пустињи (Пс. 54, 7). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Тако је у животу: лаж узима одећу Истине како би људи у њу поверовали, док Истина не узима на себе одећу лажи...
Свака зла реч изговорена из мржње или зависти губи своју моћ над онима који се уздају у Бога. Православље учи да је страх од клетве, заправо, највећи облик сујеверја и неповерења у Божији Промисао. Неправедна клетва се враћа свом пошиљаоцу, трујући његову душу и мир. Једини начин да се човек заиста заштити јесте да узврати благословом, јер то уништава свако зло.
МАКАРИЈЕ, светитељ Божји, био епископ Пафа на Кипру, скончао у миру.
СВЕТИ мученици Никифор и Стефан пострадаше за Господа Христа тестером престругани.
ТРИ света мученика бише мачем посечени за веру у Христа.
МУЧЕНИЦИ ови пострадаше за веру Христову мачем посечени.
ПРЕПОДОБНИ отац наш беше епископ у Амастриди. Писац канона. Скончао у миру.
ДВА света мученика ова бише мачем посечени због исповедања вере у Христа.
Тавита (што значи срна) беше ученица апостолска и живљаше у Јопи, садашњој Јафи. „Она бјеше пуна добрих дјела и милостиња које чињаше” (Дап 9, 36). Но занеможе изненадно и умре. У то време апостол Петар беше у граду Лиди. И послаше ожалошћени ученици по Петра молећи га да дође и утеши родбину. Дошавши, велики апостол Христов нареди свима да изађу из собе где лежаше мртвац, па клече на молитву. Када сврши молитву, викну пут мртвог тела: „Тавито, устани! А она отвори очи своје, и видјевши Петра придигну се и сједе” (Дап 9, 40). Поводом овог дивног чуда многи повероваше у Христа Господа.